Nekoliko ministara spoljnih poslova država članica EU očekivalo je povlačenje predsednika SAD Bajdena iz izborne trke, dok su se drugi tome samo nadali. Taj Bajdenov korak bi možda ponovo mogao povećati šanse da se spreči drugi mandat republikanskog kandidata Donalda Trampa u SAD, ocenjuje većina evropskih diplomata u Briselu.

Tamo se na svom redovnom sastanku okupillo 27 ministarki i ministara spoljnih poslova. No, samo se šefica belgijske diplomatije Hadža Lahbib otvoreno izjasnila o toj novoj situaciji: "Povlačenje Bajdena ne znači pobedu Trampa. Želim, možda Kamali Haris, sve najbolje, ona će sada preuzeti vođstvo demokrata. Ona je žena, jaka žena."

Belgijska ministarka je u junu poražena na izborima i uskoro će napustiti dužnost.

Evropa čeka

Ostali ministri su sledili primer nemačke vlade koja se izražava suzdržano. Kamala Haris najpre mora biti nominovana kao predsednička kandidatkinja demokrata, a onda će reč imati američki birači, rekla je portparolka vlade u Berlinu.

Visoki predstavnik EU za spoljne poslove Žozep Borelj rekao je da nije zadatak Evropske unije da govori Amerikancima šta treba da rade. Samo je rekao kako je jasno da ima "velikih posledica za nas" ko će biti u Beloj kući. Borelj i većina drugih ministara spoljnih poslova radije bi kao predsednika videli demokratskog kandidata nego Donalda Trampa.

Inače, vodeći političari iz cele Evrope zahvalili su 81-godišnjem Džou Bajdenu na angažmanu, vođstvu i njegovoj "dostojanstvenoj odluci" da se povuče.

Mađarska i dalje pruža otpor

Samo jedan šef vlade članice EU vidi Bajdenovu podrškuUkrajinu i njenoj odbrani od ruske agresijepotpuno drugačije: mađarski premijer Viktor Orban, koji trenutno predsedava i Savetom Evropske unije.

Orban smatra da američka politika prema Rusiji i Ukrajini podsiče i produžava rat. "Ne razumem zašto sam jedini premijer iz EU koji se zalaže za mir," rekao je prošle nedelje na samitu Evropske političke zajednice (EPG) u Blenhajm palasu u Velikoj Britaniji.

Orban i njegov ministar spoljnih poslova Peter Sijarto, iako bi kao predsedavajući Saveta trebalo da posreduju u nalaženju kompromisa, teško optužuju ostale evropske države. Misija mira koju je Mađarskasama osmislila, prema navodima mađarskog predsedništva Saveta, trebalo bi da se nastavi. Orban je u sklopu te misije putovao u Kijev, Moskvu, Peking i na Floridu. U Mar-a-Lagu na Floridi je demonstrirao veliko jedinstvo i podršku predsedničkom kandidatu Donaldu Trampu. To je trn u oku većini zemalja EU. Samo je slovački ministar unutrašnjih poslova rekao u Budimpešti da njegova zemlja podržava mirovnu misiju mađarskih suseda.

"Zašto Orban nije otišao i u Severnu Koreju?" - našalio se luksemburški ministar spoljnih poslova Ksavijer Betel. U Severnoj Koreji vlada proruski diktator Kim Džong Un. Donald Tramp se više puta sreo s njim.

Berbok: egocentrične aktivnosti zbunjuju

Nemačka ministarka spoljnih poslova Analena Berbok oštro je kritikovala mađarsko predsedništvo Saveta EU u Briselu na sastanku ministara: "Nije čudno da su egocentrične aktivnosti poslednjih dana izazvale veliku iritaciju i zbunjenost i u drugim delovima sveta." Mađarska govori samo u svoje ime, ne u ime EU, rekla je nemačka ministarka i naglasila da u ime Unije jedino može da govori njen visoki predstavnik Žozep Borelj.

Borelj je prošle nedelje u Briselu ljutito kritikovao izjave mađarskog ministra spoljnih poslova Petera Sijarta pred Savetom bezbednosti u Njujorku. Mađarski političar je, prema Borelju, ostavio utisak da Evropska unija želi rat u Ukrajini. "To je potpuno neprihvatljivo!" rekao je Borelj.

Sijarto je u Njujorku izjavio kako je "ne samo neprihvatljivo, već i skandalozno da se zemlja (Mađarska) koja se zalaže za diplomatsko rešenje, izoluje i stigmatizuje."

Mađarska u sukobu sa Ukrajinom

Mađarski ministar spoljnih poslova je na ministarskom sastanku optužio Ukrajinu, koju je napala Rusija, da sprečava isporuke ruske naftne kompanije "Lukoil" Mađarskoj. Ukrajina to negira.

Mađarska sada traži od Evropske komisije pokretanje službenog postupka protiv Ukrajine. Komisija ima tri dana za odgovor, rekao je Sijarto u Briselu.

Kao sredstvo pritiska spomenuo je isporuke električne energije iz EU u Ukrajinu. Ukrajini je hitno potrebna ta struja koja prolazi kroz mađarske visokonaponske mreže. Rusija je do sada uništila 70 posto ukrajinskih elektrana, rekao je visoki predstavnik EU Borelj. Samo se Slovačka pridružila mađarskom zahtevu.

Bez problema je prošlo produženje sankcija EU protiv agresora Rusije za još šest meseci. Nijedna zemlja, pa ni Mađarska, nije uložila veto na tu odluku. Međutim, Budimpešta i dalje blokira isplatu 6,2 milijarde evra za naoružanje Ukrajine iz posebnog EU fonda.

Nema bojkota mađarskog predsedništva

Uprkos svim problemima sa Mađarskom i njenim predsedavanjem Savetom EU, preostalih 26 zemalja nisu uspele da dogovore zajedničke korake u vezi s tim. Tako neće biti službenog bojkota neformalnih ministarskih sastanaka u Mađarskoj. Članicama je prepušteno da same odluče kako će reagovati. Na sastanak Saveta ministara unutrašnjih poslova, na primer, nije došla nemačka ministarka, ali jeste njen austrijski kolega. I Luksemburg će nastaviti da šalje ministre na sastanke u Mađarsku.

Visoki predstavnik EU Žozep Borelj samo je odlučio da se neformalni sastanak ministara spoljnih poslova i odbrane krajem avgusta neće održati u Budimpešti, već u Briselu. "To je samo simbol", priznao je Borelj, "ali nešto smo morali da učinimo."

Luksemburški ministar spoljnih poslova Ksavijer Betel nazvao je raspravu o mestima sastanaka "besmislicom". Na kraju će ionako morati da se sastanu, dodao je i naglasio da bi otvorena, oštra reč Mađarima iza zatvorenih vrata bila efikasnija.

Za razliku od država članica, Evropska komisija je već prošle nedelje odlučila da neće slati evropske komesare u Mađarsku. Biće to neka vrsta štrajka, odnosno usporavanja procesa u kojima će učestvovati samo predstavnici na nivou službenika.