Rekordi, pehari, šampanjac, tunel u Monaku, crveni Ferarijev bolid, uzbudljivi dueli na pisti s Dajmonom Hilom, Žakom Vilnevom, Sedam titula prvaka sveta u Formuli 1… O sportskoj karijeri Mihaela Šumahera napisane su knjige, snimljen je i dokumentarni film.

Ali, to je samo jedna strana čoveka koji se pre 53 godine rodio u gradiću Hirtu, u Severnoj Rajni-Vestfaliji, na krajnjem zapadu Nemačke. Ona druga je nešto manje poznata. To je onaj Šumaher koji je odmah nakon rata došao u razrušeno Sarajevo kako bi pomogao deci. To je onaj Šumaher koji je tada rekao kako se nada da će i druge poznate ličnosti slediti njegov primer i posetiti glavni grad Bosne i Hercegovine.

Tiho i nečujno…

„Danas odlikujemo pre svega Mihaela Šumaher izvan auto-moto sporta, daleko od svetlosti reflektora. Čoveka s velikim srcem, čoveka kojem je oduvek bilo važno da misli i na druge“, rekao je premijer Severne Rajne Vestfalije Hendrik Vist (CDU) na ceremoniji u Kelnu u okviru koje je legenda Formule 1 odlikovana Državnom nagradom (Staatspreis), najvećim priznanjem te nemačke pokrajine:

„Mihael Šumaher je pred očima imao i one ljude kojima nije bilo dobro. Pomagao im je izuzetno velikodušnim donacijama, uglavnom tiho i nečujno. Njegova porodica nastavila je taj angažman.“

Šumaher nije lično primio nagradu. Nakon nesreće na skijanju 2013. u kojoj je zadobio teške povrede, on se oporavlja. Daleko od javnosti. Kakvo je njegovo zdravstveno stanje? O tome nema nikakvih pouzdanih informacija. Njegova porodica ne želi o tome da govori u medijima. Nagradu je u Kelnu primila njegova supruga Korina, u društvu ćerke Gine. Sin Mik, i sam vozač Formule 1, nije bio u Kelnu.

Ali je zato došao Žan Tod. Bivši šef Ferarija govorio je o Šumaheru, o njihovom poznanstvu koje traje tri decenije. Govorio je o Mihaelu kao o „mom prijatelju“ na kojeg je ponosan. Prisetio se njihovog prvog susreta u jednom hotelu u Monaku, našalio na račun tada „zelenog“, neiskusnog Šumija i dodao da su on i Korina odgajali decu tako da budu „iskreni, odani, da poštuju druge, da budu lojalni, pouzdani, ali i da slede sopstvene ciljeve“.

„Nedostaje nam…“

Iako Šumaher nije bio fizički u kelnskom „Motorworldu“, on je bio sveprisutan. Ogromna fotografija iza pozornice, Mihael u kokpitu, s kacigom, dvorana u kojoj su izloženi bolidi iz njegove duge karijere, svi oni u kojima je osvajao titule, kombinezoni koje je nosio kao član Benetona, Skuderije Ferari, Mercedesa, mnogi detalji iz privatne kolekcije, brojne osobe iz sveta sporta, politike i kulture koje su prepričavale anegdote iz zajedničkih dana.

„Nedostaje nam ovde, ali ne nedostaje nam samo u danima kao što je ovaj danas“, rekao je Tod.

Čak 91 pobeda u Formuli 1, sedam titula prvaka sveta, 68 pol-pozicija – to je sportista Mihael Šumaher. Donacija od deset miliona dolara za žrtve cunamija 2004, pomoć žrtvama poplava u Nemačkoj 2002, 2003. i 2021, počasni ambasador UNICEF-a, pomoć deci širom sveta, dva odlaska u Sarajevu, donacije za najmlađe žrtve rata – to je čovek, Mihael Šumaher. Bolje rečeno – to je samo jedan mali deo njegovih (poznatih) humanitarnih aktivnosti.

Vicepremijerka Severne Rajne Vestfalije Mona Nojbaur (Zeleni) za DW kaže da Šumaher i njegov humanitarni angažman mogu i da budu danas uzor i za druge sportistkinje i sportiste: „Upravo kroz taj angažman on je širio vrednosti samog sporta, a to znači da oni ljudi koji su uspešni, taj svoj uspeh dele s drugima, kako bi se uradilo nešto dobro u svetu. On je definitivno uzor, pogotovo zbog činjenice da je pomagao onima kojima je podrška bila potrebna, a to su pre svega ljudi iz ratnih i kriznih područja.“

Pomoć deci Sarajeva

Šumaher je dva puta bio u Sarajevu, 1996. i 1997. Sarađivao je i sa humanitarnom organizacijom HOPE, kao ambasador UNICEF-a je sakupljao novac za opremanje specijalizovane bolnice za decu koja su bila ranjena tokom ratnih sukoba, plaćao je lečenje, pomagao u izradi medicinskih pomagala poput proteza za ruke i noge.

Zašto baš deca? „I on sam ima dvoje dece. Govorio je da su deca naša nada, naša budućnost. Mihael je u deci video male ljude koji ne mogu da se brane, često bespomoćne, izložene napadima. Zato je hteo da im pomaže, da stane na njihovu stranu“, kaže za DW Kaj Ebel, Šumaherov prijatelj i sportski novinar koji je decenijama izveštavao o Formuli 1:

„Znam da mu je socijalni angažman uvek bio veoma važan. On bi znao da kaže kako je u životu imao mnogo sreće, govorio je da je u životu ostvario sve što je mogao da ostvari, da je živeo svoje snove i od života dobio toliko mnogo. I da baš zbog toga želi nešto i da vrati, da dâ drugima.“

Sarajlije ga nisu zaboravile ni nakon teške nesreće u francuskim Alpima krajem 2013. Početkom 2022, za njegov 53. rođendan, „poklonili“ su mu mural (10x13 metara) u Aerodromskom naselju, baš u onom delu grada koji je Šumi devedesetih posetio kao UNICEF-ov ambasador.

A u maju 2022. je, kako su preneli mediji u BiH, odlučeno da jedna ulicu u naselju Dobrinja dobije ime Mihaela Šumahera, počasnog građanina glavnog grada Bosne i Hercegovine.

Pratite nas i na Fejsbuku, preko Tvitera, na Jutjubu, kao i na našem nalogu na Instagramu.