Nemački ministar privrede Robert Habek ponovo se založio za uvođenje vremenski ograničene "smanjene cene industrijske struje" kako bi pomogao kompanijama koje se bore s visokim cenama energije. „Za to nije ostalo mnogo vremena, jer će svi da kažu, i dalje investiramo, ali ne više u Nemačku", rekao je ovaj političar stranke Zelenih u intervjuu za javni servis ARD. Trenutni ekonomski podaci Međunarodnog monetarnog fonda, prema kojima se očekuje da će nemački privredni rast ove godine da se smanji za 0,3 procenta, "naravno da nisu dobri, o tome nema spora". Ali „nema razloga za German angst" („nemački strah").

Kao glavni razlog za nepovoljan rast nemačke privrede on navodi visoke cene energenata u Nemačkoj, što je direktna posledica obustave uvoza gasa i nafte iz Rusije. "Ostali regioni u svetu nisu imali takvu zavisnost, posebno ne SAD, a ni Velika Britanija ili Španija. Oni faktički nisu imali ruski gas", rekao je nemački ministar privrede.

Zavisnost od svetskih tržišta

Osim toga, Nemačka, kao zemlja orijentisana na izvoz, posebno zavisi od funkcionisanja svetskih tržišta. Konačno, tu je i inflacija, a sa njom i politika povećanja kamatnih stopa, što poskupljuje investicije. "U izvesnom smislu, to je tako trebalo da bude, tako su to htele centralne banke", rekao je ministar.

Pa ipak, uslovi na nemačkoj proizvodnoj lokaciji, kako ističe Habek, i dalje „odlični". „Uspećemo da spustimo cene energije, ljudi su dobro školovani i obučeni, kompanije su lojalne i verne ovoj lokaciji a dan kao ovaj današnji, sa dodelom velikih subvencija, pokazuje da će se ovde i u budućnosti odvijati proizvodnja u velikom obimu."

Habek pritom misli na Rursku oblast i Oberhauzen, gde se nalazio dok je s njim vođen intervju. Tamo se gradi fabrika za proizvodnju vodonika. Istovremeno u Duizburgu koncern Tisen Krup transformiše svoju proizvodnju čelika koja je do sada bila bazirana na korišćenju ogromnih količina gasa. Uz subvencije u milijardama, sada će za proizvodnju čelika da se koristi „zeleni vodonik".

Zbog toga Habek ne vidi opasnost da bi moglo da dođe do deindustrijalizacije Nemačke. "U svim sferama mašinske industrije pa do zanata, stižu radni nalozi i porudžbine i to je suprotnost u odnosu na deindustrijalizaciju."

"Snažna transformaciona faza do 2030. godine"

Međutim, transformacija privrede će trajati godinama. „Pred nama je snažna faza transformacije do 2030. godine", naglasio je Habek. Nije poricao da se radi o teškim i iritirajućim zahtevima za građane. "Ali to je zato što se u prošlosti nismo tako energično bavili energetskom transformacijom."

Prelazna cena električne energije za industrijsku branšu mogla bi da pomogne kompanijama da prebrode fazu visokih troškova energije. Ali savezna vlada se još nije složila oko ovog projekta. "Da budemo iskreni, to su sredstva koja se finansiraju zaduženjima i razumem da ministar finansija na to gleda kritički. Ali pitanje koje se postavlja je: Ili da zadužimo sredstva ili da nemamo industriju?", rekao je Habek.

Odakle bi struja trebalo da dođe?

Mnogo električne energije će biti potrebno kako za proizvodnju vodonika tako i za klimatski neutralnu konverziju privrede - generalno. Istovremeno, ekspanzija obnovljivih izvora energije ne napreduje tako brzo koliko bi se želelo. Nemačka vlada je zacrtala kao cilj da udvostruči proizvodnju vodonika do 2030. godine. Habeck je ubeđen da će se povećati ekspanzija obnovljivih izvora energije u narednim godinama.

Dodatna potražnja za električnom energijom - za proizvodnju vodonika, ali i za e-mobilnost ili toplotne pumpe - uračunata je u vladine planove. To bi moglo da se  ostvari modernim energetskim postrojenjima koja mogu da proizvedu više električne energije od starih. Sadašnja situacija predstavlja veliki izazov, priznao je Habek - "ali imamo sve mogućnosti, imamo svu tehnologiju i takođe i finansijska sredstva da to ostvarimo", rekao je Habek i dodao: "Sve je rešivo."

Pratite nas i na Fejsbuku, preko Tvitera, na Jutjubu, kao i na našem nalogu na Instagramu.