Lepu i „dosadnu“ godinu poželeo je novinarima u Briselu glavni portparol Evropske komisije u svom prvom pojavljivanju posle Nove godine. Ali 2016. verovatno neće biti dosadna: potpredsednik Evropske komisije Frans Timermans morao je već prvog dana ove godine da se bavi slobodom štampe u Poljskoj.
Od Varšave su tražene informacije o tome da li je novi zakon o medijima usklađen sa vladavinom prava EU, rekao je portparol Margaritas Šinas. Dodaje da će se o ovom pitanju razgovarati na političkom nivou i to sredinom naredne nedelje, na prvom redovnom sastanku Komisije.

Odgovor iz Varšave još nije stigao: ni o zahtevu za izjašnjavanje o slobodi štampe, a ni na prethodno pismo iz Brisela o reformi Ustavnog suda. Obe mere Brisel vidi kao moguću pretnju za vladavinu prava. „Svi nadležni komesari su jasno izneli svoju poziciju“, objašnjava Šinas. To posebno važi za Gintera Etingera, koji je tokom vikenda izjavio: „Mnogo toga govori u prilog tome da ćemo sada aktivirati mehanizam za vladavinu prava i da ćemo Varšavu staviti pod nadzor.“

Varšava pod prismotrom

Takozvani „proces za vladavinu prava“ nastao je tek 2014. godine, kao neka vrsta mehanizma za rano upozoravanje. Pozadina te odluke su bili sporovi sa Mađarskom, gde je bilo sličnih događaja kao sada u Poljskoj.

Diskusija u Komisiji EU o političkoj situaciji u Poljskoj 13. januara je prva „orijentaciona debata“. Potom slede tri faze: Evaluacija od strane Evropske komisije, preporuke Savetu ministara i na kraju njihova realizacija kroz Savet. Na redovnim sastancima evropskih ministara i šefova vlada bi zatim trebalo da bude pojačana politička diskusija sa zemljom koja je u pitanju. Cela stvar je politički proces, bez direktnih pravnih posledica.

Posledica će biti tek kada se pokrene procedura na osnovu člana 7. Ugovora o EU: Prilikom „ozbiljnog i upornog kršenja evropskih načela“ zemlja može biti lišen prava glasa. U okviru normalnog prekršajnog postupka takođe je moguće ukinuti isplate iz blagajni EU. O tome kao poslednja instanca mora da odluči Evropski sud pravde. Varšava je sa oko 14 milijardi najveći neto-primalac novca iz EU. Svi ovi postupci su dugi, a prvi korak se u svakom slučaju odvija na političkom nivou.

Primer Austrije

Zemlje članice Evropske unije su 2000. godine zamrzavanjem bilateralnih odnosa sa Austrijom reagovale na učešće desničarske Slobodarske partije Austrije u vladi u Beču. Međutim kasnije je u jednom izveštaju iznet zaključak da nema konkretnih dokaza o kršenju pravila i mere su ukinute. Od tada je EU izuzetno oprezna u reakcijama na političke događaje u zemljama članicama.

„Dobar znak“ je što će Evropska komisija brzo reagovati na novi zakon o medijima u Poljskoj, kaže Rikardo Guteres, generalni sekretar Evropske federacije novinara. EK se ponaša drugačije u poređenju sa prethodnim napadima na slobodu štampe, kao što su oni u Mađarskoj: „To pokazuje da Komisija ozbiljno shvata razvoj u Poljskoj“, kaže Guteres.

On smatra da je novi zakon o medijima nespojiv sa evropskim standardima: Ako ministar finansija ubuduće može direktno da smenjuje ljude na glavnim funkcijama javnih medija, bez parlamentarne kontrole, onda je to u jasnoj suprotnosti sa obavezama države članice EU. Međutim, predstavnik udruženja novinara nije optimista kada je u pitanju uspeh intervencije EU. Novoj vladi u Varšavi nije mnogo stalo do mišljenja drugih Evropljana. Ipak, mora se vršiti što veći pritisak.

Evropska federacija novinara je stoga, zajedno sa tri srodne organizacije, predmet dovela pred Savet Evrope. Međutim, moguće je da će biti potrebno mnogo vremena dok ne dođe do konkretnih sankcija zbog novog zakona o medijima u Poljskoj.