Franc Kafka, rođen u Pragu 1883. godine, pripadao je jevrejskoj manjini koja je govorila nemački i zato je bio autsajder.

Podršku nije našao ni u sopstvenoj porodici. Tokom života je patio zbog oca, koji je više voleo da mu se sin bavi nekim „Proces“ poslom, a ne da bude pisac.

Pošto nije mogao da živi samo od pisanja, Kafka je pre podne radio kao činovnik u osiguravajućoj kući, a zatim bi se posvetio stvarima u kojima je uživao: vozio je motor, išao u bioskop i u javnu kuću.

Bio je sportski tip, išao je na izlete u Berlin i Pariz i uživao u društvu ljudi. Ali, nije se baš tako dobro slagao sa ženama, između ostalog i zbog očekivanja koje je nametalo društvo. Koliko je blizine prihvatljivo ako mislite ozbiljno? Kafka je po tom pitanju bio nesiguran.

Uveče i noću pisao je dnevnik, priče, romane. Njegov najbolji prijatelj Maks Brod, kojeg je upoznao tokom studija prava, prepoznao je Kafkin književni talenat i podstakao ga da počne da objavljuje svoje tekstove. Kafka je, pak, sumnjao u sopstvene spisateljske sposobnosti. Umro je na današnji dan, 3. juna 1924, od tuberkuloze grkljana, nekoliko nedelja pre svog 41. rođendana. Svom prijatelju je pre toga rekao da sve zapise nakon njegove smrti spali.

Srećom po potomke, Maks Brod mu tu želju nije ispunio. Da jeste, „Proces“ nikada ne bi bio objavljen. Danas je taj nedovršeni roman jedno od najpoznatijih Kafkinih dela. Radi se o čoveku koji je optužen, ali koji nikada ne sazna šta bi trebalo da bude to što je počinio. I – kao i obično kod Kafke – ta priča se ne završava dobro.

Gde je Kafka popularan?

U Nemačkoj su Kafkine knjige i danas obavezna lektira u školi. Ali, Kafka se čita u celom svetu: u Aziji, Africi, Severnoj i Latinskoj Americi, Evropi, Australiji. U Indiji je poznat u intelektualnim krugovima, a još uvek je popularan i u Meksiku, Kolumbiji i Argentini. Lista bi mogla da se nastavi unedogled.

Brojni pisci u svetu se u svojim romanima pozivaju na Kafku. Vide ga kao jednog od najznačajnijih savremenih autora 20. veka. Kolumbijski pisac i dobitnik Nobelove nagrade za književnost Gabrijel Garsija Markes, koji je preminuo 2014. godine, čak je rekao da je tek nakon što je pročitao Kafkinu pripovetku „Preobražaj“ odlučio da i sam počne da piše.

Nemački pridev „kafkijanski“ (kafkaesk) takođe postoji u mnogim jezicima – engleskom, korejskom, turskom, francuskom, japanskom, ruskom, italijanskom, srpskom. Izraz opisuje nešto što deluje nedokučivo preteće – apsurdno, bizarno i neobjašnjivo.

Zašto je Kafka još uvek aktuelan u 21. veku?

Kafka se u svojim pričama bavio bezvremenim temama: birokratijom, na primer, autoritetima ili, bolje rečeno, osećanjem da zavisi od njihove milosti. U podkast-seriji „Biti Kafka“, kolumbijski pisac Hernan D. Karo pita se da su li tekstovi slavnog autora možda inspirisani snovima, posebno noćnim morama.

Kafkine priče uglavnom se vrte oko ljudskih iskustava. On na poetski način opisuju osećaj izgubljenosti, usamljenosti i bespomoćnosti u ovom svetu. Sva ta osećanja su univerzalna. Ona važe i za ljude nekada, a i sada. Važe i za one u Nemačkoj, a i širom sveta. Potpuno su nezavisna od kulturnog konteksta ili političkih struktura. Zato se Kafka čita i razume na svim kontinentima.

Njegov jasan i razumljiv jezik olakšao je prevodiocima da prilagode njegove tekstove na druge jezike, kaže Hernan D. Karo. A svim autorima koji su došli posle njega dao je neverovatno veliki poklon: pokazao im je kako da pišu o najčudnijim stvarima, kao da su najnormalnije na svetu. U stvari je Kafka – čije su knjige bile zabranjene i spaljene u Nemačkoj u vreme nacionalsocijalizma – u početku bio poznatiji u inostranstvu nego u Nemačkoj.

Šta Generaciju Z fascinira kod Kafke?

Kafka je postao i viralan na društvenim mrežama. To se posebno odnosi na insekta u kojeg mutira Gregor Samsa, glavni junak „Preobražaja“.

Mladi ljudi razmenjuju Kafkine citate na TikToku. Oni možda nisu baš uvek tačni, ali to ne umanjuje poštovanje za Kafku, čiji su vrhunac rođendanske torte s Kafkinim likom, kojih takođe ima na platformi. Kafka komunicira s mladima, jer i oni se sukobljavaju s autoritetima i ponekad se osećaju izgubljeno, kao nekada autor.

Međutim, većina sadržaja o Kafki na Tiktoku uopšte se ne odnosi na pisca, već na lik iz kineske video-igrice „Honkai: Star Rail“ koji nema ništa zajedničko s pravim Kafkom osim imena. Pisac je tako neočekivano upao u pop kulturu – i to transformisan u ženski lik u anime-stilu, s ljubičastom kosom, naočarima za sunce i u vrućim pantalonama.