„Tri dana smo u Berlinu i više ne želimo da se vratimo. Dugo je Njujork bio najveći i najmondenskiji grad na svetu, ali sada je Berlin broj jedan“, kaže jedan od voditelja podkasta „Chapo Trap House“.

Njegovo oduševljenje dele mnogi Amerikanci koji su otkrili Berlin. Mnogi svoj odmor pretvore u mesto stanovanja: danas više od 20.000 državljana SAD živi u Berlinu.

Mnoge je za posetu Berlinu inspirisala jedinstvena istorija grada. „Uništen, podeljen, zarobljen, sve u jednom veku. Berlin je do danas ostao grad u kojem namernici, sanjari i autsajderi pronalaze svoje mesto u kome konačno mogu slobodno da se kreću“, piše DW-autor Stjuart Braun u svojoj knjizi o Berlinu „City of Exiles“.

Mnogi svetski umetnici su još u prošlosti učvrstili status Berlina kao utočišta za kreativne: Igi Pop, Dejvid Bouvi, Suzan Sontag... Devedesetih se stvorila tehno scena, a nakon pada Berlinskog zida ostalo je mnogo praznih nekretnina u koje su se uselili umetnici. Među njima je bilo i mnogo žitelja Njujorka koje je atmosfera u Berlinu podsetila na onu u njihovom gradu.

„Posetio sam Berlin nakon pada Zida i osetio tu neku sirovu energiju koja je vladala Njujorkom sedamdesetih i osamdesetih godina prošlog veka“, kaže Hauar Kac. Taj koreograf, muzičar i lekar alternativne medicine rođen u Njujorku odlučio je da ostane u Berlinu. „Mesta je bilo napretek. Sve je bilo otvoreno i ludo. Dobro sam se složio s ovom divljom i ludom masom“.

Bekstvo od vašingtonske politike

I iako alternativna scena Berlina više nije to što je bila nekad, grad još uvek važi za mesto na koje se beži od aktuelne politike Vašingtona. „Na dan Trampovog polaganja zakletve odlučila sam da otvorim ekspozituru svoje agencije i u Berlinu“, kaže Alana Randž koja se početkom 2017. s partnerkom iz Bruklina doselila u Berlin. „Njujork je kao mehur – u njemu se sve to možda ne oseća previše, ali je ta atmosfera ipak prisutna.“

Ali i pre Trampa Amerikanci su se sklanjali u Berlin. Događaji 11. septembra 2011. mnoge su ponukali na odlazak, a neke, poput Hauarda Kaca i uverili da ostanu u Berlinu.

Neke u Berlinu privlači noćni život, drugi su tu zbog drugačijeg tempa života. „U Njujorku ljudi misle da si gotov ako sa zakašnjenjem od 45 minuta odgovoriš na mejl. Ovde je drugačije“, kaže Alana Randž. Sve je malo usporeno. Jedino joj nije jasno zašto su nedeljom prodavnice zatvorene. Ali i na to se navikla. Mnogi u Berlin dolaze kako bi se oslobodili stresa.

Nisu svi oduševljeni

No ti bezbrižni došljaci, kojima Berlin nakon Njujorka po cenama deluje kao grad iz neke zemlje u razvoju, doprineli su tome da poslednjih godina cene stanarina u Berlinu bezglavo rastu i polako, ali sigurno postaju nepristupačne onima koji ne dobijaju njujorške plate.

„Starosedeoci“ poput Hauarda Kaca uočavaju tu negativnu dinamiku, ali i oni to vide kao proces stalne promene. On se nedavno preselio u gradsku četvrt Pankov i tamo otvorio prostor za umetničke probe i predstave. Iako ni ta četvrt više nije „dobro čuvana tajna“, ipak je mnogo manje razvikana od npr. Krojcberga ili Nojkelna. „Ja volim Berlin. I sve njegove promene“, zaključuje Kac.

Čitajte nas i preko DW-aplikacije za Android