Stvar ide rutinski – kad kancelarka Merkel i njen tim iza zatvorenih vrata razmatraju uvođenje strožih mera, to redovno procuri u medije. Onda postane prva vest, onda se rasplamsa debata i na kraju se dođe do nekog kompromisa: mere se obično pooštre, ali ne baš onako kako je prvo rečeno.

Vrata očito nisu bila dobro zatvorena ni u četvrtak, pa je tabloid Bild javio da Merkel zagovara „mega-lokdaun“. Ona je sa ministrima iz svoje Hrišćansko-demokratske unije (CDU) razmatrala uvođenje još strožih ograničenja poput zabrane izlaska iz stanova osim do radnog mesta, u nabavku ili do lekara. U igri je navodno i obaveza nošenja maski sa filterom (FFP-2), obavezni rad od kuće gde god je moguće, kao i ukidanje javnog prevoza.

-pročitajte još: Nemačka u lokdaunu možda do Uskrsa – šta je sa privredom?

Nedeljnik Špigel od svojih izvora prenosi da nije bilo toliko dramatično, da se o ukidanju javnog saobraćaja ne razmišlja, a da su ostale mere za sada samo „skup predloga“. U Nemačkoj su za primenu Zakona o zaštiti od zaraza zadužene isključivo pokrajine i Savezna vlada nema načina da ih primora da nešto uvedu.

Lokdaun do Uskrsa?

Trenutni lokdaun, najstroži od početka pandemije, traje do kraja januara. Zatvorene su sve prodavnice koje nisu namenjene osnovnom snabdevanju, kao mahom i škole i vrtići. Dozvoljeni su susreti samo sa jednom osobom van sopstvenog domaćinstva.

Merkel i pokrajinski premijeri planirali su da 25. januara vide šta i kako dalje. Prema informacijama više medija, oni će se ipak sastati već iduće sedmice.

Među donosiocima odluka nema dileme da će lokdaun biti produžen. Merkel je nedavno govorila da je potrebno još „osam do deset sedmica“ strogih mera. Sve češće se čuje formulacija da popuštanja ne treba očekivati pre Uskrsa (4. april prema Gregorijanskom kalendaru).

„Trebalo bi da se zapitamo da li je možda bolji kompletni lokdaun od dve do tri sedmice, nego beskrajno natezanje“, rekao je Torsten Fraj, zamenik šefa poslaničke grupe Demohrišćana u Bundestagu. „Tako bismo mogli da suzbijemo virus, sprečimo širenje opasnih mutacija i da, drastičnim smanjenjem incidencije, ponovo zavodima za javno zdravlje omogućimo praćenje kontakata“, rekao je on za Špigel.

Kao „incidencija“ se u Nemačkoj uzima broj otkrivenih novih zaraza u poslednjih sedam dana na 100.000 stanovnika. U proseku u celoj zemlji ta brojka se kreće oko 150, a ima regiona gde je znatno viša. Proklamovani cilj političara i epidemiologa je suzbijanje incidencije na ispod 50, jer tada zavodi za javno zdravlje uspevaju da prate kontakte zaraženih, propišu karantin i eventualno spreče nastanak žarišta.

„U Kancleramtu vlada strah“, piše bulevarski list Bild. U komentaru se navodi da Merkel i saradnike posebno brine eksplozija zaraza u Irskoj. „Oni pretpostavljaju da je za to kriva nova mutacija virusa i da nju ne može da zaustavi ni aktuelni lokdaun.“

Bild navodi da nije sigurno da se brojke u Irskoj duguju novoj mutaciji, i da ima stručnjaka koji su drukčijeg mišljenja. „Ništa ljude ne plaši više od nesigurnosti. Ali maksimalna nesigurnost ne treba da bude osnov za odluke sa maksimalno teškim posledicama“, kritikuje tabloid.

Optimisti sa intenzivne nege

Lotar Viler, šef epidemiološkog Instituta „Robert Koh“ (RKI), kaže da „postoji mogućnost“ da nove mutacije virusa pogoršaju stanje. On je za aktuelne mere rekao da nisu „potpuni lokdaun“ jer imaju „previše izuzetaka i ne sprovode se striktno“.

RKI je ovog petka (15. januar) javio da je u poslednja 24 sata prijavljeno 22.368 novih zaraza, čime je zvanična brojka od početka epidemije prevalila dva miliona. U vezu sa kovidom se, takođe u poslednja 24 sata, dovodi još 1.113 smrti (ukupno blizu 45.000).

Broj dnevnih novih zaraza opada, ali ne dovoljno, prema mišljenju nadležnih. Oni smatraju da dosadašnja pooštravanja lokdauna koji traje od početka novembra nisu dala željene rezultate.

Oprezno optimističan je bio Gernot Marks, predsednik Udruženja intenzivne medicine. On je za Rajniše post rekao da se čini kako je prošao vrhunac popunjenosti odeljenja intenzivne nege i da proslave Božića i Nove godine nisu imale velikog negativnog efekta.

Prema zvaničnom registru, trenutno je 5.125 ljudi sa kovidom na odeljenjima intenzivne nege, a od njih je 2.943 priključeno na respiratore. Širom Nemačke ima još 4.383 slobodna kreveta sa mogućnošću ventilacije.

Novinar Gregor Vašinski za list Handelsblat piše da su se političari „zagubili u lokdaun-lavirintu“ i da građani za to imaju sve manje strpljenja. „U anketama građani i dalje izražavaju podršku (merama) – možda i jer je to društveno poželjni stav. Ali u svakodnevici mnogi baš i ne poštuju mere. Podaci RKI o mobilnosti građana jasno ukazuju da stanovništvo ne stoji iza mera kao prošlog proleća. I to nije iznenađenje, s obzirom na teško razumljive propise koji se često menjaju.“

„Još oštriji lokdaun neće mnogo doneti kao terapija protiv epidemiološkog razvoja – ukoliko se pravila ne poštuju. Uz to, organi reda ne stižu da sprovedu ni trenutni katalog mera“, zaključuje Vašinski.

Do kada ovako?

U četvrtak je zvanično obznanjeno da je jedan odsto populacije primio prvu dozu Bajontekove vakcine protiv korone. Ministar zdravlja Jens Špan našao se na meti kritika zbog sporog početka imunizacije. Ovih dana se raspravlja i uvođenju obaveznog cepljenja za medicinsko osoblje, što većina političara odbacuje. Razlog je navodno niska spremnost negovatelja u staračkim domovima da prime injekcije.

Pitanje od milion dolara je do kada će mere zaključavanja trajati. Braneći se od optužbi, Špan je najavio da će najkasnije na leto svi građani imati priliku da se vakcinišu.

U pokrajini Tiringiji su već povukli potez iz predostrožnosti. Izbori za pokrajinski parlament, planirani za 25. april, odloženi su za 26. septembar kada se održavaju i izbori za Bundestag.

nr (dw, dpa, bild, der spiegel, rp, hb, divi)

Čitajte nas i preko DW-aplikacije za Android