Promocija zbirke priča „Ričard Gir je bio ovde“ Tristana Halilaja, izložba fotografija „Kosovo – Nasleđe sećanja“ Koraba Krasnićija i dve debate – o tranzicionoj pravdi i o nasleđu sećanja na Kosovu. To je deo programa festivala „Mirëdita, dobar dan!“, u organizaciji Inicijative mladih za ljudska prava, koji desničarske grupe danima nazivaju „srbomrzačkim“ i „velikoalbanskim“ projektom.

-pročitajte još: Protiv predrasuda, okruženi kordonom

Sve što se o tom festivalu može pročitati na sajtu posvećenom tom kulturnom događaju govori da nije reč ni o kakvom velikoalbanskom festivalu, već o pokušaju da se susretima albanskih i srpskih umetnika sa Kosova doprinese dijalogu i razmeni umetničkih ideja.

Uz to, taj festival, koji je nastao 2004. godine, inspirisan je glumcem Bekimom Fehmijuom koga organizatori vide upravo kao „simbol jedinstva“ i mogućnosti da se dva kulturna prostora povežu u jedinstvenu celinu.

Festival „Mirëdita, dobar dan!“ biće večeras otvoren u Centru za kulturnu dekontaminaciju, predstavom „Ja sam sebi žena“, reditelja Kuštrim Kolićija, čija je tema sudbina transrodne žene u nacističkoj Nemačkoj i u kojoj glumac Adrian Morina igra više od 30 likova.

„U okviru debatnog programa otvaramo i društvenu debatu o temama o kojima političke elite razgovaraju već dugo, ali se nama građanima to pravo oduzima. Ceo svet, bukvalno ceo svet kroz ministarstva spoljnih poslova i diplomatske predstavnike diskutuje o članstvu Kosova u UNESCO, moramo i mi u Beogradu o tome razgovarati“, kaže za DW koordinatorka festivala Fiona Jelići.

Festival traje do subote, 24. oktobra, kada će biti prikazan film „Agina kuća“, rediteljke Lendite Zećiraj, a čija je tema život pet žena, kroz prizmu devetogodišnjeg dečaka, koji traga za ocem.

Istog dana biće predstavljena zbirka priča Tristana Halilaja „Ričard Gir je bio ovde“, koja je, u izdanju Fabrike knjiga, prvi put objavljena na srpskom jeziku, iako je Halilajev maternji jezik albanski.

Zavetnici: Reč je o političkom festivalu

Nije, međutim, to ono kako Milica Đurđevic iz stranke „Zavetnici“ misli da bi trebalo da izgleda predstavljanje savremene kulture Kosova, koje ona zamišlja kao predstavljanje „običaja, kulture i tradicije albanske zajednice“ (…) „predstavljanje nošnji, igara i jela“…

Ipak, ključni problem za nju je, što je, kaže, reč o političkom festivalu koji promoviše „tzv. kosovsku kulturu, kao autohtonu i isključivo albansku“.

To je napisala na svom Fejsbuku-nalogu, isto je izjavila za list Danas, gotovo isto za TV Hepi, a u sredu ujutru i za televiziju Prva – samo je tada, u sučeljavanju s programskim direktorom Inicijative mladih za ljudska prava Ivanom Đurićem, dodala i da je reč o „promovisanju tzv. Republike Kosovo“.

-pročitajte još: Ismet Sijarina: Nismo dobri u dijalogu

Incidenti i prethodne dve godine

Na prošlogodišnjem festivalu „Mirëdita, dobar dan!“, takođe je bilo nekoliko izložbi, predstavljene su knjige i publikacije, među kojima je „Istorija Kosova u istorijskim udžbenicima Kosova, Albanije, Srbije, Crne Gore i Makedonije“ Škeljzena Gašija i izložba „Hajde da vodimo ljubav“ Škumbina Tafilaja.

I tada je uoči otvaranja festivala, grupa desničara i članova „Zavetnika“ protestovala ispred Centra za kulturnu dekontaminaciju, u čije dvorište je kasnije bačena baklja, a centar „Dorćol platz“ bio je gotovo opkoljen desničarskim grupama dok je tamo u toku bila promocija knjige „Živeti uz sećanje na nestale“.

Upadi na izložbe, pretnje zbog predstave o genocidu u Srebrenici

Ako se i ove godine nešto slično dogodi na festivalu „Mirëdita, dobar dan!“, biće to nastavak onoga sto se u Beogradu gotovo kontinuirano dešava poslednjih nekoliko nedelja.

Autor predstave „Srebrenica, kad mi ubijeni ustanemo“ Zlatko Paković danima je bio izložen oštrim napadima i pretnjama, a isto se desilo svim glumcima koji su u tom projektu učestvovali.

Desetak dana kasnije, lider „Srpske desnice“, Miša Vacić prekinuo je u Beogradu otvaranje izložbe „Kapija – i kad boli, istina je lijek“. Tada su u Centru za kulturnu dekontaminaciju predstavljeni dokumenti korišćeni na suđenju Novaku Đukića, koji se od 2014. godine nalazi u bekstvu u Srbiji.

Prethodno je pred sudom u BiH osuđen na 25 godina zatvora zato što je utvrđeno da je 1995. godine, kao komandant u okviru Vojske Republike Srpske, naredio granatiranje Tuzle. Jedan projektil pogodio je tada centar grada, stradala je 71 osoba, a najmlađa žrtva imala je dve godine.

U intervjuu za sajt „pravda.rs“ Vacić je rekao da je na otvaranju izložbe, (pošto je poslednji govornik završio izlaganje) održao svoj govor, iako mu je mikrofon bio oduzet.

„Rušiti njihovu propagandu da su Srbi isključivi krivci za ratne zločine i ratna razaranja, je moj jedini greh u ovom slučaju. Isti mediji koji pišu o mom navodnom divljanju, upadu, otimanju, nasilju na izložbi, su pisali sasvim drugačije kada je u Beški na tribinu junaka Veselina Šljivančanina, nasilno upala družina Inicijativa mladih za ljudska prava, sa uvredljivim transparentom“, rekao je Vacić u tom intervjuu.

Propustio je, međutim, da doda da su aktivisti Inicijative mladih za ljudska prava tada pretučeni,a da su kasnije dobili novčane kazne – zbog narušavanja javnog reda i mira.

Posle incidenta na izložbi „Kapija – i kad boli, istina je lijek“, na predstavljanje stripova u galeriji Stara Kapetanija, u okviru festivala Novo doba, upala je grupa huligana koja je pocepala radove. Ministarstvo kulture i informisanja Srbije osudilo je u svojim saopštenjima taj čin, ali je ipak neke od izloženih ostvarenja nazvalo „proizvodima patologije i devijacije svesti“.

-pročitajte još: Izložba je nosila prekratku suknju

Mada je to atmosfera u kojoj se u Beogradu očekuje početak festivala „Mirëdita, dobar dan!“, predstavnici Inicijative mladih za ljudska  prava od većih incidenata ipak ne strahuju. „Iako su veoma bučni, protivnici festivala su malobrojni i ekstremni“, kaže za DW koordinatorka festivala Fiona Jelići.

„Mislim da većina i u srpskom i u kosovskom društvu zapravo podržava normalizaciju odnosa. Naš festival prikuplja na sebe svu tu negativnu energiju, ali ako pogledate druge segmente – saradnje pojedinaca – mislim da se tu postiže napredak“, zaključuje Fiona Jelići za DW.

Čitajte nas i preko DW-aplikacije za Android