Institucija „Bauhaus“ dospela je na naslovne strane još pre velikog jubileja pod naslovom „Do same supstance. 100 godina Bauhausa u Desauu“. Naime, desno-populistička stranka Alternativa za Nemačku (AfD) upozorila je u oktobru 2024. u vezi s predstojećom godišnjicom na „jednostranu glorifikaciju“ umetničke i dizajnerske škole, i u svom predlogu zatražila je od parlamenta nemačke pokrajine Saksonija-Anhalt novu i kritičku procenu tog umetničkog pokreta.

„Predlog je odbijen“, kaže za DW Barbara Štajner, direktorka Zadužbine Bauhaus Desau. Ali, ta tema i dalje je prisutna, napominje Štajner: „Ne prođe ni jedan dan, a da ne dajem intervju o AfD-u.“

U jubilarnoj godini na izložbama i događanjima najveća pažnja pridaje se materijalima moderne i savremenog stvaranja. Između ostalog i u Muzeju Bauhaus u Desauu.

Šta je posebno kod Bauhausa u Desauu?

Arhitekta Valter Gropijus osnovao je Bauhaus 1919. u Vajmaru u Tiringiji. Zamislio je školu koja bi ujedinila umetnost i zanat. Ona je imala interdisciplinarne pripremne kurseve na kojima su studenti mogli da eksperimentišu s materijalima koji su se koristili za nameštaj, arhitekturu, umetnost ili dizajn. Tek nakon toga odlučivali su se za odgovarajući studijski i obrazovni smer.

Godine 1925. Bauhaus je planirao da se preseli u Saksoniju-Anhalt, u grad Desau, jer je otpor nacionalističke vlade u Tiringiji bio suviše jak. Finansijska podrška je ukinuta, a umetnička škola primorana na preseljenje. U Desauu su Bauhaus dočekali raširenih ruku. Godine 1926. Valter Gropijus uspeo je u Desauu da ostvari san o zgradi za njegov fakultet. Prepoznatljivo i širom sveta poznato obeležje te zgrade jeste veliki stakleni front, podeljen uspravnim čeličnim gredama. Bauhaus je bio za jasne linije i oblike i odricao se ornamenata.

Danas je Bauhaus u Desauu zadužbina koja se bavi istraživanjem i oblikovanjem. Zgrada se koristi kao centar međunarodne akademije za umetnost, dizajn i arhitekturu.

Kako preoblikovati svet

Mnogi poznati umetnici i arhitekte, poput Ludviga Misa van der Roea, Oskara Šlemera, Lasla Moholji-Nađa, Lajonela Fajningera, Vasilija Kandinskog i Paula Klea predavali su na Bauhausu.

„Na istorijskom Bauhausu nije postojala samo jedna ideja kako preoblikovati svet“, kaže istoričarka umetnosti Barbara Štajner. Tražila su se rešenja za svet pun izazova, poput industrijalizacije. Vera u tehnologiju u Bauhausu u Desauu dovela je do bliske saradnje sa industrijom. A to je, iz današnje perspektive, imalo i negativne posledice.

O radnim uslovima u železarama u Bauhausu se nije razmišljalo. „Nije se govorilo ni o eksploataciji uglja ni o potrebnoj modernoj infrastrukturi“, kaže Barbara Štajner. Osamdesetih godina u Nemačkoj je zato došlo do velikih protesta. „Pojavila su se upozorenja da će moderna, ako tako nastavi, za sobom ostaviti uništenu životnu sredinu i ekološka razaranja.“ Uprkos tome, AfD sada tvrdi da se niko nikada nije kritički suočavao s modernom i Bauhausom, primećuje Barbara Štajner.

Do same supstance

Moto proslave, „Do same supstance“, dvosmislen je. S jedne strane, u jubilarnoj godini radi se o stvarnim građevinskim supstancama poput stakla, kamena ili drveta, s kojima su se tada studenti bavili na pripremnim kursevima, kao i o predmetima koji su iz toga nastali. S druge strane, radi se i o supstanci društva, o zajedničkom duhu u Bauhausu. „Snažan kolektivni duh, želja za društvenim delovanjem – to je bila pokretačka snaga Bauhausa“, kaže Štajner.

Danas se pažljivije gleda na puteve nabavke sirovina i proizvoda. Studenti istražuju gde su se materijali za Bauhausovce proizvodili i prerađivali, i kakvi su propratni efekti s tim bili povezani, poput zagađenja životne sredine i eksploatacije. Studenti, kao i umetnici u Bauhausu, traže ideje i rešenja za probleme koji su bili aktuelni tada, a i danas su relevantni. Bave se mogućnošću recikliranja materijala ili alternativnim građevinskim materijalima, poput gline.

Proslava jubileja traje do sledeće godine. Bauhausove zgrade, poput Zavoda za zapošljavanje u Desauu ili „domova majstora“ za smeštaj tadašnjih učitelja, tokom godine predstavljaju različite izložbe. „Zgrade su pritom naši najveći eksponati“, kaže Štajner.

Podrška za Bauhaus

„Mislim da nam je ta kampanja AfD-a – a nije bila samo jedna, nego čitava serija koja je uvek usmerena protiv moderne – donela veoma mnogo pažnje i podrške“, kaže Štajner. Istovremeno ona strahuje od mogućnosti da bi AfD u pokrajini Saksonija-Anhalt mogla osvoji apsolutnu većinu u parlamentu na sledećim izborima. „Tada bi predsednik upravnog odbora zadužbine bio ministar kulture iz redova AfD-a – jer je kultura za tu stranku jedna od ključnih oblasti.“

S drugim kulturnim institucijama Bauhaus već stvara saveze. Već su uspeli da zajedno odbiju i neke druge napade AfD-a protiv moderne. Barbara Štajner se pribojava da bi AfD jednoga dana mogla da osvoji i apsolutnu većinu u saveznom parlamentu, Bundestagu. „I da bi tada, 100 godina kasnije, Bauhaus ipak ponovo bio zatvoren“, kaže ona.

Razlika u odnosu na 1933, kada su nacisti zatvorili Bauhaus, ipak postoji: „Bauhaus tada nije imao podršku stanovništva. Sada ima veoma mnogo obožavalaca.“