Tačno četiri meseca od početka ruskog agresorskog rata protiv Ukrajine, Evropska unija želi da pošalje jasan politički signal: na samitu 23. i 24. juna Ukrajina i Moldavija trebalo bi da dobiju status kandidata. S obzirom na rusku invaziju, jasna EU-perspektiva za obe zemlje bila bi istorijska odluka s velikom simboličkom snagom, osam godina nakon što su obe zemlje potpisale Sporazum o pridruživanju sa Evropskom unijom.

Odluka 27 država-članica mora biti jednoglasna, ali šanse da obe zemlje dobiju status kandidata su dobre. Za to se već 16. juna 2022. godine, tokom posete glavnom gradu Ukrajine, Kijevu, založio EU-kvartet: nemački kancelar Olaf Šolc, francuski predsednik Emanuel Makron, italijanski premijer Mario Dragi i rumunski predsednik Klaus Johanis.

Evropski parlament i Evropska komisija takođe su preporučili da se Ukrajini i Moldaviji odobri status-kandidata. S tim je, međutim, povezan i zahtev da se dalji napredak u procesu priključenja veže uz konkretne uslove. I u Ukrajini i u Moldaviju moraju da se sprovedu „važne reforme“, istakla je predsednica Evropske komisije Ursula fon der Lajen.

Jasan proevropski kurs

Moldavija, koja se nalazi na granici sa Rumunijom, članicom EU, zvanično je podnela zahtev za članstvo početkom marta 2022. Sada je na EU da san male zemlje pretvori u priču o uspehu. Nakon briljantne pobede na predsedničkim izborima u novembru 2020. godine nad proruskim predsednikom Igorom Dodonom, proevropska predsednica Maja Sandu je u intervjuu za DW jasno definisala svoj cilj: svoju zemlju želi da oslobodi korupcije i lošeg upravljanja, želi nezavisno pravosuđe i vladavinu prava i želi da bude „predsednica evropske integracije“. Šest meseci kasnije, taj kurs je potvrdilo preko 52 odsto birača, glasajući za njenu liberalnu, prozapadnu Stranku akcije i solidarnosti (PAS) na prevremenim parlamentarnim izborima u julu 2021. godine.

Već sada je Evropska unija najveći trgovinski partner Moldavije i najveći investitor – oko 70 odsto izvoza Moldavije ide u EU. Među zemljama-članicama Unije, Nemačka je, nakon Rumunije, najvažniji trgovinski partner. Zbog posla u inostranstvu iz Moldavije je otišlo preko milion ljudi – većina ih živi i radi u EU. Njihove doznake poslednjih godina čine i do 30 odsto bruto domaćeg proizvoda. Zbog viševekovne zajedničke istorije sa Rumunijom, gotovo trećina građanki i građana Moldavije u međuvremenu ima i rumunsko državljanstvo, stoga su i građani EU. Od 2014. godine svi građani Moldavije mogu da putuju bez viza u zemlje šengenskog prostora.

Stabilan partner na Istoku

Stanovnici Moldavije, međutim, znaju da dobijanje statusa kandidata nije garant brzom pristupanju EU. Ali za mnoge je to neka vrsta sidra, koje im je potrebno kako bi podržali reformsku politiku svoje vlade. U strastvenom govoru pred Evropskim parlamentom 18. maja 2022. u Briselu, predsednica Maja Sandu zatražila je široku podršku kandidaturi svoje zemlje. Ulazak u EU je u interesu građana Moldavije, koji žele da sačuvaju svoju demokratiju i slobodu. Ali, zbog ruske invazije na Ukrajinu i neposredne blizine njene zemlje ratnim dešavanjima, i u interesu je Evrope da ima stabilnog i pouzdanog partnera u svom istočnom susedstvu, dodala je Sandu, izazvavši veliki aplauz.

Predsednik moldavskog parlamenta Igor Grosu u intervjuu za DW naglasio je da kurs njegove zemlje vodi ka „civilizacijskom modelu“ Evropske unije: „Nakon 24. februara 2022. godine svet se dramatično promenio. Sada imamo posla s dva jasna obrasca: jedan koji je agresivan i nepoštuje demokratske vrednosti, pluralizam i opoziciju, o čemu svedoči invazija Ruske Federacije na Ukrajinu, a drugi je evropski civilizacijski model mira i prosperiteta.“ Grosu ističe da se velika većina ljudi u njegovoj zemlji opredelila za evropski model.

Izjavu predsednika moldavskog parlamenta potvrđuju nedavna istraživanja, prema kojima 55 odsto ljudi podržava ulazak Moldavije u EU, dok je 22 odsto za članstvo u Evroazijskoj uniji s Rusijom na čelu. Mali, ali važan detalj je to da u anketi nije učestvovala pretežno proevropska dijaspora, kao ni stanovništvo separatističkog proruskog regiona Pridnjestrovlje.

Činjenica da je, uprkos svim bilateralnim i međunarodnom sporazumima, ruska vojska i dalje stacionirana u Pridnjestrovlju, nimalo ne olakšava ulazak zemlje u EU. Iako je Republika Moldavija svoj status neutralnosti unela u ustav 1994. godine, nadajući se rešenju pridnjestrovskog pitanja, sukob je zamrznut i on po nalogu Moskve može ponovo da izbije u bilo kom trenutku. Slično je i sa otcepljenim regionima Abhazije i Južne Osetije, koji po međunarodnom pravu pripadaju Gruziji. Ta zemlja je takođe podnela zahtev za članstvo u EU, ali će status kandidata verovatno dobiti kasnije.

Zapadna solidarnost i ruske optužbe

To da od izbijanja rata u Ukrajini međunarodna zajednica drugim očima gleda na Moldaviju, videlo se i na donatorskoj konferenciji u Berlinu, u aprilu 2022. Tri zemlje EU i NATO – Nemačka, Francuska i Rumunija – predložile su platformu podrške za Moldaviju. Visoki predstavnici više od 30 zemalja i devet međunarodnih organizacija, Moldaviji su obećali oko 700 miliona evra.

Znaci zapadne solidarnosti s Moldavijom izazvali su burne reakcije u Moskvi. Ruski ministar spoljnih poslova Sergej Lavrov optužio je EU da je postala „agresivan, militantni akter“. U intervjuu za jednu rusku televiziju Lavrov je rekao da Zapad želi da Moldavija postane „druga Ukrajina“. Na takve optužbe moldavska predsednica je odgovorila kratko, ali odlučno: „Moldavija je nezavisna i suverena država. Naši građani su izabrali da žive u slobodnoj zemlji u kojoj će biti poštovani i koja će imati prosperitet.“

Sada je na Evropskoj uniji da odluči da li će prihvatiti Moldaviju i Ukrajinu kao zemlje kandidate. Prema rečima nemačke ministarke spoljnih poslova Analene Berbok, nepozivanje te dve zemlje na samit 23. i 24. juna bila bi „fatalna odluka“.

Pratite nas i na Fejsbuku, preko Tvitera, na Jutjubu, kao i na našem nalogu na Instagramu.