Iako je reka Drajzam dugačka manje od 30 kilometara, stanovnici Frajburga su ponosni na nju. Protiče pravo kroz ovaj grad na jugu Nemačke, a sa sobom nosi otopljen sneg i pruža priliku lokalnom stanovništvu da se ohlade leti.

Međutim ovih dana, reka se pretvorila u kamenu pustinju. Lokalni ribarski klub je preventivno uhvatio ribe i pustio ih u druge vode.

Stručnjak za akvatičnu biologiju i ekološke probleme Peter Rudolf kaže: „Redovno merimo temperaturu jezera i reka". Ako je vlada suša ili temperature kontstantno rastu, on obavešava vlasti. Zatim on i ostali ribari šire svoje elektične mreže i počinju da spašavaju ribe. Takve mreže istovremeno stvaraju struju koja ih usmerava i omamljuje. Ovom metodom, velike količine ribe mogu se ukloniti i premestiti u druga područja – a da se ne povrede.

„Morate stalno meriti temperaturu i sadržaj kiseonika", objašnjava Rudolf. „Kada vidite prvu mrtvu ribu, zapravo je kasno da spasite jato. Sve što možete učiniti jeste da stvar prepustite prirodi."

Neophodne su kontrola i pravovremena akcija

U Rajni, reci koja izvire u švajcarskim Alpima, teče kroz Nemačku i uliva se u Severno more – situacija je još ozbiljnija.

Iako je reka šira i veća nego Drajzam, tone ribe izumiru naročito na švajcarskoj strani Rajne. Kada temperature vode pređe 27 stepeni, koncentracija kiseonika se značajno smanjuje što posebno ugrožava ribe koje preferiraju hladne vode.

Tokom toplotnog talasa u Nemačkoj, koji je trajao ceo jul i polovinu avgusta, voda u određenim delovima Rajne zagrejala se do 28 stepeni. Pored toga, nepovoljni uslovi vetra i nizak nivo vode posebno su ugrozili pastrmku i lipljena.

Savezni institut za hidrologiju (BfG) kaže da je prosečna dnevna temperatura Gornje Rajne 27,2 stepena. Takođe, broj uzastopnih dana sa temperaturom vode preko 25 stepeni je značajan – trenutno 15, prema BfG-u.

Klimatske promene menjaju populaciju ribe

Vatrogasci i Federalna agencija za tehničku pomoć ispumpali su milione litara vode u jezera kako bi ih obogatili kiseonikom. U Švajcarskoj, neke od mera su uključivale i kopanje dubokih bazena kako bi se stvorile hladnije zone i otvorile pritoke za ribe.

Ipak, iz rezervoara blizu Elvangena u Baden-Virtembergu izvučeno je 20 tona mrtve ribe.

Masovno izumiranje podseća na leto 2003, kada je 50,000 riba umrlo samo u Rajni. Tom prilikom je izgubljeno 90 odsto populacije lipljena.

Kao i pastrmka, lipljen se javlja u niskim planinskim područjima i treba mu čista, hladna voda. Oni uspevaju u brzim vodama sa čvrstim peskom ili kamenim dnom, i vodi bogatoj kiseonikom. „Lipljen je tipičan stanovnik planinskog  toka, prilagođen hladnoj vodi", objašnjava Rudolf.

Šaran, klen i deverika robusniji su kada su temperature toplije i bolje tolerišu nizak nivo koncentracije kiseonika. Kako klimatske promene napreduju, takve vrste imaju veće šanse za preživljavanje, kažu biolozi.

Takođe, Rudolf veruje da će invazivne vrste kao što je amurski čebačok (bezribica) – uvezena iz Azije, kao i riba sunce ili Mola-Mola, poreklom iz SAD-a, bolje podneti klimatske promene. Ali, opadanje broja lokalnih vrsta će odjekivati kroz ceo sistem.

Iako su 2003. godine temperature bile slične, ovog leta, suša je predstavljala veliki problem za ribe. „Toplota i nedostatak padavina čine katastrofalnu kombinaciju", izjavio je Rudolf.

Promene namene zemljišta utiču na promene

Pošto su u Nemačkoj ljudskim delovanjem mnoge obale ostale bez šuma, plićak više ne pruža hlad ribama. U niskim vodama, ribe su izložene punoj sunčevoj svetlosti i ne mogu da nađu sklonište.

Priobalna područja preplavljena su naseljima i industrijskim zonama ili se koriste za poljoprivredu. Reke su takođe kanalizovane kako bi njihov tok bio u skladu sa ljudskim željama. „Reci je potrebno više prostora i drveća pored obale", kaže Rudolf, pozivajući na obnovu. „Drveće bi pružilo hlad, a podzemni koreni koji stižu do vode bi dali sklonište ribama."

„Međutim, problem je u tome ko će plaćati naknadu ukoliko vlasnici priobalskih delova moraju da prepuste svoju zemlju?"

Poljoprivredni, transportni, saobraćajni i rudarski lobiji su suvišne moćni, žale se grupe za zaštitu životne sredine kao što je BUND (Nemačka federacija za zaštitu životne sredine i prirode). EU već godinama vrši pritisak na Nemačku, jer njena Okvirna direktiva o vodama preporučuje raznovrsnost biljaka i riba u vodama, slobodan protok potoka i reka u korist svih živih organizama, ali i prirodna i netaknuta obalna područja.

Jezera u klimatskom stresu

Jezera u centralnoj Evropi, takođe su izgubila ekološku ravnotežu jer se temperatura voda povećala na 30 stepeni. Svetlost i toplota podstiču rast algi i biljaka. Posebno podmukla je plavo-zelena alga, koja može da proizvede otrove koji ugrožavaju kupače. Može čak i da kontaminira vodu za piće.

Osim toga, u jezerima se različiti slojevi vode teško mešaju. Kao razultat, kiseonik iz vazduha ne dostiže dublje vode. Ukoliko nema kiseonika, ribe plivaju ka toplijim vodenim površinama. To ubrzava cirkulaciju u ovim hladnokrvnim stvorenjima, tako da moraju više da jedu – što dovodi do njihovog daljeg naprezanja i stresa.

Još od 70-ih godina istraživači sa Lajbniz Instituta za slatkovodnu ekologiju i unutrašnje ribarstvo dokumentuju promene u jezeru Migel u blizini Berlina. Istraživači su uznemireni od kada se temperatura vode povećala za 0.34 stepena tokom proteklih decenija, s obzirom na to da kraće vreme zadržavanja leda zimi i ostali posredni efekti kao što su promene svetlosti i kiseonika, ali i prekomerna agrikultura, značajno utiču na ekosisteme jezera.

Naučnici kažu da će biti potrebno dugoročno posmatranje klimatskih uticaja kako bi se razvile strategije prilagođavanja - za čoveka i deo prirode koji je pod njegovom uticajem.

Čitajte nas i preko DW-aplikacije za Android