Molitva za zabranu abortusa
28. avgust 2017.
U jednoj pravoslavnoj crkvi na periferiji Moskve vernici pale sveće na pomoćnoj liturgiji. Nad njima bdi pozlaćeni kip Bogorodice. Neki nose majice jarko zelene boje ili značke s na kojima su dve ruke zaštitnički sklopljene oko embriona. Iznad toga je natpis: „Za život“. Ljudi koji su se tu okupili mole se pre svega za jedno: za zabranu svih abortusa u Rusiji.
Ponoćnom liturgijom okončan je prvi dan osmog Međunarodnog festivala socijalnih mera za očuvanje porodičnih vrednosti koji organizuju aktivisti grupe „Za život“. Ta grupa je, kako njeni članovi tvrde, do sada prikupila više od milion potpisa za zabranu abortusa u Rusiji. Jedan od potpisnika je patrijarh Ruske pravoslavne crkve Kiril I. Protivnici abortusa planiraju da peticiju uruče Vladimiru Putinu lično.
Pokret „Za život“ ujedinjuje oko 160 grupa iz čitave Rusije koje se protive abortusu. Oni tvrde takvih organizacija u toj zemlji ima oko 300. Većina učesnika festivala u Moskvi pravoslavni su hrišćani, pri čemu organizatori naglašavaju da to nije uslov za angažovanje u pokretu. Na festivalu se održavaju predavanja, semirani i sastanci s pripadnicima lobija protiv abortusa iz Španije, Srbije i Italije.
Za te aktiviste udruženja „Za život“ ljudski život počinje začećem. Na festival su mnogi došli sa svojom decom. Ona se igraju balonima kojima je ukrašeno stepenište u hotelu. I stepenice koje vode u sale za konferencije hotela oblepljene su slikama i imenima „dece koje danas ne bi bilo“.
Udruženje „Za život“ pomaže i majkama koje se odluče protiv abortusa. One dele hranu i odeću siromašnjim porodicama i vode domove za mlade majke s finansijskim ili privatnim problemima, ali, naravno, samo ako one odluče da ne prekinu trudnoću. U organizaciji tvrde da su od 2015. godine „spasili“ 6.907 dece.
I uprkos svemu tome, aktivisti veruju da je potrebno da e abortus zakonom zabrani. „Prema mom mišljenju zakoni mogu ljude bolje da uvere i da ih disciplinuju“ kaže Anastasija Mešenjikova, koordinatorka pokreta protivnika abortusa.
Složena i teška diskusija
Aktuelna ruska vlada iskazala je određene simpatije prema tom pokretu. Kada je prošle godine poglavar pravoslavne crkve potpisao peticiju, ruska poverenica za decu Ana Kuznjecova zatražila je da se abortusi skinu sa spiska medicinskih tretmana koje pokriva zdravstveno osiguranje. Ovog meseca Vlada je predstavila plan za „razvoj zdravog života“ u kojem se navodi da je cilj da se u idućih osam godina smanji broj prekida trudnoće za 30 odsto. Da bi taj plan bio ostvaren, država planira reklamnu kampanju protiv abortusa koja bi trebalo da počne u martu 2018.
Do sada je, međutim, zahtev da se abortusi potpuno zabrane – ili bar da se izbrišu sa spiska tretmana koje pokriva zdravstveno osiguranje – u Rusiji nailazio na malo odobravanja i podrške. Ruski parlament je 2015. godine odbio odgovarajući nacrt zakona. Ruska ministarka zdravlja Veronika Skorcova, smatra pak da bi skidanje abortusa sa spiska medicinskih tretmana koje pokriva državno osiguranje ugrozilo zdravlje žena.
Mnogo neželjenih trudnoća
Ipak, o tome se i dalje diskutuje. Razlog za to, pored rasta uticaja pravoslavne crkve, jeste i sve veći broj abortusa. Rusija je zemlja s najvećom stopom abortusa: prema zvaničnim statistikama, u 2016. izvršeno je više 800.000, a godinu dana ranije čak 850.000. To znači: 23 prekia trudnoće na 1.000 žena. U Nemačkoj je taj odnos sledeći: 5,6 abortusa na 1.000 žena.
Sovjetski Savez bio je prva zemlja na svetu koja je 1920. godine legalizovala abortus. Čak i kada je pod Staljinovom vlašću između 1936. i 1955. bio zvanično zabranjen, on se ipak u praksi često izvodio provodio. Kondome su posprdno zvali „galoši“ – gumene čizme – a pilula protiv trudnoće mogla se dobiti tek nakon sloma sovjetske imperije.
I danas su hormonska sredstva za kontracepciju u Rusiji često skupa i u mnogim regionima nedostupna, upućuje voditeljka Ruskog društva za stanovništvo i razvoj, ginekološkinja Ljubova Jerofejeva. „Naše stanovništvo prinuđeno je da bira između kondoma i koitusa interruptusa – a to su apsolutno nepouzdane metode kontracepcije. Zato imamo toliko mnogo neželjenih trudnoća i prekida trudnoće.“
Borba za ruske bebe
U Rusiji se rasprava oko toga kako smanjiti broj abortusa često vodi kao deo „patriotske borbe“ za povećanje stope nataliteta. Na jednom transparentu na festivalu stoji citat Vladimira Putina: „Pitanje demografije od egzistencijalnog je značaja: ili ćemo preživeti, ili nećemo“.
Organizacija koristi politiku Vlade u svoje svrhe, to otvoreno priznaje i njen predsednik Sergej Česnokov: „Mi znamo da je za naše pristalice život nerođenog deteta ono najvažnije (...) Ali za Vladu je najvažnija stopa nataliteta. Zato s Vladom razgovaramo jezikom demografije, služimo se naučnim argumentima.“
Većina protiv zabrane abortusa
I to, čini se, funkcioniše. Prema rečima Česnokova, udruženje se finansira pre svega privatnim donacijama koje se često prikupljaju i preko Crkve. Ali neki programi protiv abortusa finansiraju se i iz budžeta. Jedan sporazum potpisan 2015. između Crkve i Ministarstva zdravlja dozvoljava psiholozima koje plaćaju protivnici prekida trudnoće da rade u državnim domovima zdravlja i da savetima pokušaju da odvrate žene od abortusa. Samo u moskovskim domovima zdravlja, prema navodima samih aktivista, radi 200 takvih psihologa.
Uprkos tome, zabrana abortusa nije mera koja među ruskim građanima nailazi na simpatije. U anketi nezavisnog centra „Levada“, samo dva odsto ispitanika izjasnilo se za potpunu zabranu abortusa, a samo sedam procenata za to da abortusi koji nisu neophodni iz medicinskih razloga, budu zabranjeni. Čak 59 odsto Rusa smatra da bi odluka o prekidu trudnoće trebalo da bude bezuslovno prepuštena samim ženama.
Ginekološkinja Jerofejeva skeptična je prema tvrdnji da bi zabrana abortusa dovela do većeg broja porođaja: „Podaci iz svih zemalja širom sveta pokazuju da ta dva faktora nisu povezana. Zabranom nećemo sprečiti abortuse, oni će samo da budu obavljani u ilegali.“
Jerofejeva smatra da je Rusiji potrebna seksualna nastava u školama i državno finansirana sredstva za kontracepciju. A čak i onda, kaže, nema garancije da abortusa više neće biti. Jer, zaključuje, njih ima svuda.