„Raj za vakcine“ u kojoj građani biraju sa „švedskog stola“ cepiva zapadne ili istočne proizvodnje... Tako je, u superlativima, sva evropska štampa pisala o Srbiji. Dok je u EU vakcina još bila deficitarna roba, turisti su jurili u Beograd ili Niš da se vakcinišu. Bilo je to pre samo tri meseca, ali kao da je prošla čitava večnost.

Stručnjaci upozoravaju da se Srbija prerano približila „plafonu“ vakcinacije, kada se tempo znatno usporava, jer su cepljeni gotovo svi koji su to hteli, pa ostaju samo neodlučni, koje je teško ubediti, i okoreli protivnici vakcina.

Prema datoteci Univerzieta „Džons Hopkins“, u Srbiji je oko 35 odsto populacije primilo obe doze vakcine. Prema tom parametru bolje stoji niz evropskih zemalja gde se kampanja vakcinacije zahuktala dobrano posle srpske. Tako je u Nemačkoj sa dve doze cepljeno 39 odsto ljudi, iako još ima građana koji nisu ni imali priliku da se vakcinišu.

-pročitajte još: I Nemačka se suočava sa „umorom od vakcinisanja“

Plafonu – doduše, dosta višem od srpskog – bliže se i druge zemlje u kojima odavno ima dovoljno vakcina za sve, poput Sjedinjenih Država, Izraela ili Velike Britanije.

Premijerka Ana Brnabić nedavno je govorila o tački povratka normalnom životu, rekavši da se „olovka kojom će se nacrtati ta tačka nalazi u rukama mladih ljudi.“

Misle da su neuništivi

Upravo zapanjujuća nespremnost mladih u Srbiji da se vakcinišu čini razliku u odnosu na pomenute države. DW do zaključenja teksta nije od zvaničnika dobio aktuelne podatke koji je procenat mladih (od 18 do 30 godina) cepljen, ali se, prema nedavnim izjavama pojedinih članova Kriznog štaba, može zaključiti da je tek svaka peta ili šesta mlada osoba u Srbiji primila barem jednu dozu.

Poređenja radi, u Sjedinjenim Državama, gde se zvaničnici takođe žale što omladina ređe podvrće rukav, vakcinisalo se blizu 50 odsto mladih između 18 i 24 godine.

-pročitaje još: Vakcinacija u EU: Belgija na vrhu, Bugarska na dnu

Istraživanje obavljeno u maju u Nemačkoj takođe je pokazalo da spremnost na vakcinaciju raste sa godinama. Ljudi penzionerske dobi u 92 odsto slučajeva rekli su da su primili vakcinu ili da će je svakako primiti. Kod ljudi srednjih godina, taj procenat je 72 odsto (plus 12 odsto onih koji će se „verovatno“) vakcinisati, dok je kod mlađih od 40 godina procenat 63 odsto, ali uz još 17 odsto onih koji će „verovatno“ na cepljenje.

Razlike, dakle, postoje, ali ni izbliza nisu takve kao u Srbiji.

„Mladima su godinu dana slate poruke da njih ne pogađa virus, da dobro prolaze ako obole. Uz to se o vakcinama priča i piše svašta, i onda mladi čovek najverovatnije procenjuje da mu je cepljenje više trud, cimanje i rizik, nego dobit“, kaže Oliver Tošković, psiholog sa Filozofskog fakulteta u Beogradu i član inicijative „Ujedinjeni protiv Kovida“, koja se kritički suočava s državnim upravljanjem krizom.

Iako kaže da ne može sva krivica da se svaljuje na vlast, Tošković im zamera dve stvari. „Fali organizovanija kampanja da se mladima probudi savest, zajedništvo. Ne mislim da su oni sebičniji nego drugi, samo su u drukčijem položaju. Zato je na ljudima koji organizuju vakcinaciju da ih animiraju.“

I, drugo, državni zvaničnici, govoreći o vakcinaciji, često navode koji je procenat „punoletnih“ vakcinisan. „To stvara lažnu sliku, jer se za uspeh vakcinacije gleda cela populacija, uključujući i maloletnike. Zapravo treba vakcinisati skoro sve ove koji mogu da se vakcinišu.“

Delta udara već na leto

U jeku vrelih dana i planiranja odmora, gotovo je ispod radara prošla vest da je državna komisija utvrdila da se 10.356 smrti u Srbiji prošle godine može povezati sa koronom, iako su zvanične brojke bile triput manje.

