Sretnu se Danac, Italijan, Holanđanin, Francuz, Belgijanac i Britanac i počnu da pričaju o Nemačkoj. I kaže Italijan: ceo život sam proveo sa vladama koje nisu trajale duže od šest meseci. Holanđanin će: moja zemlja je bila skoro godinu dana bez vlade i ništa se nije desilo, jer državu ionako čuva monarh. A Francuz poče beskrajni monolog ponavljajući predlog svog predsednika da se formira zajednički budžet EU, jer će to, kao biva, da ulepša života svakog građanina EU. I u jednom trenutku reče on: mi Francuzi imamo vizije, ali ih ostvaruju Nemci. Ali da bi ostvarili ovu, moraju prvo da formiraju vladu…

Belgijanac prošaputa nešto o tome kako ne primećuje razliku između svoje vlade i vlade EU – obe su u Briselu i obe su nevidljive, nesposobne. A Britanac misli da je bolje da Nemci nemaju vladu nego da teraju London da tako mnogo plati zbog Bregzita.

Mišljenje o tome kako stoje stvari u Nemačkoj zavisi od ugla gledanja. Optimisti stalno ponavljaju: nije se desilo ništa tragično, nema razloga za strah i paniku. Od izbora 24. septembra pa do formiranja sledeće nemačke vlade mora da prođe nekoliko meseci, što nikog van Nemačke ne iznenađuje niti plaši. U Evropi su česte takve pat-situacije. I to je normalno političko ludilo.

 - pročitajte još: Poslednja šansa za gubitnika Šulca

Jer, tako nešto može da se desi posle izbora. Tako je u Skandinaviji: uvek sa manjinskim vladama. Ili koalicijama koje su na prvi pogled neverovatne, ali posle pregovora koji traju mesecima ipak dolaze do rezultata. Kao što je to bio slučaj u Holandiji ove godine ili u Belgiji pre tri godine ili kao što se to stalno dešava u drugim regionima kontinenta.

Pesimisti sede u unutrašnjosti motora Evrope. Oni se plaše vakuuma u vlasti, posebno u svetlu Makronovih evropskih predloga, jer je vlada u Berlinu samo ograničeno funkcionalna. A tu su i problemi i pregovori sa Britancima, kao i globalne opasnosti zbog ratova, izbeglica, islamističkih terorista i sve većeg uticaja nacionalističke desnice u evropskim zemljama. Na jesen se održavaju i izbori u EU. Briselu su potrebne hitne reforme, a njihovo otezanje bi bilo loše za čitav kontinent i samu Nemačku.

Nemačka politička pat-situacija ne može da se uporedi sa krizama ili koalicijama u drugim zemljama. Težina najveće ekonomske i političke sile na kontinentu je previše velika da bi sada moglo da se eksperimentiše. Ko nemačkim i drugim evropskim poreskim obveznicima garantuje da je njihovo blagostanje obezbeđeno? Drugim rečima, situacija je kao kad bi uprava Dajmlera obustavila proizvodnju automobila da bi videla šta se desilo sa poslednjim proizvedenim serijama. Može li politika da dopusti sebi tako nešto? Nemačka politika – ne!

 - pročitajte još: Gerhard Šreder za DW: Ne cirkus, već velika koalicija

Mora se delati brzo. Nemačka je jaka i imućna zemlja. A Evropa? Evropa ne zna tačno šta se dešava u unutrašnjosti nemačke politike. Danac, Italijan, Holanđanin, Francuz, Britanac i drugi, svi oni se možda smeju političkom teatru u Berlinu, ali za nekoliko meseci sve će izgledati sasvim drukčije. A kako – to verovatno ne zna ni sam Berlin. Nadam se da će dotle i Nemac sedeti za evropskim stolom i smejati se sa ostalima.

*Pisar i novinar Beće Cufaj je rođen 1970. U Dečanima na jugozapadu Kosova. Studirao je književnost u Prištini. Živi u Degerlohu kod Štutgarta. Objavljivao je eseje i kolumne u Frankfurter algemajne cajtungu i noje cirher cajtungu. Nedavno je objavio roman „projekt@party" u izdavačkoj kući Secession. Tekst je deo serije:Moja Evropa

Čitajte nas i preko DW-aplikacije za Android