„Ovo su mračna vremena za slobodu mišljenja, slobodu štampe i ljudska prava generalno“, kaže egipatski advokat i borac za ljudska prava Gamal Eid. Protiv njega i još jednog borca za ljudska prava Hosama Bagara u Kairu se vodi proces zbog „povrede časti njegove zemlje“. Ishod procesa je neizvestan.

„Danas je opasno raditi kao novinar ili izneti svoje mišljenje u nekom romanu, ili na internetu, ili u novinama“, kaže Eid za Dojče vele i dodaje da se to odnosi ne samo na njegovu zemlju, već i na čitav region severne Afrike i Bliski istok.

Ta procena, međutim, odnosi se na čitav svet, pokazuje izveštaj organizacije „Reporteri bez granica“. U 2015. godini život je izgubilo 110 novinara, 27 građanskih aktivista na društvenim medijima i sedam drugih medijskih radnika. Izveštaj je sačinjen na osnovu sveobuhvatne ankete i posmatranja u 180 zemalja.

U tom izveštaju, pod naslovom „Sloboda štampe širom sveta u opadanju“, „Reporteri bez granica“ ukazuju na negativne tendencije u 2015. godini. „Ne postoji zajednički imenitelj, ali postoji nekoliko uz pomoć kojih se može sumirati generalna situacija“, kaže Kristof Drejer, referent za štampu u „Reporterima bez granica“. On govori o „vladama sa autokratskim tendencijama kao što je recimo Turska“.

Nagrada DW glavnom uredniku „Hurijeta“

Novinare koji u Turskoj kritikuju vladu u velikom broju izvode pred sud, a internet-stranice bivaju blokirane. Ovogodišnji dobitnik nagrade DW za slobodu govora je glavni urednik „Hurijeta“ Sedat Ergin koji je, kao i brojni, pred sudom zbog navodne uvrede turskog predsednika Erdogana. U obrazloženju generalnog direktora DW Petera Limburga navodi se da Ergin „predstavlja stotine novinara u Turskoj, koji moraju da rade pod sličnim, teškim okolnostima“.

U drugim zemljama, poput Rusije, prostor za delovanje nezavisnih medija sistematski se ograničava – i to, čini se, sa uspehom. „Formalno zabrana nema, ali svako zna šta je ono što ne sme da kaže“, piše nezavisni ruski novinar i bloger Aleksander Pljuščev. On radi za kritički orijentisanu televiziju „Eho Moskve“ i kao kolumnista za ruski program DW. „Kada se neka posebno hrabra redakcija zatvori ili proda, niko ne protestuje“, piše on u svojoj kolumni pod naslovom „Prodavanje slobode mišljenja“.

Blogeri rizikuju život

Pokušaji gušenja slobode štampe su mnogostruki. U oružanim konfliktima novinari su prve žrtve, kaže Kristof Drejer. U zemljama sa ideologijom neprijateljski nastrojenom prema medijima, recimo u Saudijskoj Arabiji ili u Bangladešu, blogeri rizikuju život ukoliko kritički izveštavaju o upražnjavanju vere.

Saudijsko-arapski bloger Raif Badavi, koji je prošle godine dobio nagradu Saharov Evropskog parlamenta, kao i prvu Nagradu za slobodu govora Dojče velea (Freedom of Speech Award), samo je jedan primer za to. Nakon što je javno bičevan u januaru 2015. godine, on je i dalje u zatvoru kao politički zatvorenik. U maju 2014. osuđen je na deset godina zatvora i ukupno hiljadu udaraca bičem, između ostalog jer je muslimane, hrišćane, Jevreje i ateiste označio kao jednako vredne.

U Bangladešu su 2015. godine četvorica sekularnih blogera ubijena zbog njihovog rada. Vlasti preduzimaju malo da bi pronašle počinioce.

Borba protiv terora na račun slobode medija

I Dunja Mijatović na razvoj situacije gleda sa zabrinutošću. Ona je od 2010. godine poverenik za slobodu medija u Organizaciji za evropsku bezbednost i saradnju (OEBS) i sa povećanom zabrinutošću prati razvoj situacije u 57 partnerskih država. „Države-članice OEBS-a ne razlikuju se bitno od ostatka sveta kada je reč o slobodi medija i novinarstva“, kaže Mijatović za DW.

