U Ukrajini se opet naveliko diskutuje o muškarcima koji su vojni obveznici, ali su nakon izbijanja ruske agresije otišli u inostranstvo i tako izbegli mobilizaciju. Zapravo nijedan muškarac između 18 i 60 godina starosti to ne bi smeo da učini.

Mnogi tvrde da je reč pre svega o dezerterima koji su uz pomoć kupljenih lekarskih potvrda proglašeni nesposobnim za vojnu službu i na taj način uspeli da napuste zemlju.  

Mogu li sada zbog toga da odgovaraju? Novi podsticaj diskusiji nedavno je dao lider poslaničkog kluba vladajuće partije „Sluga naroda“ u ukrajinskom parlamentu, David Arahamija. 

On smatra da bi izručenje osoba koje su ilegalno izbegle vojnu službu u Ukrajini bilo moguće, jer je „međunarodna pravna pomoć u poslednje vreme značajno porasla“. Prema njegovim rečima, reč je o slučajevima koji su otkriveni tokom kontrola, a uključuju korupciju, falsifikovanje dokumenata i bekstvo od mobilizacije. 

„Državni organi mogu da podnesu zahtev za izručenje takvih osoba i da ih dovedu nazad u Ukrajinu, kako bi zbog toga odgovarali“, izjavio je Arahamija za ukrajinsku televiziju. 

S druge strane, ministar pravde Denis Maliuska priznaje da je teško postići to da jedna osoba bude izručena Ukrajini, čak i kada je reč o mnogo ozbiljnijim slučajevima, kao što je bekstvo najviših državnih zvaničnika u inostranstvo. 

Čak 185.000 ukrajinskih muškaraca u Nemačkoj

Ministar je na ukrajinskoj televiziji rekao da su „sudovi veoma oprezni kada su u pitanju ekstradicije, posebno zato što smo u ratu“. Ali on je uveren da će se situacija poboljšati ako se zakoni promene i ako se izručenim ljudima pruži veća sigurnost. 

Kako je nedavno saopštilo nemačko Ministarstvo unutrašnjih poslova, Kijev do sada nije zatražio od nemačkih vlasti da deportuju vojno sposobne muškarce koji su ilegalno napustili Ukrajinu ili se nisu vratili nakon što su legalno napustili zemlju. 

Prema podacima Ministarstva, od 24. februara 2022. godine u Nemačku je ukupno došlo oko 215.000 muškaraca koji su ukrajinski državljani starosti između 18 i 60 godina. Njih oko 185.000 i dalje se nalazi u Nemačkoj, navodi Ministarstvo na upit DW. 

Međutim, nema podataka o tome koliko je tih muškaraca ušlo u Nemačku i ostalo tamo bez kršenja ukrajinskih zakona. Takođe je nepoznato koliko bi među njima moglo biti dezertera koji su izbegli mobilizaciju podmićivanjem, falsifikovanjem dokumenata, ilegalnim prelaskom granice ili drugim prekršajima. 

Kako je regulisano izručenje? 

Što se tiče izručenja u Ukrajinu, ono je regulisano Evropskim sporazumom o ekstradiciji. Preduslov za ekstradiciju je da je delo kažnjivo po zakonima obe države – i one koja traži izručenje, i one koja bi nekog trebalo da izruči. 

Međutim, prema članu 4, isključuju se izručenja u slučaju vojnih krivičnih dela. „Tu se pre svega misli na prekršaje vezane za kršenje vojnih dužnosti“, objašnjava portparolka Saveznog ministarstva pravde na upit DW. 

To bi značilo da krivična dela prema nemačkom vojnom krivičnom zakonu, uključujući dezerterstvo i izbegavanje službe putem obmane, više ne bi bili osnova za ekstradiciju. 

Deportacija zbog falsifikovanja dokumenata? 

„U slučajevima falsifikovanja dokumenata, korišćenja lažnih uverenja i podmićivanja, može se podneti zahtev za ekstradiciju“, objašnjava u razgovoru za DW Frank Peter Šuster, profesor međunarodnog krivičnog prava na bavarskom Univerzitetu „Julijus Maksimilijan“ u Vircburgu.

Izručenje u tom slučaju ne bi sprečilo čak ni to što Ukrajinci u Nemačkoj načelno imaju status privremeno zaštićenih izbeglih lica.

Međutim, u slučajevima kršenja obaveze služenja vojnog roka, što je i u Nemačkoj kažnjivo, Kijev ne bi trebalo da očekuje izručenje Ukrajinaca koji izbegavaju mobilizaciju, smatra stručnjak. 

Ukrajina bi prvo morala da prikupi dokaze, da pokrene krivični postupak, iznese sumnju ili donese presudu u odsustvu i na kraju podnese zahtev za izručenje. Tek tada nemački sudovi mogu da počnu da ispituju razloge. 

Rudi Fridrih iz organizacije „Connection“, koji se bavi zaštitom prava vojnih dezertera, to potvrđuje. Za sada je pitanje mogućeg izručenja ukrajinskih vojnih dezertera „vrlo hipotetičko“. Do sada nije bilo ni jednog slučaja. 

Teoretski moguće, ali… 

Međutim, čak i kada bi teoretski bio pokrenut postupak za razmatranje zahteva za izručenje, ne bi bilo lako da dođe do izručenja. Prema rečima Franka Petera Šustera, jedna prepreka bi bio prigovor savesti na služenje vojnog roka, koji je u Nemačkoj zagarantovan Ustavom

Stručnjak Rudi Fridrih ističe da je čak i tokom ekstradicionog postupka moguće podneti zahtev za azil. „Podnošenje zahteva za azil znači da je neko pod zaštitom azilnog postupka. Što se tiče dezertera, ako strahuju da će u Ukrajini biti proganjani zbog odbijanja vojne službe, na kraju mogu da podnesu zahtev za azil“, kaže Fridrih. 

Nije poznato koliko vojno sposobnih Ukrajinaca u Nemačkoj odbija vojnu službu iz moralnih razloga, a koliko ih je napustilo Ukrajinu iz drugih razloga. Ukrajinske izbeglice do sada nisu morale da podnose individualni zahtev za azil, već su dobijale privremenu zaštitu u Evropskoj uniji, bez navođenja ikakvih razloga. 

Trenutno taj status omogućava boravak do marta 2024. godine i može da se produži za još godinu dana. U budućnosti, kada taj status istekne, oni koji se protive služenju vojnog roka bi mogli da se nađu pred izborom da se vrate u Ukrajinu ili da podnesu zahtev za azil. 

Međutim, takav zahtev bi mogao da bude odbijen, upozorava Rudi Fridrih. Prema njemu, iskustva iz 2015. i 2016. godine – nakon što je Rusija anektirala Krim i izbio sukob u Donbasu – pokazuju da Ukrajinci veoma teško dobijaju azil u Nemačkoj na osnovu prigovora savesti.

Pratite nas i na Fejsbuku, preko Tvitera, na Jutjubu, kao i na našem nalogu na Instagramu.