Saga oko izgradnje mini hidrocentrale na reci Uni u Donjoj Suvaji u Hrvatskoj, polako dobija svoj epilog. Državni inspektorat Hrvatske izašao je na teren i snimio kompletan rečni zahvat na kojem je pre nekoliko sedmice počela izgradnja. Građani su tada telima stali ispred mašina, zahtevajući od vlasti hitnu obustavu radova i vraćanje tog bisera prirode u prvobitno stanje.

„Mi smo i dalje na terenu, radova sada nema. Informacija koju smo dobili, da je inspektorat podneo krivične prijave protiv odgovornih u Zadarskoj županiji za izdavanje dozvole, nama je vetar u leđa, ali opet moramo da sačekamo konačnu reč inspektorata. Želimo informaciju crno na bijelo“, kaže za DW Tanja Rastović iz Udruženja „Una Srba“, čiji aktivisti, zajedno sa građanima iz čitavog regiona, svaki dan protestuju.

Državni inspektorat je u saopštenju naveo da je primio nalaz upravnog nadzora Ministarstva zaštite okoline i zelene tranzicije nad radom Upravnog odeljenja Zadarske županije, a u vezi sa zahvatom izgradnje male hidroelektrane „Una–mlin“. Navode da je u njemu utvrđeno da nije sproveden postupak prethodne ocene prihvatljivosti zahvata za ekološku mrežu, da nije zatraženo mišljenje o uticaju navedenog zahvata na okolinu pre izmene i dopune lokacijske dozvole. Takođe, utvrđeno je da su rešenja po kojima su se stekli vodopravni uslovi izdata na osnovu nepotpune dokumentacije.

Krivične prijave

„Zbog utvrđenih povreda propisa, Državni inspektorat podneo je krivičnu prijavu protiv službene osobe koja je izdala lokacijsku dozvolu zbog sumnje na zloupotrebu položaja i ovlašćenja“, navodi se u saopštenju Inspektorata, koji je za izdatu građevinsku dozvolu (izdatu 2016. prim.aut), zatražio upravni nadzor Ministarstva prostornog uređenja, graditeljstva i državne imovine.

Istovremeno, Inspekcija zaštite okoline utvrdila je da pre dobijanja Izmene i dopune lokacijske dozvole, nosilac zahvata nije od nadležnog Ministarstva zatražio mišljenje o potrebi sprovođenja postupka procene uticaja navedenog zahvata na okolinu. Inspektorat traži i da se utvrdi da li je zahvat izgradnje male hidrocentrale „Una-mlin“ već prouzrokovao štetu, s obzirom na to da se zahvat izvodi na području ekološke mreže „Natura 2000“.

S obzirom na to da je inspekcija već utvrdila da se radovi izvode na prostoru ekološke mreže „Natura 2000“, meštani smatraju da je poništavanje dozvole izvesno, ali da neće prekinuti proteste dok ta odluka ne bude i zvanična.

A da li je dosadašnji zahvat na tom prostoru prouzrokovao štetu – to najbolje znaju upravo meštani Srba. Jedan od njih, Stefan Vojnović, za DW kaže da postoji sumnja zašto se toliko odugovlači s konačnom odlukom.

„Mi čekamo da dobijemo zvanični zaključak, pa da ne moramo više da dežuramo, a da institucije preuzimaju svoj posao. Očigledno da tu nije laka priča, čim to toliko traje“, kaže Stefan, napominjući da je u najmanju ruku sumnjivo da se zbog jedne male hidrocentrale uništava priroda.

„U pitanju je izvor u kojem su ekstremni istraživači došli do 248 metara i nisu imali mogućnosti da odu dalje, jer nisu imali dovoljno opreme. Ko ima pravo to da uništi“, napominje Stefan.

