Ta odluka imaće posledice za zemlje koje su poslale svoje trupe u Mali, a među njima je i Nemačka. Odluka o povlačenju 13 000 plavih šlemova nije iznenađenje. Posle državnog udara u maju 2021. i dolaska pučista na vlast, stalno se pogoršavao odnos sa međunarodnim partnerima.

-pročitajte još: Grupa Vagner u Africi: to nisu samo plaćenici

General Asimi Goita bio je najpre potpredsednik prelazne vlade, a onda se stavio na čelo puča i nasilno preuzeo vlast, što je izazvalo međunarodnu kritiku. Ekonomska zajednica država zapadne Afrike (ECOWAS), Maliju je uvela sankcije. Pokvarili su se odnosi i sa Francuskom, koja je još 2012. svoje trupe poslala u Mali, kao pomoć u suzbijanju terorizma. Sadašnje vlasti žele da i te jedinice napuste zemlju.

Vođe hunte su trupama Ujedinjenih nacija sve češće spočitavale nesposobnost, a vojno rukovodstvo „plavih šlemova“ prebacuje vladajućoj vojnoj hunti nedovoljnu podršku ili čak sprečavanje sprovođenja misije.

Vlasti se sve više oslanjaju na vojnu saradnju s Rusijom, koja im šalje Vagnerove plaćenike i vojne instruktore. Vođe vojne hunte kažu da tako žele sami da se pobrinu o bezbednosti.

„Pitanje nacionalne suverenosti“

„Smatram da je normalno da vlasti Malija žele da pokrenu pitanje suverenosti u oblasti bezbednosti. Niko ne može to da ospori Maliju, jer je Mali nezavisna država“, kaže Abdulaje Sunaje za DW. On je stručnjak za oblast Sahela i radi u Lajbnicovom centru za moderni Orijent u Berlinu, kao i na univerzitetu u glavnom gradu Nigera Nijameju.

Sonaje dodaje da je s druge strane poznato da Mali nije u stanju da se pobrine za bezbednost svih svojih građana, naročito na severu zemlje, gde čak ni jedinicama Vagnera nije uspelo da uspostave kontrolu. On procenjuje da odlazak „plavih šlemova“ neće doneti ništa dobro ni za Mali ni za ostale zemlje Sahela.

Njjagale Bagajoko je francuska ekspertkinja za oblast Sahela poreklom iz Malija. Ona uzroke problema vidi u napetim odnosima između Francuske i Malija. „Odluka vojne vlasti u Maliju direktno je povezana s razorenim odnosima sa Francuskom.“

Bagajoko dodaje da Mali već neko vreme želi da se ogradi od svog bivšeg kolonijalnog gospodara, ali i da povlačenje francuske i međunarodne misije pokazuje da je sve teže da se sukobi u Africi reše na uobičajen način. Ona kaže da tu krizu neće rešiti ni dovođenje Vagnerovih plaćenika u zemlju.

Stanovništvo Malija – između odobravanja i sumnje

U Maliju su podeljena mišljenja o povlačenju stranih trupa. Jedna žena u glavnom gradu Bamaku kaže da podržava odluku vlade, jer prisustvo stranih trupa nije popravilo situaciju u zemlji. A jedan prolaznik dodaje da napadi džihadista nisu prestali uprkos stranom vojnom prisustvu ili baš zbog njega. „Dobro je da plavi šlemovi odlaze“, kaže on u jednoj anketi za DW. Ali, drugi su skeptični. Jedan čovek kaže da je zabrinut jer ne zna šta će biti s projektima pomoći i s ljudima kada se stranci povuku.

Direktor Fondacije Konrad Adenauer u Bamaku, Ulf Lesing, takođe je zabrinut: „Na severu i u centralnom delu zemlje sreo sam brojne ljude koji su cenili misiju MINUSMA. Ona je puno radila u civilnoj oblasti, na primer u obuci nezaposlenih“. Lesing je proputovao sever zemlje i video kako međunarodna misija radi sa ženama, kopa bunare, stvara radna mesta u oblasti zdravstva, obavljajući tako posao države u oblasti gde je ona slaba.

Lesing kaže da će po odlasku međunarodnih trupa sve biti teže i za organizacije koje pomažu u razvoju i za civilno stanovništvo. Vlast će pokušati da, zajedno sa ruskim partnerima, preuzme kontrolu nad severom zemlje, jer je vojska kupila veliku količinu naoružanja. Međutim, Lesing napominje da će i džihadisti pokušati da iskoriste situaciju za sebe.

Da li će Bundesver da se povuče organizovano?

Preko 13.000 vojnika, policajaca, opreme, oklopnih vozila i helikoptera moraju organizovano da budu povučeni iz zemlje. U Maliju je i 1.100 nemačkih vojnika. Prema proceni Lasinga, za Bundesver to ne bi trebalo da predstavlja problem.

Nemačka Vlada je krajem maja poslednji put produžila mandat nemačkim trupama u Maliju, ali je i odredila datum povlačenja – kraj maja 2024. Sada taj termin mora da se pomeri nekoliko meseci ranije.

Ministarka spoljnih poslova Nemačke Analena Berbok je kraj misije MINUSMA označila kao „gorku vest za ljude u Maliju, kojima je misija davala zaštitu i nadu“. Ona je dodala da je vojna vlast u Maliju stalno onemogućavala dalji doprinos bezbednosti ljudi u Maliju.

Više od 300 „plavih šlemova“ poginulo je tokom misije u Maliju, a hiljade stanovnika te zemlje su u prethodnih nekoliko meseci ubijeni. Evropljani neće zaboraviti da je vojna hunta koja sarađuje s vagnerovcima faktički izbacila vojnu misiju Ujedinjenih nacija iz zemlje. Najpre se mora organizovati povlačenje, a onda će zemlje koje su stavile svoje trupe na raspolaganje morati da preispitaju ukupnu misiju i njene rezultate.

Pratite nas i na Fejsbuku, preko Tvitera, na Jutjubu, kao i na našem nalogu na Instagramu.