Festival „Mirdita, dobar dan“ spaja umetnike, istraživače i mlade iz Srbije i sa Kosova, rušeći stigme. Organizatori za DW poručuju da događaj pruža prostor za razgovor i osećaj sigurnosti. Politički napadi i prošlogodišnja zabrana u Srbiji pokazuju koliko je dijalog težak, ali festival ne beži od prošlosti jer ona oblikuje percepcije. Učesnici ističu da susreti menjaju pogled jednih na druge i daju nadu da će buduće generacije živeti normalnije, bez predrasuda.

Festival, održan od 20-22. novembra, predstavlja saradnju i povezivanje albanskih umetnika sa Kosova sa kolegama iz Srbije. Ipak, zbog šireg političkog konteksta, sam događaj je često meta kontroverzi, pogotovo iz Srbije.

To je postalo očigledno u više navrata, a kulminacija se videla prethodne godine, kada je kao problematični detalj u delu srpske javnosti izbilo to što je početak druženja srpskih i albanskih umetnika i civilnih aktivista sa javnošću organizovan na Vidovdan. Zbog toga su srpski zvaničnici zatražili njegovo odlaganje.

Festival je tada bio pomeren na 27. i 29. jun, kako je to tada objašnjeno, iz bezbednosnih razloga. Međutim, nakon što je oko pedesetak mladića protestovalo ispred Dorćol Platza, blokirajući ulaz u ovaj prostor – gde je trebao da otpočne festival, ministar unutrašnjih poslova Ivica Dačić je najavio da se isti otkazuje „zbog opasnosti od ugrožavanja bezbednosti ljudi i imovine, kao i opasnosti od narušavanja javnog reda i mira u većem obimu“. Čelnici vlasti su naveli da je održavanje ovakvog festivala na Vidovdan „direktno prst u oko celom srpskom narodu i državi“.

Ipak, najupadljivije su reči Radne Grupe Nacionalnog Konventa o Evropskoj uniji za Poglavlje 35, koji su podržali Mirditu Dobar dan. Oni su naveli da je festival u skladu sa dogovorenim postulatima dijaloga Beograda i Prištine.

O uticaju festivala na dijalog Beograda i Prištine za DW priča jedna od organizatorka festivala, Sofija Todorović iz Inicijative mladih za ljudska prava.

„Oni već imaju svoju ulogu u dijalogu Beogradu i Prištine. Možda ne u formalnom smislu, ali ovi prostori su mesto gde se dijalog kontinuirano dešava. Ovakvi festivali i prostori pokazuju da je moguće drugačije razgovarati“, objašnjava Todorović.

Festival je, prema pisanju kosovskih medija, tada naišao na širok obim kritika i podrške. Kuštrim Kolići, organizator festivala objašnjava da Mirdita Dobar dan od početka nailazi na sporenja iz Beograda, ali da ih to neće zaustaviti.

„Hoćemo li nastaviti? Bez sumnje, da. Da li je teško? Veoma je teško. Nažalost, ‘Mirdita, Dobar dan‘ je ostala jedini mali prozor komunikacije među različitim društvenim grupama u obe zemlje, jer je većina sličnih inicijativa ugašeno, više ne funkcionišu jer je okruženje veoma neprijateljsko nastrojeno prema takvim inicijativama. Mi ćemo definitivno nastaviti, pa ćemo videti sledeće godine šta će se desiti u Beogradu“, kaže Kolići.

Studenti i umetnost

Ovogodišnji organizatori festivala „Mirdita, dobar dan!“ su Inicijativa mladih za ljudska prava YIHR, Građanske Inicijative, Barabar Centar, Fondacija braće Rokfeler, Nacionalni fond za demokratiju (NED), Pro Peace (nekadašnji forum ZFD), organizacija Integra sa Kosova, kao i Britanski savet.

Održane su i debate na temu odnosa Srbije i Kosova, kao i mesto dijaloga Beograda i Prištine za vreme studentskih protesta u Srbiji, koji traju već godinu dana zbog pada nadstrešnice na Železničkoj stanici u Novom Sadu.

Uprkos iščekivanju tenzija, organizatori su i ove godine pokušali da fokus festivala vrate na ono što smatraju njegovom suštinom – susretu, umetnosti i međusobnom upoznavanju. Upravo tu dimenziju festivala ističu i mladi koji su se u Prištini angažovali kao volonteri ili učesnici.

Miodrag Denić, devetnaestogodišnji Srbin iz Prištine, kaže da mu festival uliva nadu u mogućnost normalnijih odnosa.

„Bude mi stvarno drago da ljudi iz Beograda dođu ovde ili obrnuto, da ljudi iz Prištine dođu u Beograd. Nažalost, sve manje i manje toga ima, ali ja mislim da će se taj narativ kroz godine i godine ‘prelomiti’ i da ćemo u budućnosti imati lep život“, kaže Miodrag.

Za druge, poput Erlijone Mahmuti iz Đakovice, festival predstavlja prvi pravi kontakt sa vršnjacima iz srpske zajednice.

„Za mene je, zapravo, prvi put da sam u kontaktu sa srpskim mladima, budući da sam iz Đakovice i ranije nisam imala priliku da sretnem ljude iz srpske zajednice. Na početku je to bio pomešan osećaj, jer sam tokom rata imala četiri godine i imala sam neku vrstu hladnijeg osećaja prema celokupnoj srpskoj zajednici, i bila sam malo osetljiva na jezik, ne bih rekla da je bio jedan od prijatnijih zvukova. Ali sada se osećam malo pozitivnije, trudim se da sve to prihvatim bez predrasuda, da saslušam njihova iskustva i da vidim kako se ja osećam iznutra“, kaže Mahmuti.

Umetnički program festivala i ove godine obuhvata izložbe, pozorišne predstave i filmske projekcije, kao i razgovore sa umetnicima koji se bave temama identiteta, sećanja i savremenih društvenih izazova u Srbiji i na Kosovu. Organizatori smatraju da upravo umetnost može da otvori prostor za dijalog koji se često čini nemogućim u političkoj sferi.

Za Sofiju Todorović iz YIHR-a, to je srž festivala: „Mogu da kažem da ovaj festival nekako vraća nadu ljudima i to je stvar koju smo mi najčešće čuli, to je da se ljudi ovde osećaju sigurno i bezbedno, da mogu da razgovaraju o stvarima da se ne osećaju diskriminisano, što je užasno važno u jednom ovakvom kontekstu u kome mi radimo. I za sada mislim da je to ogromna promena koja se dešava na jedna "mala vrata". I mislim da dokle god je ljudima to značajno i dokle god uključujemo različite glasove, da Mirdita treba da postoji“, navodi sagovornica DW.

I dok politika i dalje baca dugu senku na odnose Beograda i Prištine, Mirdita – Dobar dan iz godine u godinu ostaje uporan pokušaj da se ta senka makar na trenutak razbije ličnim susretom, razgovorom, umetnošću i znatiželjom. Koliko će takvi pokušaji uticati na širu sliku, ostaje otvoreno pitanje.