Trenutno broj novozaraženih u Srbiji ponovo blago raste, i zvaničnici strahuju da će novi talas, nošen takozvanom Delta mutacijom korone, pre udariti zemlju ovog leta, nego tek na jesen.

-pročitajte još: Strah od igle – opasan u doba pandemije

Kritičari su skloni da kažu da omladina, osim što misli da je „neuništiva“ i potcenjuje opasnost, pokazuje i veliku sebičnost. Bez vakcinacije, kažu stručnjaci, upravo će mlado i mobilno stanovništvo oboljevati od Delte, a onda nositi virus među starije i one krhkog zdravlja.

„Možemo svi da imamo intimna razmišljanja da li je to sebičnost. Ali sa mladima morate da radite da ne bi bili sebični, da osete zašto treba ovo da urade“, kaže nam Mila Paunić, epidemiološkinja iz Studentske poliklinike u Beogradu.

„Ne možete nekome da podignete svest za mesec dana, iako se mogu napraviti kampanje. Tu treba raditi u prosveti, u porodici. Mladi su resurs jednog društva, a ne problem. Ako ih previše kritikujete, dobićete samo suprotan efekat“, kaže ova lekarka koja je svakodnevno u kontaktu sa studentima.

„Niti se naši mladi razlikuju od drugih, niti se razlikuju generacije mladih. Samo može da se razlikuju koliko se ulaže u njih“, zaključuje Paunić.

Vakcinacija zbog festivala i putovanja?

Muzički festivali ili koncerti na koje smeju samo vakcinisani jedan su od načina da se mladi pokrenu. Kako slikovito objašnjava psiholog Tošković, pravi cilj (zdravlje) menja se naizgled atraktivnijim i trenutnim ciljem (odlaskom na koncert ili letovanje). „Kao kad u pisoaru nacrtaju muvu, pa ljudi počnu da je gađaju, i manje šaraju okolo. Takav efekat mogu da imaju koncerti u doba korone.“

Paradoksalno, slogan kampanje Ujedinjenih festivala Srbije glasi „Vakcina je jedini način da ponovo budemo zajedno“, ali će ipak na festivale moći da se ulazi i sa negativnim nalazom brzog testa koji se obavlja na ulazu. Tu kampanju festivala među kojima su Exit, Nišville i Beerfest, podržali su Vlada Srbije i gradovi Beograd i Novi Sad.

Osim te kampanje, vidljive na ponekom bilbordu, mladima se ne pristupa sistematski, kritikuje Tošković.

Nedavno istraživanje Ipsosa u saradnji sa Katedrom za psihologiju Filozofskog fakulteta pokazuje da mladi nisu ogorčeni protivnici vakcine, već da su najčešće neodlučni. Njih je čak 62 odsto, naspram 31 odsto neodlučnih među svim punoletnim građanima. Anketa takođe pokazuje da je među mladima deset odsto protivnika cepljenja, a u opštoj populaciji nešto manje, sedam odsto.

Mladi kao najčešće razloge za oklevanje navode da hoće da se uvere da je vakcina bezbedna, da zaista nudi imunitet, ali takođe da bi ih motivisalo ako bi vakcinacija bila neophodna za putovanja ili učešće u javnim događajima.

Zato Tošković veruje da bi prisila na vakcinaciju i kazne, koje građani Srbije ionako većinski odbijaju, izazvali jake kontrareakcije. „Jer, jako je malo pravih antivaksera koji baš nikako neće da se vakcinišu. Ali je puno neodlučnih koji čuju da postoje nuspojave vakcine pa kao neće da rizikuju. Dobit od vakcine je odložena, dugoročna. A kad se neko razboli, onda je kasno da nauči lekciju.“

Pratite nas i na Fejsbuku, preko Tvitera, na Jutjubu, kao i na našem nalogu na Instagramu