Italija u februaru bira novi parlament, a njen premijer Mario Monti je Svetski ekonomski forum u Davosu iskoristio za predizbornu kampanju. Prvo se zahvalio građanima koji su izdržali i podržali žestoke i brojne reforme u poslednjih 14 mjeseci. Potom se obračunao sa Berluskonijem. Ne pominjući njegovo ime, rekao je da je on Italiju doveo do ivice ponora. „Italija je godinama živela u iluziji i obećanjima o promenama, a da se pritom nisu sprovodile potrebne reforme“, kritikovao je Monti.

Nestranački kandidat Mario Monti, koji je od novembra 2011. na mestu premijera tehničke vlade, sproveo je pak niz reformi, između ostalih reformu penzionog sistema i uveo više konkurentnosti na energetskom tržištu, u finansijskom sektoru i maloprodaji. Prema podacima Organizacije za ekonomsku saradnju (OECD) samo te reforme povećale su privredni rast Italije za 0,4 odsto.

Monti je dodao da nikada zbog često teških rezova krivicu nije prebacivao na Evropsku uniju. „Nikada nisam rekao: žao mi je, Evropa nas tera na te mere. Mnogo puta sam naglasio da su reforme u našem interesu i interesu budućih generacija“, izjavio je italijanski premijer.

No, ipak nije poštedeo kritike svoje evropske kolege, a među njima i nemačku kancelarku Angelu Merkel, ali ni njoj nije pomenuo ime. „Severni Evropljani dugo nisu mogli da shvate da se dužnička kriza u Evropi ne može prevladati samo štednjom. Naravno da svaka zemlja mora da sredi svoje finansije“, rekao je Monti i dodao: „Ali, bila je to teška borba, intelektualno i politički. Šefove vlada severnih evropskih zemalja trebalo je u to ubediti“.

Prilagoditi se budućnosti

Za razliku od Marija Montija, šefica Međunarodnog monetarnog fonda (MMF) Kristin Lagard nije vodila predizbornu kampanju. Iako se često sukobljava sa evropskim političarima kada je reč o pravim koracima koje treba preduzeti u borbi protiv dužničke krize, u svoj govor takve detalje nije ubacila. Ona se mnogo više okrenula budućnosti. „Godine 2025. će, po svemu sudeći, dve trećine stanovništva starosti ispod 30 godina živeti u Aziji, a već danas ih je u Africi i arapskim zemljama oko 60 procenata. Sve to zahteva novi oblik ekonomije, manje barijera, više transparenosti, više šansi za žene i pravilnu raspodelu dobiti“, kazala je Lagard.

Ona se osvrnula i na studiju koja je urađena na zahtev Svetskog ekonomskog foruma u Davosu u kojoj je, kao glavna pretnja globalnoj ekonomiji, označen sve veći jaz između bogatih i siromašnih. „U ovom slučaju može da pomogne obrazovanje, socijalna sigurnosna mreža i zagarantovani najniži lični dohodak“, istakla je Lagard.

Šefica MMF-a je na kraju vizionarski poručila da će svetska ekonomija u budućnosti biti u znaku zemalja u ubrzanom ekonomskom razvoju. A to su potvrdile i prognoze MMF-a objavljene u sredu (23.1.). Ekonomski rast u zemljama u razvoju zabeležen u ovoj godini je 5,5 odsto, dok je u evrozoni u padu.

Autori: Endrjuz Beker / Svetozar Savić
Odgovorni urednik: Ivan Đerković