„Srećna sam i nadam se da će odslužiti svoje. Mrzim ga zbog svega onog što je meni i mom sinu učinio“, kaže jedna Amerikanka.

Žrtava Bernarda Medofa ima zaista mnogo. Oko 4.800 ulagača Medofa je proglasilo „Monstrumom sa Volstrita“. Izrečenom kaznom nisu baš svi zadovoljni.

„Nisam zadovoljna, jer žrtve nisu dobile nazad svoj novac, a i sistem koji je to sve dozvolio ne pokazuje mnogo interesovanja da utvrdi kako je to tih prevara došlo. Gde je u svemu tome nadgledanje rada berze?“

Nadležni moraju nešto da promene

Medof je ipak osuđen na najtežu moguću kaznu. Sudija Deni Čin ističe da je ipak reč o simboličnoj kazni. Osuđeni neće živeti toliko dugo, ali reč je o neizbežnom gestu koji veliki broj oštećenih očekuje. Takva odluka bila je neophodna i kako bi nadležni u SAD shvatili da se nešto mora promeniti. U pitanju je krivično delo velikih razmera, kaže sudija Čin, podsećajući na mnoštvo pisama žrtava koje o tome svedoče. Jedno od njih napisala je i Norma Hil:

„Pre 21 godinu smo moj suprug i ja uložili svoj novac. Moj muž je dve godine kasnije umro. Otišla sam kod Medofa, a on mi je govorio kako je sve u najboljem redu i kako je moj novac siguran. I ja sam mu verovala.“

Finansijski monstrum je po svemu sudeći lagao beskrupolozno, ne mareći za ljude na ivici egzistencije. Sve vreme je ostavljao utisak ljubaznog i veštog menadžera, svedočile su brojne žrtve.

Žao mu je

Bernard Medof važio je za poslovnog čoveka zlatnih ruku i zato su mu svi verovali: od sekretarica do dobitnika Nobelove nagrade. Ljudi su izgubili imovinu, osiguranja, penzije.

Tokom sudskog procesa se ipak odigralo i ono neočekivano. Medof se u jednom trenutku za vreme suđenja okrenuo ka žrtvama i rekao:

„Znam da to ništa neće promeniti, ali, žao mi je.“

U sudnici je potom zavladala potpuna tišina. Niko se tome nije nadao.

Autori: Lena Bodevajn, Njujork / Jakov Leon

Odgovorni urednik: Ivan Đerković