Grupa stručnjaka Nacionalne akademije nauka Leopoldina objavila je još početkom marta da bi nemačka ekonomija mogla da izađe na kraj sa posledicama kratkoročnog prestanka dostave ruskog gasa.

Ekonomista Ridiger Bahman sa američkog Univerziteta Notr Dam, nedavno je u intervjuu za list „Tagesšpigel“ rekao da bi u Nemačkoj itekako bio moguć i embargo na uvoz ruskog gasa. On je, kaže, zajedno sa ekonomistima različitih smerova izračunao moguće posledice. Na osnovu njegovih pretpostavki postoji „detaljni model za 40 zemalja, koji uključuje globalne trgovinske veze i uvažava input-output na nivou pojedinih sektora“. Prema tom modelu, obustavljanje od uvoza ruskog gasa uticalo bi na pad BDP do tri procenta. Poređenja radi, zbog zatvaranja tokom pandemije 2020. njemački BDP pao je za pet odsto.

-pročitajte još: Gas i rublje: Putinov „pametan šahovski potez“

„To bi naravno bio ogroman pad, ali to nije ništa što ne bi moglo da se amortizuje ekonomsko-političkim merama, pa čak i kada bi šteta bila dvostruko veća“, smatra Bahman. On pritom ukazuje na činjenicu da bruto novostvorena vrednost onih privrednih grana koje su bile zatvorene tokom korona-krize nije manja od onih grana koje su sada pogođene, pogotovo hemijska industrija.

Upozorenja iz privrede

A iz te privredne grane odmah je stiglo upozorenje da bi, ako ne bude kompenzacija, mogao da bude izgubljen veliki broj radnih mesta, kažu u sindikat „IG – rudarstvo, hemija, energija“. Ukoliko bi morala da se „ugasi“ proizvodnja u postrojenjima hemijske industrije u Nemačkoj, proizvodi te privredne grane nedostajali bi u mnogim sektorima ekonomskog života u Nemačkoj, na primer u farmaceutskoj ili građevinskoj industriji.

Zabrinutost stiže i iz železara. „Bez zemnog gasa iz Rusije trenutno nije moguća proizvodnja čelika“, upozorilo je još prošle nedelje Udruženje proizvođača čelika. Čelik je sirovina bez koje je nezamisliv proces stvaranja dodatne vrednosti u gotovo kompletnoj privredi. Bez uvoza energenata iz Rusije moguće je obustavljanje proizvodnje u železarama, a to bi onda moglo da rezultira naglim padom proizvodnog obima u Nemačkoj – i EU.

Upozorenja stižu i iz metalske i elektroindustrije. Takav potez bi „kratkoročno doveo do toga da nema na raspolaganju toplote potrebne za proizvodne procese u prerađivačkoj industriji“, upozorava šef Udruženja metalske industrije Oliver Cander. „Mi bismo u veoma kratkom vremenskom periodu obustavili proizvodnju u brojnim područjima“, naglašava. Na primer u industriji prehrambenih namirnica, mesnoj ili hemijskoj industriji.

-pročitajte još: Odnosi Kine i Saudijske Arabije: juan umesto dolara za naftu i gas?

Fundamentalna opasnost?

Ekonomista Bahman međutim smatra da bi se obustavljanje proizvodnje u hemijskoj industriji moglo nekako podneti, jer je, tvrdi, proizvode te industrije moguće zameniti nekim drugim proizvodima.

Mihael Hiter iz Instituta nemačke privrede u Kelnu uzvraća da to baš i nije tako jednostavno. On za list „Tagesšpigel“ napominje da je nemačka proizvodnja sirovina u hemijskom sektoru tesno povezana s drugim proizvodnim lancima. „Kada bismo mi obustavili rad u hemijskoj industriji na rok od godinu i po dana, što bi se dogodilo u slučaju uvođenja embarga na gas, to onda nije ništa drugo nego oproštaj od proizvodnje sirovina u Nemačkoj“, smatra Hiter.

On je skeptičan i prema Bahmanovom poređenju sa zatvaranjem nekih privrednih grana tokom pandemije korone. Tada su, kaže, na duže vreme bili pogođeni sektori privatnog konzuma koji nisu bili međusobno povezani, poput hotela ili restorana: „Ali sada govorimo o specijalizovanom proizvodnom lancu s mnogo većom stopom međusobnog umrežavanja.“

Pad BDP

Moric Šularik, ekonomista sa Univerziteta u Bonu, u okviru jedne studije izračunao je da bi Nemačka mogla da podnese embargo na uvoz gasa. A BDP bi, prema toj računici, mogao da opadne između 0,5 i tri odsto.

„Mi uvozimo otprilike polovinu gasa iz Rusije preko gasovoda. To ne može kratkoročno da se kompenzuje“, kaže on u intervjuu za nedeljnik „Frajtag“. Gas se u podjednakoj meri koristi u domaćinstvima za grejanje i u industriji, gde se takođe koristi za generisanje toplote. Šularik smatra da bi ograničenja u potrošnji gasa mogla da pomognu da se u perspektivi odustane od ruskog gasa, na primer snižavanjem temperature grejanja u stanovima, sanacijom zgrada i uz pomoć veće efikasnosti u korišćenju energije.

U Ministarstvu privrede Nemačke se očigledno na dosta statičan način razmišlja o „rupama“ u snabdevanju, ocenjuje Šularik: „Ali ta rupa je dinamična. Ono što naučimo da uštedimo do iduće zime, ubuduće nam neće ni trebati. Uz pomoć inovacija i inženjerskog znanja može se smanjiti potražnja za gasom“, tvrdi on.

Sudeći po navodima Saveznog udruženja energetske i vodoprivrede (BDEW), potencijal uštede energije u privatnim domaćinstvima iznosi oko 15 odsto potreba za gasom, u sektoru trgovine ili usluga oko deset, a u industriji dodatnih osam procenata. Najveći potencijal za uštede vidi se kod snabdevanja strujom, gde bi moglo da se uštedi i do 36 odsto potrošnje gasa.

Političke tenzije

Ahim Vambah iz Centra za evropska ekonomska istraživanja (ZEW) u Manhajmu međutim upozorava: „Takav energetski embargo bio bi jedinstven u istoriji i imao bi znatne efekte na konjunkturni razvoj.“ A bilo bi i političkih posledica – setimo se samo „žutih prsluka“ u Francuskoj, dodaje Vambah.

I Kristof M. Šmit, predsednik Lajbnicovog instituta za ekonomska istraživanja (RWI) iz Esena upozorava da je trenutno „gotovo nemoguće dati pouzdane procene o veličini ekonomskih posledica koje bi bile povezane s embargom.“ Bez obzira na sve nesigurnosti, prošlog petka poveći broj aktuelnih i bivših visokopozicioniranih zvaničnika iz privrede, politike i nauke u Nemačkoj i inostranstvu u otvorenom pismu zatražili su od savezne nemačke vlade da „zaustavi finansiranje rata“, odnosno da pod hitno uvede embargo na rusku naftu i gas.

Pratite nas i na Fejsbuku, preko Tvitera, na Jutjubu, kao i na našem nalogu na Instagramu.