Mogu li dizelaši da se „poprave“?
12. jun 2018.
Hamburg je postao prvi grad u Nemačkoj koji je uveo zabranu saobraćaja za starije dizelaše – za sada samo na dve, doduše veoma prometne ulice, ali zato i za kamione i za privatna vozila. Može se očekivati da će i drugi veliki gradovi da slede taj primjer, jer i u Diseldorfu, Kilu, Kelnu, Štutgartu i Minhenu su vrednosti azotnih oksida daleko iznad dozvoljenih.
Nemačka ministarka za zaštitu životne sredine Svenja Šulce (SPD) insistira na ugradnji odgovarajućeg hardvera u dizelaše, koji bi ih učinio „čistijim“, ali automobilska industrija odbija da preuzme troškove za to i tvrdi da su softverske prepravke dovoljne. Pritom jedan efikasan hardver već postoji – a njegova ugradnja košta oko 3.000 evra.
Efikasniji od softvera
Taj sistem razvila je firma Tvintek (Twintec) iz Severne Rajne Vestfalije, koja inače automobilskoj industriji isporučuje auto-delove. U Tvinteku imaju dugogodišnje iskustvo tako da, kada je počela kriza oko dizelaša, nisu morali da krenu ispočetka. Posebno mogu da se pohvale iskustvom s „velikim dizelašima“: poljoprivrednim i građevinskim mašinama, autobusima i brodskim agregatima. A ono što funkcioniše u velikim vozilima – glasi deviza firme – trebalo bi da funkcioniše i u privatnim automobilima.
U Tvinteku su razvili sistem pod imenom BNox, s posebnim generatorom kako bi mogli da iskoriste potrebni amonijak iz faze hladnog starta. U BNoxu, objašnjava Markus Hauser, predsednik uprave grupe Baumot, radi se o sistemu „koji izaziva selektivnu katalitičku redukciju“. Uz dovod amonijaka, taj katalizator pretvara azotne okside u kiseonik i ostale bezopasne gasove i tako drastično redukuje proizvodnju azotnih oksida starije generacije dizelaša – i to i na kratkim relacijama, manjih od jednog kilometra.
Da bi dokazali efikasnost svog sistema, inženjeri Tvinteka ugradili su ga u jedan Folksvagenov Pasat s plaketom Euro norme 5. U probnoj vožnji po gradskim i prigradskim ulicama, kao i po autoputu, merenja nezavisnih stručnjaka nemačkog automobilskog kluba ADAC pokazala su proizvodnju od 49 miligrama azotnih oksida po kilometru. To je vrednost znatno niža čak i od granice Euro norme 6 od 80 miligrama po kilometru. Poređenja radi, čak i nakon apdejta softvera, isti taj Pasat iz serijske proizvodnje Euro norme 5, emitovao je 430 miligrama u okolinu. Markus Hauser zato je uveren da se taj problem i ne može rešiti samo softverom. „To možda može da smanji emisiju za 15 odsto, ali i to je već suviše optimistično.“
Troškovi od oko 3.000 evra
Na nemačkim putevima nalazi se 5,6 miliona dizelaša s plaketom Euro norme 5. Za smanjenje njihove emisije štetnih gasova Markus Hauser preporučuje sistem BNox, čiji je glavni deo generator. U njemu se materija za pročišćavanje AdBlue pretvara u amonijak, koji se potom u obliku vrelog gasa odvodi u katalizator. Kako bi se u generatoru s amonijakom održavala temperatura, po potrebi se uključuje električni grejač, tako da pročišćavanje počinje već minut nakon pokretanja motora automobila. Rezervoar za 18 litara AdBlue – dakle karbamida – tehničari su smestili u rupu za rezervni točak u prtljažniku. Torsten Hake, čef odeljenja Tvinteka za istraživanja, kaže da je tih 18 litara dovoljno za udaljenost od 10.000 kilometara.
Sistem je u principu spreman za serijsku proizvodnju. Markus Hauser ističe da se već pri njegovom razvoju vodilo računa o tome da se primenjuju komponente koje ne samo da garantuju trajnost, već i nižu nabavnu cenu: zajedno sa ugradnjom, sistem bi koštao oko 3.000 evra.
Za razliku od nemačkih proizvođača automobila, azijski proizvođači već su signalizirali da su zainteresovani za BNox. Sistem se takođe već primenjuje u Londonu, gde je ugrađen u većinu tradicionalnih crvenih autobusa kako bi se smanjilo zagađenje vazduha u gradu.