Onaj ko se nada skorom kraju rata u Ukrajini biće razočaran prognozom vodećih stručnjaka. „Mi ne govorimo o mesecima, nego pre o godinama, moguće čak i o decenijama“, rekla je Nikol Dajtelhof iz Lajbnic-Instituta Hesenske fondacije za mirovna istraživanja i istraživanja sukoba (HSFK). Ona je, zajedno s tri druga instituta, predstavila u Berlinu „Mirovnu ekspertizu 2023“.

-pročitajte još: Rat u Ukrajini: test za nemačku i evropsku demokratiju

I dalje podržavati Ukrajinu „svim snagama“

Njen glavni savet nemačkoj vladi glasi: Ukrajinu treba i dalje, u saradnji s transatlantskim i evropskim partnerima, podržavati „svim snagama“ – vojno, ekonomski i politički. Kako je rekla, to je neophodno stanovništvu Nemačke „već sada otvoreno objasniti i tražiti podršku za taj kurs“.

Ta profesorka međunarodnih odnosa na Geteovom univerzitetu u Frankfurtu istovremeno je preporučila da se hitno pripremaju posredničke i pregovaračke inicijative, „čak i ako mir još dugo nije na vidiku“.

Neophodna je „dugoročna, dvostruka strategija, koja se oslanja na odgovornost i verodostojnost“, smatra Nikol Dajtelhof. Ona pritom konkretno misli da iu trebalo formirati jednu međunarodnu kontakt-grupu čiji bi zadatak bio „skiciranje mogućih načina delovanja i diskusija o mogućim rešenjima“.

Razgovarati i sa Vladimirom Putinom

Dajtelhof nemačkoj vladi nadalje savetuje da „traže razgovore s obe sukobljene strane – a to znači i sa Kremljem“. Ona smatra da to ne bi bilo podilaženje ruskom predsedniku Vladimiru Putinu. U načelu se, kaže, sve vreme radi o tome „da li će se negde otvoriti neka mala vrata“.

Nikol Dajtelhof istovremeno je upozorila da u ovom trenutku ne bi trebalo okončati vojnu podršku Ukrajini u korist mirovnih pregovora. Takvi zahtevi se stalno ponavljaju u otvorenim pismima i na demonstracijama, ali to, prema sadašnjem stanju stvari, ne bi donelo trajni mir, naglasila je profesorka iz Frankfurta.

Strah od ruske ekspanzije

Ona objašnjava da bi poraz Ukrajine, koji bi verovatno bio posledica toga, doveo do raspada te zemlje. „Zajedno s okupacionom praksom mučenja, otmica, seksualnog nasilja i ciljanih ubistava, kao što smo to već sada mogli da vidimo na područjima koja je okupirala Rusija“, kaže Dajtelhof.

Osim toga, postoji strah da ruska težnja za ekspanzijom time ne bi bila smanjena, nego bi, nakon faze oporavka, bila još i povećana. „To bi pogoršalo bezbednosnu situaciju u čitavoj Evropi“, procenjuje profesorka Dajtelhof.

Najveći broj ratnih žrtava zabeležen u Etiopiji

No, kolikogod da rat u Ukrajini dominira svetskom politikom i javnošću, autori „Mirovne ekspertize 2023.“ upozoravaju da se ne smiju zaboraviti ni drugi ratni sukobi, poput onih u Jemenu i Sudanu.

Konrad Šeter iz Međunarodnog centra za studije konflikta iz Bona (BICC) posebno je skrenuo pažnju na građanski rat u Etiopiji, u regionu Tigraj: „Najveći broj žrtava, više od 10.000, prošle godine nije odneo rat u Ukrajini, nego nasilni sukob u Tigraju.“

Ali, na pitanje kako bi Nemačka trebalo da se odnosi prema izvozu oružja s obzirom na rat u Ukrajini i mnoge druge vojne sukobe, u „Mirovnoj ekspertizi“ nema odgovora koji bi važio generalno za sve situacije.

Ursula Šreder iz hamburškog Instituta za mirovna istraživanja i bezbednosnu politiku (IFSH) koristi reč „dilema“, misleći pritom na zemlje poput Indije. Ona, doduše, podržava saradnju s tzv. Globalnim jugom, ali istovremeno postavlja pitanje: „Gde je crvena linija?“ To i jeste pitanje za nemačku spoljnu politiku na koje je teško odgovoriti, zaključila je Šreder.

Zabrinutost zbog sve većeg naoružavanja

Stručnjaci takođe načelno upozoravaju na opasnost od sve većeg naoružavanja, posebno atomskim oružjem. Nikol Dajtelhof ne želi doduše već sada da govori o novoj „spirali naoružavanja“, ali smatra da je opasnost sve veća. Njen kolega Tobijas Debil iz Instituta za razvoj i mir (INEF) iz Duisburga, situaciju sumira ovako: „Radi se i o tome da trenutno postoji spirala u retorici.“

Stokholmski mirovni institut (SIPRI) ne upozorava samo na opasnost od atomskih bojevih glava, već i na to da se o nuklearnom ratu danas govori drugačije – pre svega kada je reč o Rusiji, ali i Severnoj Koreji.

Zato Tobijas Debil preporučuje zapadnim državama „veoma pomirljiv jezik“. Na kraju,  rat neće biti odlučen samo oružjem, smatra taj stručnjak i zaključuje: „Tu retorika ima apsolutno odlučujuću ulogu.“

Pratite nas i na Fejsbuku, preko Tvitera, na Jutjubu, kao i na našem nalogu na Instagramu.