Nemački Savez poreskih obveznika je objavio svoju najnoviju „Crnu knjigu“ o državnim izdacima koje smatra suvišnim. Tu su nabrojani razni projekti, slučajevi pogrešnog planiranja ili zapuštanja određenih radova. Savez nije mogao da navede neku brojku u vezi sa tim, i saopštio je samo da je reč o straćenim „milijardama“. Najnovija „lavina troškova“ koju Savez kritikuje tiče se povećanja Bundestaga. Razlog za to je „loše izborno pravo koje podrazumeva komplikovano računanje prelaznih i kompenzacionih mandata (...) što rezultira predimenzioniranom proizvodnjom mandata“. To je rezultat nemačke fiksiranosti na proporcionalnost u Bundestagu. Tako sada parlament ima 709 poslanika, a ne 598 što je zakonski minimum – „potrebna nam je reforma izbornih zakona kako bi se utvrdio maksimalan broj poslanika“. Savez poreskih obveznika smatra da „Bundestag XXL“ mora koštati te obveznike 75 miliona evra više nego parlament sa 598 mandata.

Savez je, osim toga, izračunao da širenje zgrade Bundestaga i građevinske greške koje su pritom načinjene koštaju daljih 47 miliona evra. „Skandalozan primer“ rasipanja novca je i elektronska kartica zdravstvenog osiguranja koja je uvedena pre 11 godina i još uvek ne može da se koristi kako treba – a troškovi se procenjuju na 2,2 milijarde evra. Ima i bizarnijih primera: gradovi Keln i Potsdam su uveli solarne kontejnere za smeće koje komprimiraju sadržaj tako da moraju da se prazne ređe nego obični kontejneri. Ispostavilo se da Gradska čistoća u Kelnu zbog toga ima dodatni trošak od 2.000 evra po kontejneru koji košta 8000 evra, a potrebno mu je češće i komplikovanije tehničko održavanje.

Na nemačkoj obali Baltičkog mora se nalazi Petersdorfski most na kojem se u poslednje vreme stalo stvaraju zastoji i dugačke kolone vozila. Razlog tome je sanacija zbog koej je doneta odluka o preseljenju tamošnje kolonije slepih miševa. Za njih je izgrađeno novo stanište koje je koštalo 500.000 evra, pri čemu stručnjaci poručuju da životinje neće prihvatiti novi dom. Sličnih primera je mnogo, a evo kako su prezentiranje „Crne knjige“ komentarisali nemački dnevni listovi.

Rojtlinger general ancajger (Rojtlingen): „Stranke pre izbora nisu mogle da se slože oko reforme Bundestaga. Zato će poreski obveznici za svoje poslanike tokom neredne četiri godine morati da još dublje posegnu u džep. A pri tome ništa neće postati bolje. Naprotiv: više poslanika znači više odbora, radnih grupa, pa če zakonodavni procesi i donošenje reformi biti još teži... Skori kraj ovog rasipanja novca se ne nazire.“

Landescajtung (Lineburg): „Kada ulice vode u ništa, kada aljkavost i loše izvedeni radovi postanu taakvi da to prevazilazi našu moć poimanja, vreme je objavljivanje Crne knjige. Ona je uvek zabavna, ali taj smeh lako može da presedne. Jer, ono o čemu Savez poreskih obveznika piše, jeste opšte dobro, to su neshvatljivi primeri rasipanja koji pogađaju sve građane. Naravno da to može i ne mora da se registruje kada znamo da dug Nemačke iznosi više od dva miliona evra. Ali, nekoliko procenata koji su protraćeni su nekoliko procenata suviše. Zašto se menadžeri i političari koji su krivi za pogrešne odluke ne kažnjavaju novčano – to većini građana nije jasno. Savez poreskih obveznika zato ne treba da popušta u svojoj borbi“.

Miteldojče cajtung (Hale): „U Crnoj knjizi su se ponovo našli brojni primeri za promašaje. Ako znamo da nemački budžet obuhvata 1,3 biliona evra, ovi rasipnički grehovi izgledaju kao sitnica koja nije vredna velike povike. Ali, u Crnoj knjizi je ukazano i da je država od 2013. uložila 700 miliona evra u digitalizaciju uprave, a da se na tom planu desilo vrlo malo. Novu digitalnu tehniku nije uvela ni polovina upravnih instanci.“

Noje tag (Vajden): „Nije svaki primer iz Crne knjige slika čistog rasipanja – na primer, stvaran odnos putovanja poslanika u inostranstvo teško može da se meri gotovinom, I premeštanje upravnih instanci na strukturno slabija područja je možda skupo, ali ima magnetno dejstvo čija vrednost takođe ne može da se izrazi novcem.“

Priredio Saša Bojić

Čitajte nas i preko DW-aplikacije za Android