I? Da li vam je muka već kada vidite naslovnu fotografiju? Zmijsko vino sigurno nije za svakog, ali u Aziji, odakle dolazi, ono ni u kom slučaju ne izaziva gađenje. Uzroci gađenja mogu biti veoma različiti: nekad je to izgled, nekad miris, nekad ukus ili način na koji se neko jelo pravi.

-pročitajte još: Budućnost ishrane i u Evropi: masovno uzgajanje insekata

Muzej odvratne hrane koji je krajem maja otvoren u Berlinu, toj temi pristupa s dozom humora, ali i ambiciozno. Izloženo je 80 eksponata, među kojima su internacionalna jela poput bikovog penisa, grilovanog psa ili kravlje krvi. Neka jela mogu da se kupe u prodavnici muzeja ili da se direktno probaju u baru za degustaciju.

Priđi i pomiriši

Izložba je nastala 2018. godine u švedskom Malmeu, gde je privukla veliku medijsku pažnju. Osmislili su je direktor muzeja Martin Felker i kustos Samuel Vest, s ciljem da pokrenu razgovor o temi gađenje.

Umesto karata, posetioci na ulazu dobijaju kese za povraćanje – da li će im biti potrebne, u potpunosti zavisi od njihovog praga gadljivosti. U svakom slučaju objektima može da se priđe veoma blizu, mogu da se fotografišu ili pomirišu – recimo fermentisana ajkula sa Islanda.

Jela nisu postavljena prema zemlji porekla, već prema vrsti hrane. „To je kao meni koji se sastoji od nekoliko jela“, kaže direktor Martin Felker. Najpre idu pića, kao što su „Bibergajl“, rakija obogaćena aromom dabrovih analnih žlezda ili liker od nojevih jaja.

Relativizacija pojma gađenje

Za Evropljane su mnogi eksponati veoma egzotični, poput grilovanog zamorčića, žabljeg smutija, šnicle od kravljeg vimena ili sira od grinja: „Gade nam se stvari koje su nam strane ili suviše bliske“, kaže natricionistkinja Bastiene Nojman u intervjuu za nemačku agenciju dpa. „Mi ovde ne bismo jeli psa, jer nam je suviše blizak.“ Sa druge strane, u Indiji je nazamislivo jesti svetu kravu.

Organizatori izložbe vešto izbegavaju kolonijalistički pogled na ostatak sveta, tako što, pored međunarodnih eksponata, izlažu i bizarna nemačka jela, kao što su guščija jetra ili jelo pod imenom „Mrtva baka“, odnosno krvavicu sa krompirom.

Ali istraživanje i relativizacija pojma gađenje nije jedini cilj muzeja i njegovog direktora. „Terminom odvratnost budimo radoznalost ljudi“, kaže Martin Folker. Njegov cilj, međutim, nije samo da privuče pažnju izložbom, već i da ljude edukuje o temama kao što su održivost i dobrobit životinja. Stoga se za potrebe izložbe ne ubijaju životinje.

Šta i kako želimo da jedemo u budućnosti?

Muzej u saopštenju za medije navodi: „Gađenje i dobrobit životinja, odnosno njihova patnja, jesu povezani. Naši eksponati pokazuju i kakvu štetu nanosimo životinjskom okruženju, zbog onoga što volimo da jedemo ili pijemo.“

Jedno od pitanja koje izložba postavlja glasi: „Šta i kako želimo da jedemo u budućnosti?“ Možda bi proširenje ili promena lične granice gađenja moglo da doprinese da se ubuduće drugačije hranimo i da pronađemo nove puteve da živimo ekološki održivije.

Pratite nas i na Fejsbuku, preko Tvitera, na Jutjubu, kao i na našem nalogu na Instagramu