Laganim pokretom Emanuel Makron baca flašu vode u vazduh. Ona se precizno zavrti i završava čvrsto na stolu – Voilà. Taj trik se zove Bottleflip i viralni je fenomen iz prošle godine. A viralan je zatim bio i Makronov video na Tviteru u kojem, u vreme izborne kampanje, izvodi taj trik. Makron, ubeđeni Evropljanin, u drugom krugu predsedničkih izbora, u kojem mu je protivnica bila desničarkaa Marin Lepen, mutirao je u spasioca i – voilà – postao najmlađi predsednik Francuske.

Tokom prvog samita s drugim državnicima mlada politička zvezda nije morala dugo da traga za onima koji su mu slični: fotografije njegovog susreta s kanadskim premijerom Džastinom Tridoom izazvale su oduševljenje. Istovremeno, Austrijska narodna stranka (ÖVP) kao svog kandidata za kancelara u izbornu trku šalje 30-godišnjeg ministra spoljnih poslova Sebastijana Kurca.

Za to vreme, jedino o čemu se u Nemačkoj priča pre početka letnje pauze u izbornoj kampanji, jeste to da je „Šulcov voz zaustavljen“ – odnosno da je socijaldemokratski kandidat za kancelara počeo da gubi na popularnosti. Pažnju donekle privlači i ostavka socijaldemokratskog premijera pokrajine Meklenburg-Prednja Pomeranija zbog bolesti, a njegovu funkciju bi trebalo da preuzme 43-godišnja nemačka ministarka za porodicu Manuela Švezig.

Recept za uspeh

Šta neki mlad i perspektivan političar mora da ima da bi bio kao Makron, Trido ili Kurc? „To su ljudi koji dobro znaju da se ophode sa medijima i istovremeno zadovoljavaju čežnju za harizmom“, kaže politikolog Uve Jun sa Univerziteta u Triru. „Bez pažnje medija oni bi zauvek ostali u drugom redu.“ Istina, pažnja medija nije garancija političkog uspeha, „ali jeste preduslov“, dodaje Jun: „To što su mladi nije sasvim odlučujuće, ali jeste važno, zato što to podrazumeva svežinu i orijentaciju ka budućnosti.“

Ne čudi zato to što se nemački državni sekretari Jens Špan (37 godina, CDU) i Doroteje Ber (39 godina, CSU) pojavljuju kao gosti u poznatoj satiričnoj emisiji Jana Bemermana kako bi kultivisali svoj mladalački imidž. A u emisiji su bili još neki pripadnici mlađe generacije političara – Kristofer Lauer (32 godine, SPD) i Konstantin fon Noc (46 godina, Zeleni).

„U Nemačkoj veoma retko imamo političare koji još pre 40. godine naglo uzlete“, kaže politikolog Jun. To ima veze s mehanizmima za regrutaciju u strankama. „Oni koji žele da naprave karijeru u velikim strankama po pravilu moraju dodatno da imaju i jaku regionalnu vezu“, ukazuje Jun. Stranke podstiču nečiji uspon samo ako taj već može da se pohvali izbornim pobedama ili vodećim funkcijama na lokalnom nivou. „To se ponekad s prezirom ovde zove ’volovski put’.“

Odskočna daska za mnoge karijere je Bundestag. U njemu sedi relativno veliki broj mlađih poslanika većih stranaka. Kandidati tzv. „narodnih stranaka“ (CDU i SPD) u načelu imaju bolje šanse da preko izbornih lista dođu do poslaničkog mandata – ali zato napredak unutar stranke traje duže. „U manjim strankama po pravilu je nešto lakše nego u većim“, kaže Jun. Ali zato je konkurencija u manjim strankama veća, jer su i mogućnosti ograničene.

Stranka odlučuje

Oni koji uđu u politiku iz nekog drugog područja u Nemačkoj nemaju baš dobre izglede jer stranke nagrađuju lojalnost, odnosno dugogodišnji angažman u partiji. Najbolji primer za to jeste funkcija generalnog sekretara. To je mesto na kojem se „kali“ politički profil i put je ka funkcijama na vrhu.

Mladi profesionalni političari u Nemačkoj nemaju puno dakle mnogo šansi. „Kurc je u Austriji unutar svoje stranke snažno podržavan“, kaže Jun. U nemačkim strankama se tako nešto u ovom trenutku ne može uočiti, pre svega ne na vodećim pozicijama. Politikolog Jun podseća da je uvek bilo kandidata koji su se nadali, ali su na kraju ipak morali da se uzdrže: „Ni u CDU ne vidim da je Merkelova nekoga iz mlađe generacije ciljano promovisala.“

„Problem je u konkurenciji“, kaže Jun. Recimo u SPD-u, „zato što je bilo mnogo promena na vodećoj poziciji u stranci ili zato što nije bilo vremena da se neko izgradi.“ Tako se možda može objasniti odluka da se Manuela Švezig pošalje u Meklenburg-Prednju Pomeraniju. Plan da se ona imenuje za premijerku te pokrajine primer je za to da ona „prema shvatanju mnogih, dolazi u obzir za vodeće pozicije, ali da nema medijsku harizmu kojom bi mogla da dođe do izražaja kod masa.“

Uz to dolazi nedostatak mladih generacija. „Stranačke organizacije za mlade imaju problema s vrbovanjem novih članova“, ukazuje Jun i ističe da u strankama uglavnom odlučuju srednje generacije i poslanički klubovi.

Mlade stranke: plodno tle za prinove

Kad se u novije vreme u Nemačkoj govorilo o brzim usponima u politici, onda je to najčešće bilo povezano s novim strankama. Jedan od takvih primera jeste i Marina Vajsband, političarka koja je sa 24 godine zauzela jednu od vodećih pozicija u Piratskoj partiji. „Kod mladih stranaka imate šansu da kao nepoznati političar relativno brzo napredujete. To je zato što u tim strankama strukture još nisu etablirane pa se i za nepoznate političare otvaraju perspektive“, kaže Jun. Kao dodatni primer uspona do juče nepoznatih političara, on navodi i populističku Alternativu za Nemačku (AfD).

Ko bi bio pobednik kada bi postojao šou Nemačka traži političku zvezdu? „Jedan čovek mi pada na um“, odgovara Jun – Kristijan Lindner, lider nemačkih Liberala (FDP). Njemu se u zasluge pripisuje aktuelna renesansa te stranke i njeni dobri rezultati na nekoliko pokrajinskih izbora prethodnih meseci. Kriterijumi za nemačku političku zvezdu su u Lindnerovom slučaju sigurno ispunjeni: kao generalni sekretar i poslanik u pokrajinskom parlamentu Severne Rajne Vestfalije već je odradio stranački staž – dokazao lojalnost i zablistao izbornim pobedama. „To što su oni mlađi mogli da napreduju unutar FDP-a u velikoj meri je povezano s usponom Gida Vestervelea“, ocenjuje Jun, ali i dodaje da je za Lindnerov uspon unutar stranke zaslužna i njegova „medijska harizma“.

Ipak on neće moći da postane „nemački Makron“ – njegova stranka jednostavno je suviše mala za tako nešto. „Najviša pozicija do koje Lindner može da stigne verovatno je ministar spoljnih poslova“, kaže Jun. „Više od toga neće moći.“

A tu je i Angela Merkel. I ona je nekada bila politički visokoletač, brzo se uspinjala na stranačkoj lestvici i postala prva žena na čelu nemačke vlade. Ali ona je ujedno ta koja je ugasila mladu političku zvezdu Karl-Teodora cu Gutenberga i to na vrhuncu njegove karijere.