1. Idi na sadržaj
  2. Pređi na glavni meni
  3. Idi na ostale ponude DW
Istorija

Mnogi uklanjaju sovjetske spomenike, a Nemačka „ima obaveze“

Štefani Hepner
19. avgust 2022.

Posle ulaska ruske vojske u Ukrajinu, u mnogim zemljama je počelo uklanjanje sovjetskih spomenika. U Nemačkoj to ne ide tako lako, spomenici ne mogu da se uklanjaju u skladu sa dnevnom politikom.

Spomenik Sovjetskoj armiji u Tehumardiju, Estonija
Spomenik Sovjetskoj armiji u Tehumardiju, EstonijaFoto: Danita Delimont/IMAGO

Tenkovi, statue, reljefi: u mnogim bivšim sovjetskim zemljama, sećanja na komunističku eru su još prisutna. Ulazak ruske vojske u Ukrajinu ponovo je rasplamsao diskusije o spomenicima koji podsećaju na pale ruske vojnike u Drugom svetskom ratu.

Baltičke zemlje koriste priliku i pokušaće da u narednim nedeljama i mesecima uklone relikte starih vremena – iako to mnogi ne odobravaju.

Estonija: „Ubilačko oružje, a ne istorijski spomenik“

Trenutno je na redu jedan muzej. U utorak su vlasti uklonile sporni spomenik u vidu sovjetskog tenka koji se nalazio u blizini estonsko-ruske granice kod grada Narve. Grad je naseljen uglavnom Rusima, a spomenik važi kao sporan – gradski oci su se svojevremeno usprotivili inicijativi da se on premesti. Tada je rečeno da je taj tenk deo identiteta grada.

Na transporter, pa u muzej: spomenik tenk T-34 u Narvi, EstonijaFoto: Sergei Stepanov/AP/picture alliance

Sada je spomenik prebačen u Estonski ratni muzej u blizini glavnog grada Talina. Uklonjeno je i šest drugih spomenika.

Vlada u Talinu je „dala zeleno svetlo“ za uklanjanje sovjetskih spomenika sa javnih mesta. „Tenk je ubilačko oružje a ne predmet sećanja. Istim tenkovima na ulicama Ukrajine sada ubijaju ljude“, rekla je premijerka Kaja Kalas. Planira se demontaža oko 400 spomenika.

Letonija: podeljena mišljenja

Za mnoge Letonce, spomenik u slavu sovjetske pobede u Rigi više ne bi trebalo da stoji na svom mestu. Za stanovnike koji govore ruski, on ima veliki značaj. Još u julu je letonska vlada odobrila uklanjanje 69 spomenika i spomen-ploča kojima se veliča sovjetski režim.

Spomenik u Rigi: Ukupno 69 spomen-obeležja trebalo bi da bude uklonjenoFoto: SNA/IMAGO

Uklanjanje spomenika u slavu pobede bi trebalo da bude završeno do 15. novembra. On je postavljen 1985. na 40. godišnjicu sovjetske pobede nad Hitlerovom Nemačkom u Drugom svetskom ratu kao „podsećanje na oslobodioce Sovjetske Letonije i Rige od nemačko-fašističkih zavojevača“.

Litvanija: imena ostaju

I u Litvaniji se vode slične diskusije. Još u julu je počelo demontiranje spomenika pobedi „koji služi veličanju sovjetske armije“ u Klaipedi. Ostala su ugravirana imena palih sovjetskih vojnika, i još ponešto, a biće sklonjeni samo delovi poput mača ili crvene petokrake.

Spomenik u Klaipedi, LitvanijaFoto: Reinhard Kaufhold/picture alliance

Finska: spomenik uvaljan u katran i perje

U Helsinkiju je diskusija o poklonima iz Moskve – u punom jeku. Početkom avgusta je uklonjen „Spomenik svetskom miru“ koji je grad 1990. dobio na poklon od Sovjetskog Saveza.

Ta skulptura je jedan od mnogih replikata originalne skulpture, a Helsinki je jedino mesto van bivšeg Sovjetskog Saveza gde je stajao takav replikat. Već 1991. godine su studenti premazali spomenik katranom i posuli ga perjem, a devet godina kasnije je neko pokušao i da ga digne u vazduh (bez uspeha).

Bronzanu skulpturu vajara Olega Kirjučina poklonio je Helsinkiju grad MoskvaFoto: Matti Mattila/CC BY 2.5

U Nemačkoj stvari stoje malo drukčije

I u Nemačkoj se spomenici premazuju bojama ili uvijaju u zastave, i vode se slične diskusije. U martu 2022, berlinska poslanica CDU Štefani Bung zatražila je da se topovi i tenkovi uklone sa jednog spomenika. Berlinski Senat je odbacio taj zahtev.

-pročitajte još: Koga žuljaju sovjetski spomenici u Nemačkoj?

I drezdenski političar Stranke slobodnih demokrata Štefan Šarf u martu 2022. je na Tviteru napisao: „Ne, sovjetski spomenik ne može da ostane u Drezdenu. Ne zbog 1945, već zbog 1953, 1968. i 2022“.

„Ne može da ostane“: Sovjetski spomenik u Drezdenu na meti kritikaFoto: Wolfram Kastl/picture alliance

Prva oklopna jedinica Sovjetskog Saveza, koja je do 1993. bila stacionirana u Drezdenu, 1953. je učestvovala u gušenju narodnog ustanka u DDR a 1968. u gušenju Praškog proleća.

Ali, ništa od toga. Nemačka ima obavezu da štiti i neguje sovjetske spomenike – tako to stoji u državnom ugovoru koji su 1990. sklopile SRN, DDR i četiri pobedničke sile iz Drugog svetskog rata.

U Štralzundu je, na primer, bronzani reljef na jednom sovjetskom spomeniku lepo saniran. Nadležni su saopštili da se napad Rusije na Ukrajinu ne odražava na tu sanaciju.

Uprkos ruskom agresorskom ratu renoviran je sovjetski spomenik u ŠtralzunduFoto: Stefan Sauer/picture alliance/dpa

Pratite nas i na Fejsbuku, preko Tvitera, na Jutjubu, kao i na našem nalogu na Instagramu.