Sporazum je perfektan: po ceni od ukupno 1,23 milijarde evra koncern nastao oko aerodroma Frankfurt na Majni - Fraport, zajedno sa grčkim partnerom Slentel Ltd, izborio se za 14 regionalnih aerodrom i time nadmašilo ponude francuskog Vinci i argentinskog Corporación America. Novi koncesionari su najavili 330 miliona evra investicija za sledeće četiri godine. Među 14 aerodroma se ubrajaju i onaj u Solunu, drugom po veličini gradu u Grčkoj, kao i aerodormi na turističkim odredištima, Kritu, Rodosu, Santoriniju, Mikonosu i Krfu.

Za atinsku Agenciju za privatizaciju TAIPED je to bila druga veća privatizacija u poslednje vrijeme, nakon što je grčku lutriju OPAP za 622 miliona evra preuzeo grčko-češki konzorcijum. Znači li to da će grčki program privatizacije ponovno dobiti zamah? "Zaista se čini da je tako", kaže u razgovoru za DW Nikos Vetas, direktor atinskog Instituta za privredu IOBE. "Ova privatizacija je bila posebno važna, ne samo zbog novca koji ide u državnu blagajnu, već pre svega zbog strateškog mišljenja koje ga prati: Grčka treba da investira u kvalitativni turizam- a za to su potrebne nove investicije u aerodrome."

Jorgos Kirtsos, ekonomista i grčki poslanik u Evropskom parlamentu, takođe veruje da je to pravi uspeh. Posebno je zadovoljavajući iznos od 1,2 milijarde evra: "Ta svota je trostruko veća od one s kojom su Grci računali." A za to, dodaje Kirtsos, postoji jednostavan razlog: kad su pre otprilike dve godine objavljeni planovi privatizacije regionalnih aerodorma nisu se mogao predvideti rekordnni rast u turizmu. Sada strani ulagači više veruju u razvojnu perspektivu grčkog turizma i spremni su da pojačano ulažu, smatra Kirtsos.

Veliki ciljevi i još veći problemi

Atinski ekonomski listovi posao s Fraportom ocenjuju kao "dokaz poverenja u grčku privredu". Međutim, ostatak programa privatizacije teče veoma sporo. Setimo se: 2010. je tadašnja socijalistička vlada Jorgosa Papandreoua i Trojka, koja se sastoji od predstavnika EU, Međunarodnog monetarnog fonda i Evropske centralne banke, zadala je sebi cilj da u sledećih pet godina prikupi 50 milijardi evra kroz privatizacije. Samo potreba za kreditom Grčke za 2011. godinu je iznosila tačno toliko. Od tada se cilj od 50 milijardi evra neprestano smanjivao, a Agencija za privatizaciju je čak četiri puta dobila novog šefa.

MMF sada polazi od toga da će prihodi od privatizacije do 2015. godine iznositi samo 6,3 milijarde evra. Jorgos Kirtsos je uveren da su i grčki političari, ali i kontrolori trojke, od samog početka loše kalkulisali. "Još na početku programa za spas Grčke je postalo jasno da se određeni ciljevi neće moći postići. Tu se onda 'iz rukava' izvuklo ambiciozan program privatizacije od 50 milijardi evra. Sve to je bilo poprilično diletantski".

Sledeći veliki projekt je, uveren je Kirtsos, delimična privatizacija grčkog energetskog monopoliste DEH. Ali i u tom slučaju treba računati s kašnjenjem. Prema mišljenju ekonomiste Nikosa Vetasa, takvi projekti privatizacije su teški i zahtevaju vremena, pre svega zato što EU zakoni utiču na nacionalnu nadležnost i nacionalno pravo. "U takvim slučajevima, novi vlasnik po pravilu dobija i pravo da na određenom tržištu posluje pod privilegovanim uslovima. To pre svega važi za područje energetike i igara na sreću. A tu EU kontrolori tržišta naravno žele da spreče stvaranja monopola. Zbog toga se taj proces produžava".

Priivatizacija ponekad više košta nego što vredi

Evropski parlamentarac iz Grčke, Jorgos Kirtsos je dugo bio novinar. Istražio je više slučajeva privatizacija i došao do zaključka da privatizacije ne donose samo prihode, već uzrokuju i visoke troškove o kojima se nerado govori u javnosti. On sam govori o "prikrivenim troškovima" privatizacije i kao primer navodi prodaju grčke državne aviokompanije OLYMPIC 2008. godine. "Tada su velike svote novca potrošene na isplate otpremnina i prevremenih penzija. Svi zaposleni su dobili dobru otpremninu. Na kraju je privatizacije te aviokompanije, prema mojoj računici, koštala više od 1,8 milijardi evra - puno više nego što je donela državnoj blagajni", žali se taj EU političar.

Kirtsos je takođe došao do informacija da je grčka država slično postupila i kada je 2001. energetski monopolist DEH pretvoren u deoničarsko društvo. Činilo da sledi privatizacija tog državnog poduzeća, ali je se to još uvek odgađa. Kako bi se umirili sindikati, država je tada preuzela obvezu da podmiri deficit u penzionom fondu DEH-a: troškovi od oko 500 miliona evra - godišnje.