Fricla zovu „monstrum“. Za mnoge je on i dalje opasan. Policija je zabranila letove iznad zgrade suda u Sankt Peltenu – zbog mogućnosti da optuženi pobegne vazdušnim putem. U međuvremenu se saznalo da je engleska novinska agencija „Central juropian njus“ (CEN) kupila pravo za ekskluzivni intervju sa monstrumom – za milion evra. Dejvid Hil, direktor agencije, rekao je da će tim novcem biti pružena potpora Friclovim žrtvama. On se sa jednim od Friclovih zastupnika dogovorio da se novac uplati na račun zlostavljane kćerke i njene dece.

Novi identitet kćerke

Četrdesettrogodišnja kćerka je u međuvremenu smeštena na lokaciju nepoznatu javnosti na kojoj živi pod novim identitetom. „Monstrum“ nema ništa protiv intervjua i čak je izrazio spremnost da bude na engleskom jeziku. Biće intervjuisan u zatvorskoj ćeliji. Što se tiče podruma u kome je svoju kćerku držao 24 godine, tamo je jedna televizijska ekipa već počela snimanje.

Postavlja se i pitanje: šta će biti sa podrumom posle svega? Valter Ancbek, stečajni upravnik imanja porodice Fricl, došao je na ideju da organizuje turistička razgledanja tog podruma. On se uzda u bizarnost eksponata: krevet na kome je Fricl oko 3000 puta silovao kćerku, fotelja u kojoj su za to vreme njihova deca čekala da monstrum ode...

Naravno, motivi Valtera Ancbeka nisu toliko morbidni koliko izgledaju na prvi pogled, nego su zapravo praktične prirode. Kao stečajni upravnik on mora da nađe način da unovči sve što se unovčiti može, jer kuća i imanje opterećeni su hipotekom od 3,5 miliona evra. Sigurno je da od prodaje kuće neće moći da se zaradi mnogo...

Optužnica na 27 strana

Veliku ulogu o odlučivanju o daljoj sudbini monstruma iz Amštetena će imati dve – žene. Obe atraktivne, obe u najboljim godinama, obe stručnjaci za običajno pravo. Teško je očekivati da će u takvom sastavu manijak optužen za držanje sopstvene kćerke u ropstvu moći da računa i na tračak saosećanja ili milosti. Sudija je Andrea Humer, koja ima veliko iskustvo upravo sa seks-skandalima, jedan od poslednjih je bio skandal sa sveštenicima iz Senkt Poltena, suđenje koje je sa zanimanjem pratio i svet daleko van granica Austrije.

Državni tužilac je Kristijane Burkhajzer, koja je optužbe protiv Fricla „spakovala“ na 27 strana optužnice. Austrijski mediji nisu propustili da prenesu da se njena kancelarija nalazi samo 20 metara od Friclove ćelije. Ona iz kancelarije izlazi samo na po par sati da bi se „ljudski opružila“ u svom stanu...

Suđenje se održava bez prisustva javnosti. Najvažniji i praktično jedini svedok optužbe je sama žrtva – Friclova kćerka. O tome više od potpredsednika suda Franca Kutke: „Malo je svedoka, oni neće ni davati iskaze, a i sama žrtva je već saslušana u prisustvu državnog tužioca i branioca optuženog. To saslušanje je snimljeno na video-traku koja će biti puštena poroti“.

Procedura je smišljena kako bi se što bolje zaštitila sama žrtva. Psihoterapeut Jasmin Randal kaže da žrtve u ovakvim situacijama često imaju osećanje krivice. Žrtve, pa i deca među njima, preuzimaju odgovornost za ono što se desilo, ako je to mogućnost da se spasu iz situacije.

Suđenje je iza zatvorenih vrata. Fricl je, kažu oni koji su uspeli da mu vide lice, oslabio i deluje skrušeno.