Drugi krug predsedničkih izbora u Moldaviji u nedelju (3.11.) obeležila je rekordna izlaznost, naročito među moldavskom dijasporom. S druge strane, izborni dan su zasenili pokušaji ometanja izborne procedure, odnosno izborne manipulacije, kao i prijave o navodnim bombama postavljenim na brojnim biračkim mestima, koja su zbog toga morala biti privremeno zatvorena. Takođe je zabeležen očigledno masovniji broj organizovanih letova iz Turske i Rusije, kojima su, kako se pretpostavlja, prevoženi birači.

Neposredno pre ponoći objavljeni su nezvanični rezultati: aktuelna predsednica Maja Sandu, proevropski orijentisana političarka koja se zalaže za odlučne reforme u oblasti vladavine prava, pobedila je sa oko 55% osvojenih glasova. Njen protivkandidat Aleksandar Stojanoglo, bivši državni tužilac koji je smenjen sa te pozicije zbog optužbi za korupciju, osvojio je oko 45% glasova. Njegovu kandidaturu podržale su proruske stranke.

Masivni pokušaji falsifikovanja izbora koji su vođeni iz Rusije i koji traju već nekoliko meseci, time su doživeli neuspeh. Proevropska perspektiva Moldavije je za sada osigurana. Međutim, pretpostavlja se da bi rezultat izbora bio znatno povoljniji za Sandu da nije bilo hibridnih napada iz Rusije. Referendum o kursu Moldavije po pitanju EU perspektive završen je pre dve nedelje veoma tesnim rezultatom – presudilo je samo oko 10.000 glasova u korist EU. Moldavske vlasti smatraju da je i glasanje na tom referendumu bilo zasenčeno masovnom kupovinom glasova u korist onih snaga koje se protive integraciji Moldavije u EU.

„Naša zemlja je spasena“

Stopa izlaznosti u drugom krugu predsedničkih izbora iznosila je oko 52%, što je rekord za Republiku Moldaviju, s obzirom na to da veliki broj birača ima velike „logističke“ probleme u pokušaju dolaska na biračka mesta – naime, deo od oko 2,8 miliona stanovnika te zemlje živi u separatističkoj proruskoj regiji Pridnjestrovlje, a stotine hiljada Moldavaca živi u inostranstvu, u nekoj evropskoj zemlji.

Maja Sandu je već pre ponoći izašla pred svoje oduševljene pristalice u centru stranke Akcija i solidarnost (PAS), koju je sama osnovala. Nakon ponoći, kada su bili poznati prvi nezvanični rezultati, predsednica se obratila novinarima. Promuklim glasom održala je vrlo emotivan govor zahvalivši se građanima svoje zemlje. Moldavski birači su, rekla je, ispisali istoriju i „lekciju iz demokratije za udžbenike“. Ona je dodala da su „spasili našu zemlju“ i „ujedinjeni pobedili one koji su hteli da nas prisile na poraz“. Posebno se obratila ljudima iz dijaspore: „Vi ste neverovatni“, rekla je, dodavši: „Vi ste pokazali da je vaše srce u našoj zemlji.“

Samokritična predsednica

Predsednica je u svom govoru više puta naglasila da čuje i kritične glasove, odnosno „glasove onih koji su glasali drugačije“. U jednom trenutku je kratko prešla sa zvaničnog rumunskog jezika na ruski, i kazala da sve građanke i građani zemlje, bez obzira na etničku pripadnost i jezik koji koriste, žele „da žive u slobodi, blagostanju, demokratiji i ujedinjenom društvu“.

Maja Sandu je ponovila sve teške optužbe koje je iznela nakon prvog kruga izbora i tokom predizborne kampanje. Radilo se o „neviđenom napadu“ na Moldaviju, pokušaju da se „prljavim novcem kupe glasovi birača“, kao i o „mešanju stranih sila i kriminalnih grupa“ u izborni proces. Samokritično je dodala da dosadašnja brzina reformi u oblasti vladavine prava nije bila zadovoljavajuća. „Moramo brže sprovesti reforme i konsolidovati našu demokratiju“, zahtevala je predsednica.

