Odeća za svaki ukus i svačiji džep – da bi ispunila taj zahtev, modna industrija proizvodi uglavnom u zemljama u kojima su ekološki standardi niski a plate male. Ali, po kojoj ceni? Izložba „Brza moda“ omogućila nam je da pogledamo iz kulisa velikog modnog biznisa. Otvorena je u Drezdenskom muzeju higijene.

Pripreme za usitnjavanje. Sve brže kupujemo sve više novih stvari. Mnogo više nego što nam je zaista potrebno. Izložba u Muzeju za umetnost i industriju u Hamburgu pokazuje posledice „brze“ mode iz ekonomske, etičke i ekološke perspektive. Kakve posledice naš stil života ima po ljude u Bangladešu?

Oko 60 odsto stare odeće koju sakupe dobrotvorne organizacije u Evropi, izvozi se u siromašne zemlje. Odeća se sortira prema kategoriji, boji i stilu, pa se, sabijena u teške bale, brodom šalje na druge kontinente. U indijskom Panipatu, na primer, stara vunena odeća se još jednom sortira prema bojama – u tome i jeste njena vrednost.

Katastforalni uslovi proizvodnje industrije brze mode gotovo se ne razlikuju od onih u 19. ili 20. veku. Problem je samo premešten dalje na istok, u Istočnu Evropu ili Aziju. Plate su često ispod granice siromaštva. Tako ova jedanaestočlana poridica tekstilnih radnika u Bangladešu živi u jednoj prostoriji.

Rinina majka očajnički čeka svoju kćerku iza ograde podignute oko ruševina fabrike tekstila. U pitanju je fabrika U Sabharu, u blizini Dake, koja se 24. aprila 2013. srušila – tom prilikom je poginulo 1134-oro ljudi. Snimak Taslime Akter je jedna od fotografija na ovoj izložbi koje se ne zaboravljaju.

Izložba pokazuje vezu između uslova rada koji vladaju u industriji jevtine mode i našeg potrošačkog ponašanja. Izloženi su ne samo fotosi i dijagrami, već i tekstilni radovi. Konceptualni umetnik Manu Vashaus je u Kini na majice štampao fotografije katastrofe u Sabharu. Apsurdna je estetika tih fotografija.

Moda kao deo naše svakodnevne kulture može biti atraktivna i ako je proizvedena na korektan – „fer“ – način. Deo izložbe je i kritička modna revija na kojoj su predstavljeni modeli lokalnih kreatora. Oni su se odrekli eksploatacije radnika i uništavanja životne sredine. Prezentirana je i modna kolekcija drezdenske firme Neonon.

Na izložbi je prikazana i održiva moda. „Etička modna revija“ odražava novi urbani trend – ekološki „fer“ stil života. „Zelene“ modne revije imaju sve veći značaj.

Slike fotografa Paola Vudsa su ironični komentari puteva kojima se odeća kreće svetom. On pokazuju mlade na Haitiju u polovnim majicama sa stereotipnim natpisima koji posebno apsurdno deluju na novim vlasnicima. „Pepe“ je haićanski naziv za odeću koju dele dobrotvorne organizacije.