Nanošenje teških telesnih povreda i članstvo u kriminalnoj organizaciji – zbog ovih nedela je studentkinja Lina E. (28) ove sedmice osuđena pred Višim sudom u Drezdenu na pet godina i tri meseca zatvora. Trojica drugih optuženika osuđena su na kazne do tri godine i tri meseca.

Lina E. će pravosnažnu presudu ipak čekati na slobodi, nakon što je u pritvoru provela već dve i po godine.

Ona i drugi su prvostepeno osuđeni zbog više fizičkih napada na desničarske ekstremiste. Pripisano im je da su deo levičarske ekstremne mreže.

Sudija je u presudi naveo da je jedan navodni neonacista teško pretužen i „doživotno obeležen“ nakon tog napada – a Lina E. i drugi su na njega udarili jer je nosio kapu s logotipom desničarskih ekstremista.

Nasilniji levičarski ekstremisti

Ovo se uklapa u ono što je Služba za zaštitu ustavnog poretka napisala u izveštaju o levičarskom ekstremizmu prošle godine: Potencijal za napade je „još uvek visok“.

Broj levičarskih ekstremista spremnih na nasilje porastao je za oko 700 na 10.300. „Akte nasilja planski i ciljano sprovode male zavereničke i profesionalne grupe“, kaže se u izveštaju.

Kako navode iz Službe, meta nasilja su „pre svega policija i desničarski ekstremisti koji se kao takvi očituju, ali i komercijalne kompanije posebno iz branše nekretnina“.

Osim toga, delovi leve ekstremističke scene pokušali su da izvrše uticaj na  proteste za zaštitu klime.

To kod mnogih budi sećanja na teroriste Frakcije Crvene armije (RAF) koji su od sedamdesetih godina terorisali Nemačku.

Manje krivičnih dela

Međutim, statistički gledano, levičarski ekstremizam je u opadanju – barem kada se posmatraju registrovana krivična dela.

Brojke o levičarskim politički motivisanim izgredima, koje je iznela Savezna služba za borbu protiv kriminala (BKA) u maju ove godine manje su za 31 odsto nego godinu pre toga.

Međutim, među deliktima su najčešći širenje propagande i oštećenje imovine. Broj zabeleženih telesnih povreda pao je za nešto manje od devet posto, sa 438 na 399 u odnosu na prethodnu godinu.

Kada je reč o desničarskom ekstremizmu, primetan je suprotan trend: tu se beleži povećanje od preko 16 posto, sa 869 na 1013.

BKA: Ozbiljan problem

Predsednik BKA Holger Minh shvata razvoj događaja vrlo ozbiljno: „Oni su protiv našeg slobodarskog i demokratskog poretka i ugrožavaju socijalni mir.“

Time pre svega misli na desni ekstremizam i krivična dela i napade iz mržnje, što je široko rasprostranjeno na internetu.

Služba za zaštitu ustavnog poretka potvrdila i da levičarski ekstremizam ima „visok nivo radikalizacije“. Spremnost na nasilje toliko je izražena među pojedinim pripadnicima miljea „da se oni distanciraju od ostatka nasilno orijentisanog spektra i izvršavaju pomno planirana i često izuzetno brutalna dela u malim grupama“.

Žarišta: Berlin, Hamburg, Lajpcig

Metropole Berlin, Hamburg i Lajpcig identifikovani su kao žarišta za izvođenje napada. Lina E., koja je osuđena na dugogodišnju zatvorsku kaznu, dolazi upravo iz Lajpciga.

Nemačka ministarka unutrašnjih poslova Nensi Fezer prokomentarisala je presudu: „Ova spirala radikalizacije i nasilja ne sme se nastavljati. Očigledno je prag tolerancije pao“, rekla je ova socijaldemokratkinja.

Presude pred sudom u Drezdenu naišle su na veliki odjek na levo-ekstremnoj sceni, rekla je Fezer. Zbog toga ih organi sigurnosti „drže na oku“.

Ona je dodala da se jednako odlučno postupa protiv levičarskog i desničarskog ekstremizma ili islamističkog terorizma.

Kuda ide Poslednja generacija?

Službe navode i da leva scena sve češće protivzakonite akcije pokušava da predstavi kao legitimni čin političke borbe, recimo u zaštiti klime. Tako se koncept građanske neposlušnosti sve više razvlači.

Namerni a ponekad i nasilni otpor stavlja se u isti red sa aktivnostima pokreta za ljudska i građanska prava, koji nenasilno protestuju i protive se sistemu nepravde.

U međuvremenu, iza rešetaka sve češće završavaju pristalice protestne grupe Poslednja generacija koji lepe ruke za ulice i autoputeve i tako zaustavljaju saobraćaj.

U maju su izvršene racije širom zemlje zbog sumnje da su formirali kriminalnu organizaciju. Postupci organa pokrenuli su burnu raspravu o proporcionalnosti njihovog delovanja u odnosu na vrstu delikta.

Nema nasilja nad policijom

Čak i pre nego što su njihove akcije otišle tako daleko, politikolog i istraživač ekstremizma Armin Fal-Traugber branio je aktiviste Poslednje generacije od optužbi za ekstremizam.

„Oni dozvoljavaju da ih policija uhapsi. Ne pružaju otpor niti se brane. Ne koriste silu protiv policajaca“, rekao je on u jednom levičarskom podkastu.

Međutim, i Fal-Traugber kaže da su ovakve blokade ulica „strateški pogrešne“ jer izazivaju veliko nezadovoljstvo građana. On je zabrinut šta će biti nadalje:

„Ako dođe do velike frustracije u pokretu za borbu protiv štetnih klimatskih promena, onda bi se ova mala grupa mogla sve više i više radikalizovati“, navodi politikolog.

Pratite nas i na Fejsbuku, preko Tvitera, na Jutjubu, kao i na našem nalogu na Instagramu.