Krčenje terena za ostale

Postojeći propisi u Hrvatskoj definišu male hidroelektrane do deset megavata instalisane snage. Međutim, mnogo je nelogičnosti u čitavom postupku, slaže se većina. Prvo, mini hidrocentrale tog kapaciteta uglavnom ne rade velike firme. Drugo, više od mesec dana je prošlo od početka radova, a i protesta meštana, kao i građana BiH kroz koju Una počinje svoj tok svega četiri kilometra od vrela, a da nema jasne reakcije hrvatske vlade o narušavanju ekološke mreže „Natura 2000“. Takođe, postavlja se pitanje da li je pokušaj izgradnje ove hidrocentrale, otvaranje puta za neke druge projekte.

Prostornim planom Zadarske županije na tom lokalitetu planirano je nekoliko mini hidroelektrana, kaže Vladimir Topić iz Centra za životnu sredinu iz Banjaluke, koji je aktivno uključen u tu problematiku od početka, kao i u čitavu priču oko devastacije reka u Bosni i Hercegovini.

„Oni u Prostornom planu imaju predviđeno još osam hidrocentrala na Uni i Krki, koja je granična reka s BiH. Početak izgradnje ove hidroelektrane na Uni može da otvori put svim ostalim“, smatra Topić. On ukazuje da postoji preveliki period čekanja vlasti Hrvatske oko pitanja koje je sa stanovišta zakonskih propisa i zaštite životne sredine, potpuno čisto.

Investitor, firma „Pipra“ iz Splita još se ne oglašava o slučaju. Inače, kompanija ima širok spektar delatnosti. Prema podacima iz privrednog registra, „Pipra“ se između ostalog bavi proizvodnjom, prenosom i distribucijom električne energije, organizovanjem tržišta električne energije, kao i njenom isporukom i trgovinom. Firma „STARAC d.o.o.“ iz Splita navedena je kao izvođač radova na mini hidroelektrane na Uni, a kao jedna od njenih delatnosti je i obrada arhitektonskog kamena.

„Sve ovo čekanje može da nas navede da je investitor možda u nekoj sprezi s vlastima, čim nemamo nikakvu reakciju iz vrha vlasti. Ne znam zaista zašto je izabrano ovo područje i izgradnja mini hidroelektrana tako malog kapaciteta, posebno od tako jakih kompanija“, kaže Topić.

Rekonstrukcija mlinova

U jednom od izmena Prostornog plana Zadarske županije u članu 62c piše da se „Omogućava rekonstrukcija starih mlinova u male hidroelektrane uz uslov da zadrže izvorni izgled i da se ne menja postojeći vodni režim. Rekonstrukcija starih mlinova u male hidroelektrane moguća je i izvan ovim Planom određenih područja malih hidroelektrana, te i u područjima kulturnih krajolika i zaštićenih delova prirode“, navodi se u Prostornom planu Zadarske županije. Podsećamo, u dokumentaciji je kao naziv projekta naveden „Una-mlin“, što je podatak koji je koristio i Državni inspektorat.

U dokumentu Razvojne mere opštine Gračac do 2015-2020 godine navedena je između ostalog i izgradnja mini hidroelektrana, a u opisu stoji „Izgradnjom mini hidroelektrane želi se postići iskorištavanje vodenog potencijala za proizvodnju električne energije, zbog čega se hidroenergija smatra najznačajnijim obnovljivim izvorom energije“.

Hidroelektrana na reci Dubokoj, Kotor Varoš, za koju ne postoji Sudija o uticaju na životnu sredinu, mini hidroelektrana na reci Plivi, te sedam mini hidroelektrana na području Gacka i Kalinovika na Neretvi, od kojih ne odustaju u resornom ministarstvu – to su samo neki od primera koji su ekvivalent problemu na Uni u Hrvatskoj. Da apsurd bude veći, resorno ministarstvo je zbog mini hidroelektrane na Uni u Hrvatskoj zatražilo od Zagreba pre nekoliko dana hitno obustavljanje radova.

„Imamo situaciju da ministarstvo Republike Srpske uskače u ovu situaciju na vrelu Une i gde se zalažu za procenu uticaja na životnu sredinu, a u RS ništa od toga nemaju“, kaže Vladimir Topić, podsetivši i na ogroman projekat hidroelektrane Buk Bijela i ugroženost Tare i Drine, što nažalost nije izazvalo gotovo nikakvu reakciju javnosti.