Otvaranjem postavke u muzeju Fogelsang, okončano je uređenje jednog od najznačajnijih mesta u Nemačkoj iz vremena nacizma. Dvorac je podignut tridesetih godina prošlog veka i trebalo je da bude mesto za odgajanje nove aristrokratije Trećeg rajha.

Dvorac je 60 godina bio zatvoren za javnost jer je bio korišćen kao vojna baza za NATO-trupe. Za javnost je otvoren 2006, nakon što se vojska odatle povukla. Vlasti u početku nisu znale šta da rade s mestom prepunim nacističkih simbola, poput velikih kukastih krstova.

Istoričari ipak smatraju da upravo u ovakvim vremenima ta mesta imaju veliki značaj. Generacija koja je doživela Drugi svetski rat i njegove posledice polako umire, a desni populizam u Evropi i SAD je u porastu. „Posetioci se pitaju: Kakve to veze ima sa mnom? Kada pogledate današnji razvoj događaja, onda možete da razumete zašto je to važno", navodi istoričarka Gabrijele Harchajm.

Bivša nacistička škola

Novootvorena izložba u tom muzeju označila je i završetak projekta koji je trajao četiri i po godine i koštao 45 miliona evra. Cilj je bio obnova i restauracija zgrade. Fogelsang je bila jedna od tri škole u kojima je trebalo da se obučava administrativni i vodeći kadar nemačkih nacista. Većina od oko 2.000 učenika, redom muškaraca u dvadesetim i tridesetim godinama života, poticala je iz nižeg dela srednjeg sloja društva, koje je u vreme dolaska Hitlera na vlast najviše patilo zbog nezaposlenosti. Privučeni su obećanjima o brzoj karijeri i dobro plaćenim poslovima koji ih čekaju nakon četvorogodišnjeg školovanja.

„Osnovna ideja je bila stvoriti kod učenika osećaj da pripadaju eliti", objašnjava Frank Engehauzen, istoričar Univerziteta u Hajdelbergu koji je radio na postavci izložbe. Polznici su imali posebne uniforme, a na putovanjima kroz Nemačku predstavljani su kao budući politički lideri.

Kako je ideologija dovela do genocida

Učenici su slušali predavanja o nadmoćnoj nemačkoj rasi, o tome da se treba rešiti osećaja saosećanja s ljudima i da treba biti poslušan idealima nacizma. Izložba pokazuje kako su takvi stavovi doveli do genocida, programa eutanazije, do invazije istočne Evrope i Rusije.

Zajedničke dvorane Fogelsanga bile su uređene u raskošnom, feudalnom stilu, dok su ostale prostorije i domovi bili spartanski uređeni kako bi se naglasio prioritet zajednice u odnosu na individuu. Nacizam je kroz obrede sa bakljama podizan na nivo religije.

Nakon početka Drugog svetskog rata, većina polaznika poslata je u vojsku. Oko 70 odsto njih je izginulo. Neki su poslati na okupirana područja Sovjetskog Saveza gde su uspostavili brutalnu vlast. Tu su bili uključeni u progone Jevreja i slamanje bilo kakvih pokušaja otpora. Franc Murer, jedan od učenika nacističke škole u mestu Kresinze u današnjoj Poljskoj, bio je odgovoran za ubistva hiljada Jervreja u Litvaniji.

Proces nastanka nacizma

Kada je Fogelsang 2006. ponovo postao dostupan, neki su tražili da se taj dvorac sruši. Mnogi su kritikovali to što su se u obnovu ulagali milioni evra. „Kada se takva mesta zatvore ili propadnu, onda se gubi i delić sećanja i predanja", kaže Džon Lenon, direktor „Mofat-centra" za putovanja i razvoj turizma na Univerzitetu Kaledonija u Glazgovu.

Albert Moric, jedan od kojih koji je nadzirao tok radova na obnovi, smatra da to mesto ima veliki potencijal za buduće generacije: „Ovo je dodatak muzejima podignutim na mestima bivših koncentracionih logora jer pomaže da se objasni proces nastanka nacizma."

Ipak, Centralni savet Jevreja Nemačke tvrdi da vlasti prvenstveno imaju obavezu da očuvaju spomenike koji ukazuju na patnje žrtava, poput bivših koncentracionih logora. „Ti spomenici bi trebalo da bude empatiju prema žrtvama, što bi trebalo da se razvija i kod budućih generacija", kaže predsedavajući Savetu Jozef Šuster. „Tek kada se to obezbedi, ima smisla ulagati milione u mesta koja imaju veze s počiniocima nedela."

Raste interes za spomenike koji rasvetljavaju nacističku prošlost

Fogelsang je samo jedna od nekoliko investicija koje su preduzete u proteklih dvadesetak godina u mestima koja imaju veze s nacističkom prošlošću. Nakon Drugog svetskog rata, pažnja je dugo bila usmjerena ka muzejima u bivšim koncentracionim logorima. Mesta koja su imala veze s nacizmom, bila su tabu – služila su u vojne svrhe ili su polako propadala jer su podsećala na neugodnu prošlost. Nakon okončanja Hladnog rata, neka od tih mesta postala su dostupna za javnost, a kod mladih Nemaca pobudila se radoznalost da saznaju zbog čega su njihovi preci sledili Hitlera. Postojala je i potreba da se spreči da takva mesta postanu cilj hodočašća neonacista.

Direktori muzeja i turistički radnici svesni su opasnosti od pojave takve vrste „mračnog turizma". „Svi mi smo fascinirani zlom koje neko ljudsko biće može da nanese drugom", kaže Lenon. „Ipak, sva mesta su dobro opisana odgovarajućim natpisima, a i motivacija posetilaca je sasvim drugačija."

Frank Engehauzen kaže da je „uveren da se nijedan neonacista neće ugodno osećati kada bude obilazio postavku izložbe u Fogelsangu". Ipak, to mesto su i ranije posećivali neonacisti, nosili svoje parole i slikali se ispred ogromne statue muškarca koji nosi baklju, jednog od simbola koji su postavili nacisti.