„Bundesver: srž bezbednosti“ – to je slogan koji je stajao na zidu iza savezne ministarke odbrane Kristine Lambreht, dok je ona u ponedeljak (12.9.) govorila u Nemačkom društvu za spoljnu politiku (DGAP). Taj slogan je zapravo najbolje sažeo temu njenog govora koji je zvanično bio naslovljen: „Posledice prekretnice po nemačku nacionalnu bezbednosnu strategiju“.

Pod pojmom „prekretnica“ (Zeitenwende) misli se na ono što je pre pola godine, neposredno nakon početka ruske agresije na Ukrajinu, najavio kancelar Olaf Šolc – ukratko: više ulaganja u odbranu, mnogo više novca za Bundesver. Zato se u DGAP s velikim interesovanjem očekivao nastup te političarke nemačkih socijaldemokrata (SPD), kao i diskusija koja je usledila nakon njega.

Publika je htela da sazna kakav je stav savezne vlade o isporuci oružja Ukrajincima. Poslednji vojni uspesi Kijeva na ratištu dali su novi zamah diskusiji oko isporuke teškog naoružanja „Made in Germany“. To od vlade zahtevaju i opozicioni demohrišćani (CDU), ali zahtevi stižu i iz redova Zelenih i liberala (FDP), koalicionih partnera SPD.

Tenkovi za Ukrajinu?

Ministarka Lambreht jasno je rekla da od isporuke tenkova neće biti ništa. Nijedna zemlja nije Ukrajini do sada isporučila oklopna vozila ili borbene tenkove proizvedene na Zapadu, naglasila je. Ona na taj način sledi zvaničan stav prema kojem se isporuka oružja Ukrajini dešava samo u okviru tesne suradnje s NATO-saveznicima.

Ministarka je otvoreno poručila da Bundesver jednostavno ne raspolaže s mnogo stvari o kojima se priča. Dodala je da gomila vojnog materijala postoji samo na papiru, ali da nije spremna za korišćenje. Osim toga, Lambreht je skrenula pažnju na dve suprotnosti: na jednoj strani su zahtevi Ukrajine, a na drugoj neophodnost da se „čuva“ oružje, materijal i municija za odbranu zemlje i NATO, odnosno za obuku sopstvenih vojnika.

Lambreht se pritom poziva na izjave generalnog sekretara NATO Jensa Stoltenberga. On je, međutim, prošlog petka izjavio da je važnije pomoći Ukrajini, nego imati skladišta oružja u članicama NATO koja su popunjena prema planovima. „Samim tim što se brinemo da Rusija ne pobedi u Ukrajini, mi povećavamo stepen naše sopstvene bezbednosti i jačamo Savez“, rekao je Stoltenberg na konferenciji za novinare nakon susreta s šefom američke diplomatije Entonijem Blinkenom.

Vodeća zemlja

Ministarka je naglasila nemačke ambicije oko vodeće uloge u Evropi, pa i vojno. Nemačkoj pripada takva uloga automatski, već i zbog njene veličine – pa čak i ako Nemačka to ne želi, rekla je Lambreht. I tu vodeću ulogu, Nemačka, kako je naglasila, ne želi zbog toga da poseduje određenu moć, već radi „osnaženja mirovnog poretka“. Nemačka je uključena u razne saveze, neguje „trezven pogled na moć i sve što je vojno“, raspolaže stabilnim institucijama i odlikuje je mirovna kultura, kaže ministarka i dodaje da zato niko ne mora da se boji te vodeće uloge.

A uz „reklamiranje“ vodeće ulogu za Nemačku, ministarka Lambreht jasno je poručila da je Berlin spreman da ubuduće preuzme veći deo tereta i više da investira u bezbednost.

O „vodećoj ulozi Nemačke“ je veče pre toga u Berlinu govorila i američka ambasadorka u Nemačkoj Ejmi Gutman. Za javni servis ZDF ona je to oprezno povezala s većom dozom nemačke podrške Kijevu. Nemačka po tom pitanju želi da preuzme veću, vodeću ulogu, rekla je Gutman. „Mi se nadamo i očekujemo da Nemačka to i ispuni. Moramo uraditi sve što smo u mogućnosti.“

O „vodećoj ulozi Nemačke u Evropi“ je krajem juna govorio i predsednik SPD Lars Klingbajl. Za tradicionalne socijaldemokrate već i sama ta formulacija nešto s čime imaju problema, a pogotovo kad je uz to došla i sledeća rečenica koju je Klingbajl izgovorio: „Mirovna politika za mene znači da je i vojna sila legitimno sredstvo politike.“

Tzv. „Semafor-koalicija“, koju su u decembru prošle godine formirali SPD, Zeleni i FDP, na posao je krenula pod sloganom „Više napretka“. Sloboda, pravda, održivost – to su bile stvari koje je trebalo da obeleže mandat aktuelne vlade. Ali s ruskim napadom na Ukrajinu sve se promenilo. Sada na naslovnim stranama i na političkoj sceni dominiraju pojmovi kao što su naoružanje, isporuka oružja, energetska kriza i inflacija. I zato je govor Olafa Šolca od 27. februara ove godine u kojem je najavio „prekretnicu“, zaista i bio prekretnica koja je snažno potresla uobičajene političke pozicije.

Više odgovornosti za Evropu

To se dobro vidi na primer i po pitanju saradnje oko naoružanja. Ministarka Kristine Lambreht u svom govoru opširno se dotakla jednog načelnog problema koji se tiče zajedničkog evropskog razvoja i proizvodnje oružja, a to su nemačke smernice o izvozu naoružanja. Nemačka je do sada insistirala na pravu veta kod izvoza zajednički proizvedenog naoružanja u treće zemlje. Zbog toga opada volja za saradnjom partnera kao što su Francuska, Velika Britanija ili Italija. Te zemlje, naime, često nemaju mnogo primedbi na isporuke oružja državama koje nisu članice NATO. Lambreht je najavila da će se pozabaviti tim pravilima – njihova moguća promena dugo je delovala kao nemoguća misija.

Lambreht je nemačkim građanima poručila da trajno moraju da se naviknu na porast izdataka za naoružanje. Ukrajina još uvek postoji samo zato što može da se brani, rekla je ministarka i zaključila: i Nemačkoj su potrebne jake oružane snage, kako bi, u slučaju potrebe, mogla da se brani.

Sve u svemu, Evropljani bi „morali da daju veći doprinos našoj bezbednosti“, naglasila je nemačka ministarka. Ona je pritom upozorila da su SAD sve više koncentrisane na pacifičko područje i aktuelne napetosti sa Kinom u Tajvanskom moreuzu. Evropa će „morati da razvije snagu i sposobnost koja će nas učiniti jačim i uverljivijim“, zalaže se nemačka ministarka odbrane.

-pročitajte još: Nemačka vojska u Indo-Pacifiku

Za odbranu – 2 odsto BDP

„Održiva prekretnica zahteva više novca“, zaključila je Lambreht. Sto milijardi evra za potrebe Bundesvera je neophodan korak „kako bi se, nakon godina štednje, ponovo investiralo u borbenu snagu i sposobnost delovanja nemačke vojske“.

Lambreht je istovremeno najavila da Berlin ubuduće nemarava da u odbranu investira dva odsto BDP, što je cilj oko kojeg su se članice NATO dogovorile još 2014.

Pratite nas i na Fejsbuku, preko Tvitera, na Jutjubu, kao i na našem nalogu na Instagramu.