Vojni komitet Senata Sjedinjenih Američkih Država (SAD) optužio je Rusiju da „podriva suverenitet“ Bosne i Hercegovine (BiH) i „destabilizuje odnose Kosova i Srbije“, zbog čega je najavljena aktivnija američka saradnja sa državama zapadnog Balkana. Mediji su zabeležili i ocenu ruskog ambasadora Petra Anatoljevića Ivancova koji tvrdi da u BiH ne postoji konsenzus o integraciji u NATO i dodaje da pokušaji „proguravanja“ BiH u NATO „podrivaju temelje funkcionisanja“ te zemlje dovodeći u pitanje bezbednost i stabilnost. Reakcije su bile očekivane – odobravanje u Republici Srpskoj (RS) i kritike u Federaciji BiH.

Analitičari u BiH iznose različite ocene o tome da li se Ivancov spornim izjavama o NATO-integracijama BiH meša u unutrašnja pitanja te zemlje ili samo obavlja svoju dužnost u skladu s interesima Moskve. „Iako je akreditovan u Bosni i Hercegovini, gospodin Petr Ivancov je, po onome šta radi i govori, više ruski ambasador u Republici Srpskoj nego u BiH“, kaže za DW vojnopolitički analitičar Đuro Kozar, napominjući da Ivancov gotovo da nema kontakta sa zvaničnicima BiH, a kamoli sa onima iz Federacije BiH.

(Ne)prihvatljivo ponašanje Petra Ivancova

„Zato i negira zvanične stavove BiH i daje opasne izjave da približavanje BiH NATO može da destabilizuje tu zemlju. A upravo je suprotno – članstvo u NATO garantuje bezbednost i stabilnost članica Alijanse. I ne može Ivancov da određuje u koje će saveze BiH ići. Crna Gora i Severna Makedonija su izmakle ruskom uticaju, pa Moskva sada pod svojom kontrolom nastoji da zadrži Srbiju i bosanskohercegovački entitet RS. Srbiji prodaje oružje, a u RS ’ulaže’ kapital od čega veću korist imaju ruski oligarsi nego Banjaluka. Politika vezivanja za Rusiju nije racionalna, jer je većina zapadnobalkanskih država već u NATO“, kaže Kozar.

Zbog različitih ideoloških gledišta o NATO, u BiH se i danas raspravlja o efektima priključenja najmoćnijem vojnopolitičkom savezu. Prof. dr Nedžad Korajlić, dekan sarajevskog Fakulteta za kriminalistiku, kriminologiju i studije bezbednosti, kaže da bi ulazak u NATO omogućio BiH stabilnost, bezbednost i ekonomski prosperitet.

Integracija u NATO isključuje ponovne sukobe?

„Približavanje NATO podrazumijeva i prihvatanje standarda kojima se poboljšava i kvalitet života. Nemam ništa protiv Rusije, ali imam simpatiju prema zapadnoj civilizaciji, primarno prema Americi koja je velikim delom zaslužna za uspostavljanje stabilnosti u BiH nakon proteklog rata. Naravno, za BiH je vrlo značajna i Nemačka koja podržava i našu ekonomiju, a članstvo u NATO bi isključilo svaku mogućnost ponovnih sukoba u BiH. Naša zemlja se odlukom Predsedništva iz 2009. godine i pismeno izjasnila da želi u NATO i ja očekujem da ćemo u naredne dve godine zakoračiti u punopravno članstvo tog Saveza“, kaže Korajlić.

Članstvo u NATO pomoglo bi BiH i u rešavanju migrantske krize, dodaje Korajlić. „I mislim da je to proces koji se ne može zaustaviti, uprkos ruskom uticaju preko Srbije i RS. Naravno, u geopolitičkim previranjima sve je moguće, ali BiH i Srbija su okružene članicama NATO i ovde bi bilo gotovo nemoguće prisustvo neke druge vojne sile osim Severnoatlantskog saveza“, kaže Korajlić.

Zašto se oglasio Vojni Komitet Senata SAD?

Nakon što je u ruskom delovanju prepoznao „podrivanje suvereniteta“ BiH i „destabilizirajuću“ ulogu Moskve u odnosima Beograda i Prištine, Vojni komitet Senata SAD nagoveštava aktivniju saradnju sa zapadnobalkanskim državama kako bi se suzbio ruski uticaj u regiji, kaže vojni analitičar Nedžad Ahatović.

