Nešto drugačija propoved za Fuada Sanadija – danas ne govori pred muslimanskom zajednicom kojoj pripada otkad zna za sebe već pred konvertitima. U neuglednoj zgradi pored gradske većnice Bordoa ovaj imam priča pred omladinom i zabrinutim roditeljima od kojih mnogi nikada ranije nisu kročili u džamiju. Mnogi dolaze iz problematičnih porodica i četvrti kojih se Francuzi radije klone. Neki imaju psihičke probleme. Sanadi i još nekoliko ljudi ovde hoće da pobede „konkurenciju" – militantni islam.

„Moja uloga nije da ljudima govorim o dobrom ili pravom islamu već da podstaknem kritički pristup", kaže Sanadi. Pre godinu dana je u Bordou pokrenut program koji bi trebalo da pomogne u sprečavanju radikalizacije mladih muslimana. „Ovde nismo da se suprotstavimo nečemu, već da podignemo kritičku svest."

Bordo se našao u nizu evropskih gradova sa velikim muslimanskim zajednicama koji pokušavaju da preduprede radikalizaciju i stvaranje takozvanih domaćih terorista koji su proteklih godina izvršili krvave napade poput onih u Parizu ili Briselu. Pitanje posebno obuzima Francusku koja je u zapadnom svetu najveći izvoznik ekstremista koji se pridružuju teroristima na Bliskom istoku.

Novi pristup

Za razliku od Nemačke ili Britanije, u Francuskoj se država do sada uglavnom na ovom polju oslanjala na čvrstu ruku. Nedavni izveštaj Senata pokazao je da je takav pristup žestoko omanuo. Kako se radikalizacija plete od političkih, socijalnih i psiholoških uslova, veliki broj stručnjaka smatra da sekularna tradicija Republike i sumnjičav odnos prema islamu zapravo pospešuju radikalizaciju.

„Oni se radikalizuju u ime religije", kaže Farhad Kosrokhavar, sociolog i stručnjak za islam iz Pariza. „Identifikuju se sa radikalnom verzijom islama i to ne može da se ignoriše", dodaje on u razgovoru za DW. Odgovori se moraju naći hitno – povratnici sa džihadističkog fronta predstavljaju pretnju za društvo čak i kada isprva završe u zatvoru. Jer upravo se zatvori smatraju leglom radikalnog islamizma. „Evropski sistem nema iskustva sa ovim razmerama radikalizacije. Moramo da smislimo novi način da se nosimo sa ovom vrstom problema", kaže Kosrokhavar.

Jedan od načina, nadaju se u Bordou, moglo bi da bude partnerstvo sa lokalnim udruženjem muslimana. I rukovodstva drugih gradova pažljivo gledaju šta se dešava u Bordou jer ideja zvuči zanimljivo. „Za mladiće i njihove porodice je pozitivno što vodimo ovaj program zajedno sa muslimanskom zajednicom", kaže Marik Fetu, zamenik gradonačelnika. „To pokazuje da ne brkamo islam i radikalizaciju. Teolozi će u velikom broju slučajeva biti spona porodica i našeg programa."

„To je slagalica"

Imam Sanadi razmatra svaki pojedinačni slučaj sa nekoliko terapeuta, psihijatara i pravnika. Do sada je bilo 36 mladih ljudi, od toga oko 40 odsto devojaka. Neki su novi muslimani, neki su ponovo otkrili religiju. Većina ih dolazi iz sekularnih porodica. Prosečna starost – 22 godine. „To je slagalica", kaže Sanadi za DW. „Kada sklopimo delove vidimo da li je potrebno intervenisati."

On je generalni sekretar udruženja muslimana u Bordou. To udruženje okuplja umerene vernike i imame, one koji poštuju francuski sekularizam. Kod radikalnijih vernika udruženje nije omiljeno. Možda zato i sam Sanadi ne poznaje nikoga ko se pridružio teroristima. „Terorizam je pitanje za državno školstvo. Mi decu u džamiji vidimo na dva sata nedeljno. Ostatak vremena provode u školi."

Gde god bio glavni problem, većina se slaže da je problem veliki. Oko 700 francuskih džihadista i dalje se bori u Siriji ili Iraku, pokazuju podaci francuske vlade. Oko 1.350 radikalnih islamista je u zatvorima, a 300 među njima ima, kako se smatra, direktne veze sa terorističkim mrežama. Vlasti veruju da širom Francuske još oko 15.000 ljudi predstavlja potencijalnu bezbednosnu pretnju, oko 200 njih živi upravo u Bordou i okolini.

„Fijasko"

„Država je predugo oklevala i sada se očekuje čarobni štapić", kaže sociološkinja Uisa Kis koja se bavi deradikalizacijom u zatvorima. Prošle godine je socijalistička vlada prihvatila mekši pristup problemu i opredelila 284 miliona evra za programe deradikalizacije za tri godine. Prvi od desetak planiranih centara otvoren je na imanju na reci Loari, nedaleko od Tura. Prošlog meseca je Senat program proglasio „fijaskom" – tamo je u programu učestvovalo samo devet osoba, a u ovom trenutku nema nikog.

Da stvar bude gora, budžetska sredstva su otišla i u ruke osamdesetak lokalnih inicijativa od kojih su neke veoma sporne. „To postaje pravo tržište", kaže Tarik Ubru, glavni imam u Bordou, koji takođe radi na programu. „Sada svako za dve sekunde postaje veliki stručnjak za deradikalizaciju." Imam Fuad Sanadi je na prvoj liniji, ali priznaje da postoje granice: „Nema čarobnih rešenja. Veoma je lako uništiti, ali veoma teško ponovo sagraditi."