Ona posebno ukazuje na anti-terorističke mere u brojnim zemljama koje ograničavaju slobodu medija. „Nije reč o tome da se dovede u pitanje legitimno pravo neke vlade da se bori protiv terorizma i drugih pretnji“, naglašava ona. „Ipak, to ne sme da se radi na račun ljudskih prava i slobode mišljenja. Sloboda medija bitan je deo demokratije.“

Šestog aprila, Dunja Mijatović tražila je, na osnovu aktuelne sudske presude kanadske vlade, da se poboljša zaštita izvora informacija za novinare. Odluku nemačke vlade da, po želji Turske, zbog uvredljive pesme o turskom predsedniku Erdoganu, dozvoli krivični postupak protiv satiričara Jana Bemermana, Mijatović označava kao „zabrinjavajuću“. Osnova za tu odluku bio je sporni paragraf 103 nemačkog Krivičnog zakona.

O situaciji u medijima u regionu Zapadnog Balkana pročitajte OVDE.

Kibernetički prostor kao ratno poprište

U medijske slobode spada i internet. Digitalizacija je generalno proširila mogućnosti, ne samo za profesionalna novinarska istraživanja, već pre svega za širenje medija, kaže Mijatović. Ipak, gušenje medija odavno se odvija i digitalno, kaže predstavnica OEBS-a.

„Novo ratno poprište slobodnih medija je kibernetički prostor“, naglašava Mijatović. „Globalizacija medija i pristup informacijama, kao i novi bloger-novinari, čine neke vlade vrlo nervoznim. One pokušavaju da uguše tu digitalizaciju“.

„Reporteri bez granica“ kritikuju sve veću digialnu kontrolu medija u SAD od strane tajnih službi, kao i proganjanje tzv. „zviždača“ tokom mandata predsednika Baraka Obame.

Programi cenzure u zemljama poput Kine ili Irana blokiraju građanima mogućnost pristupa neželjenim internet-stranicama. I Turska blokira internet-stranice koje kritikuju vladu u Ankari.

Afrika gubi na slobodi

U Africi su novoosvojene slobode za medije ponovo vraćene korak unazad. U brojnim zemljama stanje medija ocenjuje se kao „teško“ pa sve do „veoma ozbiljno“.

Burundi se na listi „Reportera bez granica“ nalazi na 156 poziciji. „Novinari koji kritikuju vladu često bivaju zastrašivani“, stoji u izveštaju te organizacije. Bloger Alain Amrah Horutanga, aktuelnu situaciju nakon puča protiv predsednika Pjera Nkurunziza u maju 2015. godine, opisuje ovako: „Ljudi na ulicama se boje a izraze svoje mišljenje. Brojni novinari morali su da napuste zemlju ili da se suoče sa suđenjem. Naša sloboda mišljenja je ugrožena, a novinari koji još uvek žive u Budžumburi moraju da se kriju“, kaže Horutanga za DW. Njega je intervjuisao novinar naše kuće iz Čada Erik Topona. I on je, nakon hapšenja zbog „ugrožavanja ustavnog poretka“, morao da napusti svoju zemlju i od tada živi u Nemačkoj.

Tunis kao pozitivan primer

Postoje ipak i pozitivni primeri, recimo: Tunis. Ta zemlja se na listi „Reportera bez granica“ s prošlogodišnjeg 126. mesta popela na 96. Bez obzira na takve primere, „ni izdaleka nije ružičasto“, kaže portparol „Reportera bez granica“ Drejer. Novinari koji kritikuju, bivaju i dalje maltretirani, ali se ipak više ne dešavaju bezobzirna hapšenja. Takođe, novi zakonski okviri daju u najmanju ruku nadu da se ra severnoafrička zemlja kreće u ispravnom pravcu.

Inače, sedam zemalja i dalje je sasvim na dnu rang-liste, a to su: Sudan, Vijetnam, Kina, Sirija, Turkmenistan, Severna Koreja i Eritreja.