Na prvi pogled učionica izgleda kao i svaka druga: između šarenih zidnih plakata i laptop-računara učenici sede pogrbljeni nad svojim mobilnim telefonima. Ali na ekranima ne gledaju nastavni video, nego svojeručno izrađenu animaciju pomoću veštačke inteligencije. „Jednostavno sam učitao fotografiju svojih prijatelja, a program je napravio sve ostalo“, priča 18-godišnji Ognjen, uz osmeh. „Nije prošlo ni pet minuta, a oni su već plesali na ekranu.“

Ono što je za njega bio samo eksperiment, pokazuje u stvari koliko danas veštačka inteligencija lako može da stvara ili manipuliše sadržaja. I on i ostalih 35 učesnika projekta „Otpornost na dezinformacije u Severnoj Makedoniji“, koji finansira nemačka pokrajina Severna Rajna‑Vestfalija, shvataju koliko su u svakodnevnom školskom životu na to zapravo malo pripremljeni.

„Korišćenje veštačke inteligencije i društvenih mreža mora biti deo nastavnog procesa“, kaže Ognjen. „Rizika je veoma mnogo, a mi često i ne znamo kako se s time nositi.“

Njegova koleginica Dea slaže se i klima glavom. Pametni telefoni, TikTok i četbotovi odavno su deo svakodnevice, „ali ipak se osećamo kao da smo bačeni u hladnu vodu“, kaže ona. „Mnogi učenici uopšte ne znaju kako nastaju lažne vesti, dipfejkovi ili dezinformacije, niti kako ih prepoznati. U projektu učimo o tome kroz praktične vežbe, ali zapravo bi to trebalo da bude ugrađeno u školski sistem, isto kao matematika ili jezici“, kaže Dea.

Više medijske pismenosti

Mnogi mladi u Skoplju dele to mišljenje: žele ciljanu edukaciju o veštačkoj inteligenciji, proveri činjenica i dezinformacijama. Projekti i radionice postoje – ali obavezni nastavni predmet „medijska pismenost“ ne postoji.

„Medijska pismenost ključno je sredstvo za razvoj kritičkog mišljenja i analitičkog pristupa informacijama koje primamo“, naglašava profesorka Biljana Pejovska iz skopske gimnazije „Georgi Dimitrov“. „A dezinformacije su jedna od najvećih pretnji našoj demokratiji, ne samo ovde u Severnoj Makedoniji, nego u čitavom regionu Zapadnog Balkana, kao i u svetu.“

Zato mladi moraju da razumeju kako nastaju vesti, kako se proveravaju izvori i zašto se neki sadržaji manipulišu, dodaje Pejovska. Njena škola već pokušava da osvesti učenike kroz medijske projekte. „Ali da bismo postigli stvarne promene, potrebna je sistemska edukacija, a ne samo pojedinačne aktivnosti ili kratkoročni projekti.“

Između prilika i odgovornosti

I u organizaciji NarativAI, regionalnoj nevladinoj organizaciji iz Skoplja, smatraju da je hitno potrebno delovati. „Ako želimo da podstičemo kritičko mišljenje u školama, moramo s medijskim obrazovanjem početi rano, idealno već u osnovnoj školi“, objašnjava Aleksandar Manasijev. „Veštačka inteligencija može biti izvrstan alat, ali samo ako mladi nauče da je koriste svesno, kreativno i odgovorno.“

Svi učesnici projekta žele školu koja mladima pokazuje kako razlikovati istinu od manipulacije – i to u svetu u kojem ni fotografija više nije dokaz onoga što se zaista dogodilo.

A dok Ognjen i Dea razgovaraju o svom sledećem nastavnom danu, ostaje otvoreno pitanje koliko će brzo školski sistem u Severnoj Makedoniji i drugde reagovati na ovu digitalnu stvarnost. Jedno je sigurno: svet informacija menja se munjevitom brzinom. Onome ko želi da uspe u njemu, potrebno je više od tehničkog znanja – treba mu sposobnost razlikovanja istine od manipulacije.

Ovaj je prilog nastao u sklopu projekta „Otpornost na dezinformacije u Severnoj Makedoniji“, koji podržava vlada Severne Rajne‑Vestfalije.