Zelenski je najavio da će učiniti sve kako bi osigurao podršku za svoj takozvani „plan pobede“: tri dana je učestvovao na događanjima u Ujedinjenim nacijama, sada slede razgovori u Beloj kući.

Ukrajinski predsednik je za američku televizijsku mrežu ABC izjavio da je njegov „plan pobede“ most „kojim će se rat na kraju zaustaviti diplomatijom“. Ukrajina se najpre mora vojno ojačati, naglasio je Zelenski i dodao da se samo tim jačanjem može naterati ruski predsednik Vladimir Putin da okonča rat.

Detalji će biti objavljeni kasnije

Detalje svog plana ukrajinski predsednik će objaviti tek nakon razgovora u Beloj kući. Ipak, mnogo toga već je procurilo u javnost, kaže Kristofer Preble, stručnjak za spoljnu politiku u Stimson Centru, trustu mozgova iz Vašingtona. „’Plan pobede’ ne sadrži, koliko znamo, ništa zaista novo“, kaže Preble. On objašnjava da se u načelu radi o istim ciljevima koje je Zelenski ranije izneo: dobijanje dozvole za korišćenje zapadnog oružja protiv ciljeva unutar Rusije, kao i dobijanje bezbednosnih garancija – sve do članstva Ukrajine u NATO.

Preble ne veruje da će SAD pristati na te zahteve: „Iskreno rečeno, ne mogu da zamislim da su se stavovi Bajdena i drugih zapadnih lidera bitno promenili.“ Prema njegovom mišljenju, glavni razlog ostaje strah da bi Rusija u protivnom mogla dodatno da eskalira rat.

Iako se u Vašingtonu očekuje da će američki predsednik Džo Bajden zvanično objaviti novi paket pomoći Ukrajini, državni sekretar Entoni Blinken već je najavio podršku u iznosu od 375 miliona dolara (oko 337 miliona evra). Novi paket uključuje municiju i podršku za američki artiljerijski sistem HIMARS, raspršujuću i artiljerijsku municiju, oklopna i laka artiljerijska vozila, lako naoružanje i protivtenkovsko oružje.

Ali, to bi na kraju značilo: „da“ za nastavak pomoći u dosadašnjem obimu, „ne“ za dodatne zahteve ukrajinskog predsednika.

Tramp bi verovatno znatno smanjio pomoć

Donald Tramp je u nekoliko predizbornih nastupa jasno stavio do znanja da će, u slučaju izborne pobede, okončati pomoć Ukrajini u dosadašnjem obimu. „Zaglavili smo u ovom ratu, moramo se izvući iz toga“, rekao je Tramp.

Stručnjak za spoljnu politiku Preble tvrdi međutim da bi američka pomoć Ukrajini mogla da bude obustavljena čak i ako Kamala Haris pobedi na predsedničkim izborima. U Kongresu već sada postoji „značajan otpor“ prema daljoj pomoći u milijardama dolara, kaže Preble i dodaje da postoji velika verovatnoća da bi Trampovi republikanci mogli da zadrže većinu barem u jednom od dva domva Kongresa.

Američki stručnjak u svakom slučaju zaključuje: „Nemačka i druge evropske zemlje moraju da učine više za Ukrajinu, bez obzira na ishod američkih izbora u novembru.“

Promena ruske nuklearne doktrine

I dok Zelenski od saveznika traži dozvolu za korišćenje isporučenog oružja na ruskoj teritoriji, Vladimir Putin naredio je promenu tzv. ruske nuklearne doktrine. On je nedavno upozorio da bi takvo odobrenje za korišćenje oružja značilo da je NATO u ratu s Rusijom.

Prema Putinovim rečima, doktrina o upotrebi nuklearnog oružja prilagođena je napetoj „međunarodnoj situaciji“. Spisak vojnih pretnji protiv kojih se to oružje može koristiti kao sredstvo odvraćanja proširen je, objavio je Putin tokom sednice nacionalnog Saveta bezbednosti u Kremlju.

Ruski predsednik je pojasnio: „U ažuriranoj verziji dokumenta predlaže se da se agresija protiv Rusije od strane države koja nema nuklearno oružje, ali uz učešće ili podršku nuklearne sile, smatra zajedničkim napadom na Rusku Federaciju.“

Rasprava o zapadnim projektilima dugog dometa

Putin se očigledno time referisao na Ukrajinu i njene zapadne saveznike, od kojih jedino SAD, Francuska i Velika Britanija poseduju nuklearno oružje.

Ruski predsednik nije precizirao da li će izmenjeni dokument predviđati nuklearni odgovor na takav „zajednički napad“, ali je naglasio da bi Moskva mogla da koristi nuklearno oružje kao odgovor na konvencionalni napad koji bi predstavljao „kritičnu pretnju našem suverenitetu“. Do sada je ruska doktrina navodila da Moskva može da koristi svoj nuklearni arsenal ako je ugroženo postojanje države.

Putin je na sednici rekao da bi Rusija razmotrila upotrebu nuklearnog oružja ako bi bila izložena masovnom vazdušnom napadu. U tom kontekstu pomenuo je „strateške i taktičke avione, krstareće projektile, dronove, hipersonične i druge sisteme“.

I Belorusija uključena u rusku doktrinu

Ruski predsednik takođe je naglasio da nova nuklearna doktrina predviđa upotrebu nuklearnog oružja i kao odgovor na agresiju protiv saveznice, Belorusije. Od početka ruske agresije protiv Ukrajine, Putin je u više navrata spominjao mogućnost upotrebe nuklearnog oružja.

Ukrajina često napada ciljeve kao što su skladišta municije, vazduhoplovne baze ili vojne baze na ruskoj teritoriji. Međunarodni pravni stručnjaci ističu da su takvi napadi dozvoljeni: pravo na samoodbranu protiv oružanog napada ne prestaje na granici, navodi recimo Klaus Kres sa Univerziteta u Kelnu u intervjuu za nemački javni servis ARD.

I nemačka vlada više puta je naglašavala da su ukrajinski napadi unutar Rusije u skladu s međunarodnim pravom.