Mirzet Hamzić, 24-godišnjak iz Gornjih Rainaca kod Kalesije, jedan je od skoro 480.000 podnosilaca zahteva za azil u Nemačkoj. Međutim, on je i jedan od nekoliko hiljada onih čiji su zahtevi za azil odbijeni. Jedan od razloga zašto je Hamzić sa suprugom i troje dece dobio odbijenicu, jeste taj što on potiče iz tzv. zemlje sigurnog porekla. Iako je Bosna i Hercegovina za Nemačku od početka prošle godine zemlja sigurnog porekla, za Mirzeta to ne znači da u njoj može normalno da živi: „U Bosni sam bio nezaposlen. Jedini prihod bio je dečiji doplatak, a to je 18 maraka mesečno. Šta je to? Ne možeš ni vreću brašna da kupiš. A gde je novac za plaćanje računa, struje... U Bosni nemam ni kuće. Eto, zato sam otišao.“

Mirzet sa porodicom, suprugom Džemilom i troje dece, već sedam meseci živi u bivšoj bolnici u blizini glavne železničke stanice u Štutgartu. Pošto je dobio odbijenicu za azil, Mirzet je u decembru podneo zahtev da se dobrovoljno vrati. „Vratiću se u staru očevu kuću koja je neuslovna za stanovanje – pomalo se raspada”, kaže Mirzet i dodaje da se na dobrovoljni povratak odlučio jer na taj način izbegava petogodišnju zabranu ulaska u Nemačku.

Prednost dobrovoljnog povratka

„Podnosiocima zahteva sa zapadnog Balkana postalo je jasno da ovde nemaju dugoročnu perspektivu. Skoro svi zahtevi se odbijaju i zato mnogi ne čekaju dolazak policije i prisilni povratak“, objašnjava Gabrijele Kemper-Birger, koja radi u savetovalištu za izbeglice „Treći svet“ (Dritte Welt). Reč je o savetovalištu koje finansiraju EU, nemačka pokrajina Baden-Virtenberg i grad Štutgart. Ono, između ostalog, pruža savete i izbeglicama iz zemalja koje nisu članice EU, a koje žele, odnosno moraju da se vrate u svoje domovine. To mogu da budu i ljudi koji već duže vreme žive u Nemačkoj i koji u svojim zemljama žele da započnu novi život. Zbog toga Ured za strance u Štutgartu mnoge izbeglice sa područja Balkana šalje upravo u to savetovalište. „Njihovi zahtevi su u osnovi odbijeni i oni moraju da napuste zemlju, a u prednosti su ako zemlju napuste dobrovoljno“, ukazuje savetnica Kemper-Birger.

Tu prednost želi da iskoristi i Mirzet Hamzić. „Dobio sam odbijenicu i vraćam se u Bosnu jer neću da mi dođe policija i prisilno me pošalje u BiH. U tom slučaju dobijam zabranu ulaska u Nemačku koja traje pet godina“. Mirzet ionako ne misli da se ubrzo vrati u Nemačku. „Možda nekad kasnije, kad deca odrastu. Mala su i neću više da se pate“.

„Izgubljeni“ pasoši

Njegova supruga, 23 godišnja Džemila, ipak se boji dolaska policije i prisilnog povratka. „Naši pasoši su zagubljeni i bojim se da bi policija mogla da dođe i da nas prisilno vrati“, kaže Džemila. Porodica Hamzić je među osobama čije se putne isprave nalaze u nekom od ureda za strance u Nemačkoj. „U poslednjih godinu dana u Nemačku je došao veliki broj izbeglica. Njima se na granici ili prilikom podnošenja zahteva za azil oduzimaju pasoši. Nakon toga se šalju raznim uredima koji se brinu o tim zahtevima. Malo je neprijatna i neugodna situacija, ali nadamo se da se takvi slučajevi uskoro više neće ponavljati“, kaže savetnica Kemper-Birger.

Povratak i bez pasoša

Rešavanje izbegličkog pitanja u Nemačkoj odvija se na nekoliko nivoa – od saveznog, preko pokrajinskog, pa sve do lokalnog – tako da se u toku obrade zahteva događa i da se pasoši „izgube“. Bez obzira na to što podnosioci zahteva za azil sa Balkana u Nemačkoj u jednom trenutku ostanu bez pasoša, njihov povratak ne predstavlja problem. „Ako podnosilac zahteva za azil predoči bilo koju drugu vrstu ličnog dokumenta, tada Konzulat BiH u Štutgartu može da izda Putni list. Međutim, nezgodno je što u tom slučaju ti ljudi u BiH moraju ponovo da podnose zahtev za izdavanje pasoša, što opet košta“, kaže Kemper-Birger.

Porodica Hamzić će ipak sačekati da im vrate pasoše. Za to vreme će, kaže Mirza, možda uštedeti malo para i završiti započetu kuću. „Bar jedan sprat, kako bismo imali gde da živimo. Deda ima malo zemlje i planiram, ako budem uspeo da dabijem još nešto socijalne pomoći, možda i da kupim manji traktor, kako bih bar nešto mogao da radim i da na taj način prehranjujem porodicu“, kaže Mirzet.

Nemačku je, inače, 2015. godine dobrovoljno napustilo 37.220 izbeglica. Prema informacijama Ministarstva unutrašnjih poslova, od tog broja, 87 odsto ih je sa Zapadnog Balkana – ukupno 32.494. osoba. Najviše je povratnika u Albaniju (11.972), zatim na Kosovo (8.125), u Srbiju (6.616), Makedoniju (3.234) i Bosnu i Hercegovinu (1.801).