Robert Vajs je odrastao u Nemačkoj. Još kao mali je znao sve modele automobila, a najviše je voleo da sa tatom popravlja „pravi auto“. I uopšte se nije dovodilo u pitanje šta će biti kad poraste: inženjer. Vajs je dobar deo svoje karijere proveo u nemačkoj automobilskoj i železničkoj industriji, pre nego što je počeo da svoje znanje prenosi na mlađe generacije.

Danas predaje na Fakultetu za mašinogradnju i mehanotroniku na Visokoj školi u Karlsrueu i teška srca priznaje da današnje mlade tehnika ne interesuje onoliko koliko je interesovala njegovu i prethodne generacije. Do pre pet godina za svako mesto na njegovom smeru na fakultetu kandidovalo bi se po sedam osoba – danas samo po troje.

„To je stvarno zabrinjavajuće“, kaže Vajs. „A to je problem i za univerzitet. Mi želimo da što više popunimo naše studijske programe i da obrazujemo što je moguće više inženjera. Ako ne bude bilo dovoljno inženjera to će imati posledica po industriju, ali i kompletnu privredu Nemačke.“

-pročitajte još: Nemačka: Strah od jeftine radne snage sa Zapadnog Balkana

Inženjeri polako odlaze u penziju

Nemački inženjeri su u čitavom svetu bili poznati po tome da teže najvišem kvalitetu i neprekidnim inovacijama. Ali taj dobar glas je u opasnosti: broj mladih koji se odlučuje za studije na smerovima kao što su matematika, informatika, prirodne nauke i tehnika stalno se smanjuje. Prema statistikama, za samo godinu dana njihov broj je manji za šest odsto.

U mnogim zemljama danas postoji problem nedostatka stručne radne snage, a u Nemačkoj je dodatni izazov to što mnogi inženjeri i stručnjaci odlaze u penziju. Istovremeno, tu je i ogroman zadatak u vezi s digitalnim i ekološkim reformama za šta će biti potrebna čitava vojska kvalifikovanih stručnjaka i to baš iz tehničkih i prirodnih nauka. A njih već sada nema. Prema jednom istraživanju Instituta nemačke privrede iz Kelna, toj zemlji nedostaje 320.000 takvih stručnjaka. Broj upisanih na fakultetima ne pokazuje da će se situacija poboljšati.

-pročitajte još: Da li je posao u Nemačkoj atraktivan za strance?

Automobilska industrija u krizi

Velik je pritisak da se pronađu nova rešenja i zato se hitno traže stručnjaci tehničkih nauka, kaže Aksel Plineke, šef radne grupe za obrazovanje, inovacije i migracije Instituta nemačke privrede. Glavno je pitanje da li će Nemačka imati dovoljno stručnjaka. „Ako to ne bude slučaj, onda će to biti još jedan gubitak za konkurentnost ove zemlje. Ili će nemačke firme morati svoje pogone još više da sele u druge zemlje“, ukazuje Plineke.

Interesovanje za tehničke i prirodne nauke zavisi od mnogo faktora, a jedan od njih je to što svetski poznata nemačka automobilska industrija prolazi kroz velike promene. Omiljeni poslodavci kao što su BMW, Folksvagen i Mercedes imaju teškoća da sa „običnih“ pređu na električne automobile. „Ljudi nisu sigurni da žele da rade u tom području. Automobili više nisu onako fascinantni kao nekada“, kaže Vajs.

Ipak, u Institutu nemačke privede uočavaju da je poslednjih godina donekle porastao broj učenika u tehničkim zvanjima i to pre svega među mladima koji su sa svojim porodicama došli iz inostranstva. Tu je međutim obično problem nedovoljno poznavanje jezika, ali i nedovoljna podrška takvim učenicima.

Uvoz stručnjaka ne rešava sve

„To je bez ikakve sumnje propust politike obrazovanja“, ocenjuje Plineke. Ipak, mladi iz drugih zemalja često imaju dobre šanse da nešto u tim zvanjima postignu: „Prirodni zakoni su svuda isti, programski jezici su u čitavom svetu identični. Ako se dođe s nekim predznanjem, mnogo je jednostavnije to primeniti i ovde.“

I pored toga, problem sa nedostatkom stručnog kadra ostaje. Zato Vajs kaže: „Industrija mora da pronalazi inženjere u inostranstvu.“ Ona to u određenoj meri već radi i poslednjih godina mnogo takvih stručnjaka je došlo u Nemačku. Tako je na primer broj inženjera i stručnjaka za računare sa indijskim pasošem u proteklih deset godina porastao sa 3.800 na oko 25.000. Pritom je to posao u kojem često uopšte ne mora fizički da se bude u Nemačkoj da bi se radilo za nemačku kompaniju.

„Može se reći da se tu nešto događa“, slaže se Plineke i ujedno ukazuje da su brojke mnogo veće nego što ljudi to uočavaju, jer se u Nemačkoj u raspravama često govori samo o onima koji dolaze kao izbeglice.

-pročitajte još: Sve više penzionera u Nemačkoj mora i dalje da radi

Više je tehnički obrazovanih došljaka i iz zemalja kao što su Egipat, Tunis ili Maroko, ali nemački ministar rada Hubertus Hajl upozorava: „Predubeđenje da stručnjaci iz čitavog sveta žele da dođu u Nemačku je na žalost iluzija.“

Nemačka vlada pokušava da uradi svoj deo posla – da pojednostavi postupak izdavanja dozvola boravka i rada za stručnu radnu snagu. Komplikovana birokratija i to što se mnogo toga ne obavlja digitalno, rezultira time da čak i oni koji žele da dođu moraju mesecima da čekaju na „papire“ iz Nemačke.

Neće da rade u „prljavoj“ fabrici

U nemačkoj industriji su međutim svesni da ne mogu sve svoje potrebe da pokriju došljacima. Ipak, ne uspevaju da opet stvore onakvu tehničku kulturu kao nekad, jer mnogi mladi Nemci svaku fabriku vide kao „prljavu“ i kao pretnju po klimu i životnu sredinu.

To je veoma ozbiljan problem. Zato kompanijama ne preostaje ništa drugo osim da povećaju pritisak na one koji već rade za njih. To međutim neminovno vodi ka padu produktivnosti.

Nemačke inovacije oduvek su bile važan razlog da se kupi proizvod „Made in Germany“. Ali kada nemačke firme ne budu više vodeće u svetu, onda se otvara još jedan problem: čak i oni inženjeri koji se obrazuju na nemačkim univerzitetima možda će potražiti posao negde van zemlje. To bi onda zaista bio kraj, smatra Plineke: „Jer onda će ljudi da nam odlaze. I na drugim mestima može lepo da se živi i radi.“

Pratite nas i na Fejsbuku, preko Tvitera, na Jutjubu, kao i na našem nalogu na Instagramu.