Moraće da plate, ne zna se koliko
23. februar 2021.
Od četvrtka korisnici Fejsbuka preko te platforme ne mogu da dele vesti australijskih medija ili pristupe njima. Ljudi u Australiji ne mogu da vide nikakve vesti preko Fejsbuka. Gigant iz Silicijumske doline tako je do kraja zaoštrio sukob sa vlastima. Vlada u Kanberi je u nedelju saopštila da će kampanju vakcinacije reklamirati na internetu, ali ne na Fejsbuku.
No onda je, u ponedeljak, ipak došlo do dogovora. Vlasti su pristale na određene izmene u zakonu koji je prošle sedmice izglasao Kongres, a ove o njemu debatuje australijski Senat.
U svetlu propadanja tradicionalnih medija, smanjenih prihoda od prodaje i reklama, vlasti u Australiji su prve u svetu krenule u bitku protiv Gugla i Fejsbuka, tražeći im da deo golemog kolača koji zarađuju prebace medijima čije vesti čine deo internet-saobraćaja na ovim platformama. To je, kako se smatra, način da se ozbiljno novinarstvo sačuva u poplavi lažnih vesti čijem širenju upravo pogoduju društvene mreže.
„Nema sumnje da je Australija test-poligon za bitku za čitav svet“, rekao je ministar finansija Džoš Fridenberg, objašnjavajući zašto su Fejsbuk i Gugl toliko zaoštrili sukob. Gugl je čak isprva pretio da će se sasvim povući iz Australije.
Poznavaoci prilika su to označili kao taktičku pretnju – australijsko tržište sa 25 miliona ljudi je relativno malo, ali bi i veće zemlje mogle da krenu sličnim putem.
Gugl se ipak, pod pritiskom konkurenta Majkrosofta koji nudi pretraživač Bing, dogovorio sa pedesetak velikih medijskih kuća da im preusmerava deo prihoda. Fejsbuk je istrajavao u otporu dok Vlada nije pristala na amandmane.
Cilj da se izbegne arbitraža
Belinda Bernet, stručnjakinja za medije sa Univerziteta Svinburn u Melburnu, kaže da je Fejsbuk praktično kupio sebi vreme za sklapanje komercijalnih ugovora sa medijima.
Kako se nagađa, izmenama zakona se utvrđuje da vlasti moraju da obaveste Fejsbuk mesec dana pre uvođenja obavezne naplate vesti, kao i da ostave dva meseca za pregovore sa nekim izdavačem. Ukoliko ništa ne urodi plodom, posebno arbitrarno telo će odrediti cenu koju društvena mreža mora da plaća.
Kako piše Špigel, svađa izdavača medija i internet-platformi već godinama je ista. Prvi kažu: Našim sadržajima zarađujete pare, dajte i nama! Drugi odvraćaju: Preko naših platformi vi prikupljate publiku, nismo mi krivi ako ne znate da zaradite na njoj!
Na kraju u vazduhu ostaje ultimativna pretnja: ako se nekom mediju ne sviđa, ne mora da bude na Fejbuku, Tviteru ili Jutjubu. Kako je rekao Vilijam Iston, šef Fejsbuka u Australiji, ta kompanija putem vesti ostvaruje tek četiri odsto poseta i zarade. Zakon, kaže Iston, „kažnjava Fejsbuk za sadržaje koje nije tražio“.
No kako piše Špigel, divovski internet-koncerni nisu tamo neke platforme koje žive od reklama, već su postali kičma za formiranje javnog mnjenja. Oni zarađuju od pažnje i vremena koje im posvete korisnici, i svejedno im je da li se pažnja bazira na pravim ili lažnim vestima, na filozofskim raspravama ili deljenju fotografija.
„Istinski problem je mnogo temeljniji: Ko odlučuje ko i šta stiže do ljudi, o čemu se priča, koje (dez)informacije stižu do publike? Krajnje je vreme da se otvoreno o tome diskutuje širom sveta“, piše Špigel.
Prvo moguli, onda mali
Kolika je moć platformi lepo se videlo u Australiji u četvrtak. Blokirajući deljenje vesti, Fejsbukov algoritam je zahvatio i zvanične portale na kojima su važne informacije o pandemiji, vakcinaciji, širenju sezonskih požara, ili gde depresivni ljudi mogu potražiti pomoć. To se tobože desilo slučajno. Posle ogromnih kritika, Fejsbuk je ispravio grešku.
Za koji dan bi korisnici u Australiji ponovo mogli da dobiju mogućnost da dele vesti.
No pitanje je da li će na kraju pobedu odneti mali pošteni mediji čiji novinari u znoju lica svog rade za dobrobit javnosti. Naime, Gugl se među prvima dogovorio sa medijskom imperijom Ruperta Mardoka koja živi od tabloidnog novinarstva i čak lažnih vesti.
Koliko para će mu dati – to je tajna. A čemu mogu da se nadaju mali mediji? To niko još ne zna.