„Prodajom ruskog oružja pojedinim državama zapadnog Balkana poremećen je vojni balans u regionu uspostavljen još 1996. godine. Komitet američkog Senata sada traži jačanje vojne saradnje s državama regiona kako bi ih učinio manje zavisnim od ruskog oružja i uticaja, jer Rusija i delovanjem preko Srbije i RS želi da uspori napredovanje NATO ka istoku, te destabilizuje područje koje NATO smatra svojom interesnom sferom. Izgledna je konkretna akcija Senata SAD u vidu donacija vojne opreme i povoljnih trgovinskih aranžmana, jer je Amerika politički i vojno vezana za ovo područje, posebno za BiH. Za razliku od Rusije, SAD žele odnose sa čitavom BiH, a ne samo sa jednim njenim delom“, kaže Ahatović.

Šolaja: „Stav Moskve o NATO je poznat, to nije ništa novo“

U Republici Srpskoj se odobravaju stavovi Rusije. Direktor Centra za međunarodne odnose iz Banjaluke Miloš Šolaja kaže da je Ivancov ruski ambasador i da je logično da zastupa interese Moskve. „To je ambasadorski posao i on vodi računa o interesima svoje zemlje, iako neki govore da se meša u unutrašnje stvari BiH. Rusko protivljenje ulasku država zapadnog Balkana u NATO poznato je od ranije i to nije novost. Rusi su se opirali i ulasku Hrvatske i Crne Gore u taj vojnopolitički savez, a reakcije na izjave ambasadora Ivancova su, po svemu sudeći, više u funkciji predizborne kampanje, nego stvarne zabrinutosti za pozicioniranje BiH u geopolitičkom smislu“, kaže Šolaja.

Šolaja podseća da entitet RS ima rezoluciju da nije za NATO, dok se za Program reformi, koji je država BiH nakon dugotrajnih pregovora krajem 2019. godine uputila u Brisel, ne može reći da li aktivira Akcioni plan za članstvo u NATO (MAP – Membership Action Plan).

„Imajući u vidu specifičnosti BiH, nije jednostavno odgovoriti na pitanje da li bi za ovu zemlju bilo bolje da se približi Zapadu kroz učlanjenje u NATO ili da kroz vojnu neutralnost balansira između Istoka i Zapada. BiH je u jednom trenutku imala potpuno usklađen stav o članstvu u NATO, ali je RS promenila svoje mišljenje. Sada bi trebalo analizirati zašto je to tako, ima li tu i odgovornosti NATO, a trebalo bi imati u vidu i razlike između bosanskohercegovačkih entiteta – Federacije BiH i RS. Ako bi insistiranje na NATO bilo izvor unutrašnje nestabilnosti BiH i nezadovoljstva nekih njenih suseda, onda bi to bilo kontraproduktivno. NATO jeste vrh evroatlantskih procesa, ali i samo partnerstvo sa NATO daje dosta prostora za jačanje saradnje i stabilnosti u BiH i regionu“, zaključuje Šolaja.

Srce u Rusiji, a plata u Nemačkoj

I sami građani BiH, odnosno njeni narodi, imaju različita gledišta u pogledu evroatlantskih integracija. U Federaciji BiH većinom su za NATO, dok su u RS skloniji Rusiji. Govoreći o tim razlikama, sociolog Slavo Kukić primećuje svojevrsnu „podvojenost ličnosti“ kao posledicu „ideološkog ispiranja mozgova“. „Istraživanja javnog mnjenja bi pokazala da među srpskim stanovništvom u BiH većina smatra da se treba oslanjati na Rusiju. Ako, pak, hoćete tragati za opredeljenjima u smislu gde ti isti ljudi žele da rade, gde bi sa svojom porodicom želeli da žive, vrlo je mali broj onih, ako ih uopšte ima, čiji bi izbor bio Rusija, a ne Nemačka, Austrija, Švajcarska, SAD, Švedska i slično. Takva podvojenost ličnosti rezultat je ideološkog drila zbog kojeg se ljudi svrstavaju na jednu stranu kada je u pitanju ’vitalni nacionalni interes’, i na suprotnu kada je reč o realnim, životnim prilikama i uslovima za sebe i svoju porodicu. Možda je to stanje koje nalaže neku vrstu kolektivnog psihološkog tretmana“, kaže Kukić.

Ministarka spoljnih poslova BiH Bisera Turković pozvala je u ponedeljak (6.7.) na razgovor ambasadora Petra Ivancova nakon njegovih izjava o NATO putu BiH. Ivancov je ovoga puta u umerenijem tonu ponovio da Ruska Federacija podržava suverenitet, teritorijalni integritet i nezavisnost BiH. Kazao je da Rusija želi imati stabilizirajuću ulogu u regionu i ponovio da NATO ne doprinosi miru i stabilnosti na Balkanu.

Čitajte nas i preko DW-aplikacije za Android