Mohamad Kalefeh, rođen u Alepu, odrastao u Damasku, već 14 meseci živi u Nemačkoj. Mohamad Gunaim, takođe iz Damaska, stigao je u Nemačku pre osam meseci. Obojica mladića pobegla su iz svoje domovine Sirije zbog rata. Bežali su preko Turske, Sredozemnog mora, Balkana – stalno ka severu Evrope. Ono što su doživeli na tom po život opasnom putu, ostalo je na fotografijama i video-snimcima.

„Moj telefon je tokom bekstva postao moj brat“, kaže Gunaim. On i dalje ima isti mobilni koji je imao i ranije i ne želi da ga menja. „To je moja mala kancelarija, sve obavljam preko njega.“

Kada Gunaim razgovara s majkom u Damasku, čuje eksplozije bombi. Snimak zvuka eksplozija odmah šalje dalje preko društvenih mreža. Isto je uradio i sa snimcima koje je načinio tokom bekstva ka Evropi. On smatra da su to poruke Evropljanima, odnosno Nemcima, kojima pokazuje šta se događa ljudima tokom izbeglištva i bega.

Neposredni svedoci

Mnoge izbeglice snimaju svoj put ka Evropi. Fejsbuk, Tviter i Instagram postali su neka vrsta oglasne table, izvori informacija. Čak i za novinare, kaže jedan od njih – Miša Hojer sa DW-a. „To su izveštaji neposrednih svedoka“, navodi on. U svetu je toliko ljudi u bekstvu, na toliko različitih mesta, da klasični mediji i njihovi reporteri ne mogu da pokriju sva ta zbivanja. Zbog toga je praćenje onoga što se objavljuje na društvenim mrežama i za Dojče vele postao jedan od izvora informacija prilikom pisanja izveštaja.

O tome je Hojer informisao prisutne na jednoj tribini koja je vođena u okviru Dana otvorenih vrata vlade u Berlinu. Raspravu je vodio zajedno s koleginicom Maisun Melem, iz redakcije DW-a na arapskom jeziku. Hojer je govorio o tome da su društvene mreže tokom izbegličke krize postale „game changer“, odnosno da su „promenile stvari“.

Koliko će to da košta?

A na koji drugi način bi izbeglice izveštavale svoju rodbinu o tome šta im se događa? Kako bi bez društvenih medija pronalazili puteve ka Evropi, kada su se rute neprestano menjale? Kako bi se organizovali dobrovoljci koji su u celoj Nemačkoj radili na prihvatu izbeglica? Kako bi inače krijumčari ljudi pronašli one kojima je potreban neko da ih prebaci preko granice?

I Mohamad Kalefeh je preko Fejsbuka pronašao krijumčara koji ga je prebacio. „Napisao mi je poruku da ćemo se sastati u Izmiru i da će mi tek tamo reći koliko će sve to da košta“, kaže Kalefeh.

Od video-snimaka i fotografija izbeglica, DW je u proleće 2016. napravio dokumentarni film koji traje 90 minuta i koji se zove #MyEscape (Moje bekstvo). I Mohamad Gunaim je sarađivao – tu su se našli i njegovi snimci. „To su snimci kakve nećete pronaći u spektakularnim holivudskim filmovima“, kaže novinarka Maisun Melem.