Višemesečna blokada Ormuskog moreuza primorava zemlje Persijskog zaliva da traže nove puteve za izvoz nafte.

Uski morski prolaz između Irana i Omana jedna je od najvažnijih ruta za transport nafte. Pre napada SAD i Izraela, oko petine svetskog izvoza nafte transportovano je moreuzom iz Persijskog zaliva prema Evropi, Aziji i Severnoj Americi.

Iako su Sjedinjene Države i Iran potpisali deklaraciju o nameri ponovnog otvaranja plovnog puta, kontejnerski brodovi ni danas ne mogu slobodno da prolaze.

Za Saudijsku Arabiju na značaju su dobili alternativni pravci preko Crvenog mora. Sirova nafta transportuje se Istočno-zapadnim naftovodom od istočnih naftnih polja kraljevstva do saudijske luke Janbu na Crvenom moru. Time je obezbeđen izvoz nafte.

Prema podacima platforme za praćenje saobraćaja IMF PortWatch, saudijski izvoz sa obale Persijskog zaliva u aprilu i maju pao je na mizernih 6,3 miliona tona – sa 47,5 miliona tona u istom periodu prethodne godine.

Istovremeno je izvoz preko Crvenog mora porastao sa 29,6 miliona na 54,8 miliona tona. Razlika od 25,2 miliona tona nadoknadila je oko 61 odsto izvoza izgubljenog na istočnoj obali.

Hutijevci uvode pomorsku blokadu

Iako su proiranski pobunjenici Hutijevci u Jemenu nedavno uveli pomorsku blokadu protiv Saudijske Arabije, njene posledice u početku nisu bile potpuno jasne.

Oružana grupa deluje na južnom ulazu u Crveno more, na severnoj strani moreuza Bab el Mandeb.

U julu su Hutijevci preuzeli odgovornost za napad na saudijski naftni tanker „Enselia“ u Crvenom moru. Kao obrazloženje, šiitski pobunjenici naveli su da je brod prekršio njihovu proglašenu „blokadu“.

I Ujedinjeni Emirati žele da izgrade dodatni naftovod u smeru istok-zapad, paralelno sa postojećim naftovodom Abu Dhabi Crude Oil Pipeline (ADCOP), koji povezuje naftno i gasno polje Habšan u Persijskom zalivu sa lučkim gradom Fudžairom u Omanskom zalivu.

Taj grad raspolaže važnim dubokovodnim postrojenjima koja vode direktno prema Indijskom okeanu.

Iako se Fudžaira nalazi van Persijskog zaliva, grad je ipak blizu Iranu. Luka i kontejnerski brodovi već su bili meta iranskih napada dronovima, zbog čega je, prema podacima IMF PortWatcha, količina pretovarenog tereta u aprilu i maju pala za 80 odsto u odnosu na isti period prethodne godine.

Traži se regionalni „savez“ naftovoda

Zbog toga se sve glasnije traže novi prekogranični naftovodi koji bi povezivali više država, na primer od južnoiračkog grada Basre na Persijskom zalivu do jordanskog lučkog grada Akabe na Crvenom moru.

Međutim, izgradnja takvog naftovoda koštala bi do deset milijardi američkih dolara.

Ekonomista Hasan Mansur kaže da bi gradnja trajala najmanje pet godina.

Prema Mansurovoj proceni, još duži paralelni naftovod duž Persijskog zaliva, od iračke Basre preko Kuvajta i Emirata do Omana na Indijskom okeanu, koštao bi dvostruko više.

Sve zemlje uz obalu morale bi, s obzirom na pretnju iz Irana, da ulože velika finansijska sredstva.

„Na kraju krajeva, ti projekti ne mogu da reše neposredni problem međunarodnog tržišta nafte“, rekao je Mansur za DW.

I naftovodi mogu biti meta napada

„Ti naftovodi mogu da smanje zavisnost od Ormuskog moreuza“, smatra teheranski politikolog Rahman Gahremanpur, „ali su i sami ranjivi u ratnim uslovima.“

Iranski dronovi i paravojska iz Jemena mogli bi, naime, da dosegnu i omanski lučki grad Fudžairu i područje Crvenog mora. „Napadima mogu biti izložene i luke, terminali i naftovodi.“

Zemlje poput Katara, Kuvajta i Bahreina, koje energente izvoze isključivo preko morskih luka u Persijskom zalivu, i dalje bi ostale zavisne od Ormuskog moreuza, zaključuje Gahremanpur.