Uskoro rekonstrukcija vlade

Predsednica i vlada koju ona podržava pod velikim su pritiskom, od njih se u Moldaviji mnogo očekuje. Maju Sandu godinama prati glas da je apsolutno nekompromitovana, da je osoba od integriteta i odlučna reformatorka. Ipak, kao predsednica zemlje, ima samo ograničene ovlasti. Tokom sledeće godine u Moldaviji se održavaju parlamentarni izbori. Ako vlada premijera Dorina Receana, saveznika predsednice Sandu, do tada biračima ne ponudi bolju socijalnu politiku, više reformi u pravosudnom sistemu i mere u borbi protiv korupcije, u opasnosti je i proevropski kurs te zemlje. Uskoro bi, kako je najavljeno, trebalo doći do rekonstrukcije kabineta, sa zamenom brojnih ministara.

Protivkandidat Maje Sandu, Aleksandar Stojanoglo, tokom izborne večeri dva puta se kratko obratio medijima. Rekao je da poštuje svaki glas i pozvao na očuvanje mira, založivši se za „kraj mržnje i podela“. U tom trenutku glasovi su još uvek brojani, a on je vrlo tesno vodio, ali je delovao kao da predoseća poraz. Najavio je da će se tokom današnjeg ponedeljka oglasiti povodom ishoda izbora. U sedištu proruskih socijalista (PSMR), koji su podržali Stojanoglovu kandidaturu, već je pre ponoći bilo prilično pusto.

Geopolitički izbor

Na moldavskom javnom RTV servisu komentatori su se složili da su ovi izbori imali „geopolitički“ karakter, odnosno da je Republika Moldavija na njima birala između Rusije i perspektive u demokratskoj Evropi. Većina komentatora složila se i sa ocenom da su izbori prošli u znaku „kriminalnih akcija bez presedana“ protiv Moldavije.

„Rusija i kriminalna grupa Ilana Šora uložili su sumu koja odgovara 1% našeg BDP-a da bi uticali na ishod izbora, bio je ogroman pritisak i velika količina dezinformacija i manipulacija“, rekao je Valeriju Pasa, predsednik organizacije civilnog društva Watchdog. On je pozvao vlasti da odlučno reaguju protiv „prevaranata poput Šora“.

Opomena evropskim partnerima

Moldavsko-izraelski biznismen Ilan Šor jedan je od glavnih odgovornih u aferi „milijarderske pljačke“. Radilo se o krađi oko milijardu evra iz tri moldavske banke u periodu između 2012. i 2014. godine. Šor je pravosnažno osuđen na 15 godina zatvora, ali je pobegao u Izrael. U međuvremenu živi u Rusiji. Sumnja se da je, zajedno sa ruskim tajnim službama, organizovao izbornu manipulaciju, odnosno kupovinu većeg broja glasova u Moldaviji. Pretpostavlja se da se radi o oko 300.000 glasova na poslednjim izborima, odnosno referendumu.

Publicista Nikolae Negru istakao je da je Moldavija postala svojevrsni poligon za takve eksperimente u oblasti manipulacija. Dodaje da se takođe mora zapitati zašto moldavske vlasti nisu sprečile manipulaciju takvih razmera, iako su već odavno znale za nju.

Politikolog Julijan Groza iz moldavskog Instituta za evropsku politiku i reforme (IPRE) dodao je da se ne sme potceniti razmera manipulacije, odnosno „rafinirani instrumenti Rusije“ koji su tom prilikom korišćeni. „Rusija u našoj zemlji, a ni drugde u Evropi, neće s tim prestati“, smatra Groza. „Takva praksa i ta iskustva u našoj zemlji trebalo bi da budu opomena i našim evropskim partnerima.“