Nemačka – Alternativa za Nemačku (AfD)

Alternativa za Nemačku Evropskoj uniji upravo daje poslednji ultimatum. EU mora, kako smatra ta stranka, veliki deo svojih nadležnosti da vrati državama-članicama. Ukoliko se to ne dogodi, AfD u svom programu za izbore za Evropski parlament predviđa drastične posledice. U tom slučaju „mi smatramo da je izlazak Nemačke neophodan ili, kao poslednja opcija, uredno raspuštanje EU i osnivanje nove evropske ekonomsko-interesne zajednice“.

AfD smatra da su, kako Evropski parlament, tako i evro – suvišni. Nemačka bi trebalo da vrati nemačku marku, smatraju u toj partiji. Sukob je bio pre svega oko toga koliko brzo bi EU trebalo da se reformiše. Ranije se još govorilo o (evropskom) legislativnom periodu od pet godina, a sada se navodi: „za određeno vreme“.

Velika Britanija – UKIP

Stranka za nezavisnost Ujedinjenog Kraljevstva smatra da je svoju najvažniju misiju skoro ispunila: izlazak Velike Britanije iz EU. To je takođe razlog zbog kojeg UKIP nakon referenduma o Bregzitu slabi: zašto i dalje glasati za UKIP ako obe najveće stranke u zemlji – konzervativci i laburisti – takođe žele izlazak iz EU?

Međutim, UKIP strahuje da bi Bregzit mogao, ili da ispadne suviše „mek“, ili da na kraju sasvim izostane. U tom slučaju, stranka bi verovatno ponovo bila u punom zamahu. UKIP je u svakom slučaju primer i merilo u čitavoj Evropi za sve one koji žele da napuste EU. Oni uživaju nešto nalik statusu heroja.

Francuska –Nacionalni front

Emanuel Makron, prijateljski raspoložen prema EU, u drugom krugu predsedničkih izbora pobedio je Marin Lepen, koja je previše kritički nastrojenu prema Uniji. Ipak, od početka protesta „Žutih prsluka“ protiv Makronove politike, Lepenova je ponovo u usponu. Ona je iz svog poraza od Makrona nešto i naučila. Njeni nekadašnji zahtevi da Francuska napusti evropsku monetarnu uniju, tada su je očigledno koštali mnogo glasova i ona je otada zauzela umereniju poziciju.

Marin Lepen takođe ne želi ni potpuno ukidanje EU – umesto toga, ona bi trebalo da postane „Evropa nacija“. Ono što je za njenu stranku sigurno važno, jeste kontrola državnih granica kako bi se sprečilo ilegalno useljavanje. Zato se Lepenova protivi Šengenskom sporazumu u sadašnjoj formi.

Austrija – FPÖ

Slobodarska partija Austrije, do sedamdesetih godina bila je pokretačka snaga pristupanja Austrije onome što je bila prethodnica EU. Ipak, najkasnije otkako je na čelo stranke osamdesetih došao Jerg Hajder, ta stranka je skeptična, pa i neprijateljski raspoložena prema EU. Ona ipak, zbog obzira prema većem koalicionom partneru, Austrijskoj narodnoj partiji (ÖVP) kancelara Sebastijana Kurca, FPÖ nastupa umerenije.

Kurc je, odmah nakon predizborne kampanje, zatražio da kao uslov za formiranje zajedničke vlade, FPÖ prekine sa govorima o izlasku Austrije iz EU. Otada FPÖ zahteva samo još reforme EU i zalaže se za više prava na nivou država. To međutim radi i Kurc, samo u blažoj formi. Te dve stranke veoma su bliskih gledišta pre svega po pitanju imigracije – toliko bliske da se razlike gotovo i ne primećuju.

Holandija – PVV

Useljavanje i islam su velike teme Stranke za slobodu (PVV). Kada je reč o evropskim političkim temama, tu stranka nastupa sa manje žara. Njene pozicije u skladu su sa „mejnstrimom“ drugih desničarsko-populističkih stranaka u Evropi: uticaj EU trebalo bi generalno da bude smanjen, a nacionalne države ojačane.

Slično kao i AfD, i PVV želi da se ukine Evropski parlament, ali i Evropska komisija. Evropska saradnja trebalo bi da se odvija samo preko država-članica. Izlazak iz zajedničke monetarne unije, ne zahteva se eksplicitno. PVV želi referendum o tome da li bi Holandija trebalo da ostane članica EU.

Poljska – PiS

Velika razlika između Stranke prava i pravde (PiS) i zapadnoevropskih desničarskih stranaka je ta što je PiS u Poljskoj jedina vladajuća stranka – ne manji koalicioni partner, kao u Austriji, niti opoziciona stranka, kao u brojnim drugim zemljama. Prema EU, PiS ima dvostruki odnos: Unija joj je suviše svetovno-liberalna, suviše prijateljski nastrojena prema globalizaciji i prema izbeglicama, a s druge strane, u PiS znaju da dobar životni standard Poljaka veoma zavisi od članstva u EU i isplata iz Brisela.

Osim toga, Poljskoj je Evropska unija potrebna kako bi smanjila uticaj Rusije. U Varšavi zato žele više bezbednosno-političke saradnje unutar EU. I zato se tamo i ne govori o istupanju iz Unije. Stranka doduše zabranjuje mešanje u unutrašnje prilike, bilo da je reč o raspodeli izbeglica ili razgradnji pravne države.

Mađarska – Fides

Mnogo toga što važi za Poljsku, važi i za Mađarsku: Fides je na vlasti sam, kao i PiS u Poljskoj. Zato ne mora da ima obzira prema nekakvom koalicionom partneru. Fides takođe striktno odbija raspodelu izbeglica. Premijer Viktor Orban, upravo kao i PiS, pokušava da pravnu državu prilagodi sebi. Zahteve EU ispunjava samo onoliko koliko smatra da je neophodno kako bi zadržao „finansijske špriceve“ iz EU. Jer, i Orban iz ekonomskih razloga želi da njegova zemlja neizostavno ostane u EU.

Međutim postoji i ogromna razlika: dok PiS u Evropskoj uniji i NATO vidi bezbednosnu garanciju protiv Rusije i zalaže se za što je moguće oštrije sankcije Moskvi, Orban je obožavalac ruskog predsjednika Vladimira Putina i neguje sa njim bliske veze.

Italija – Liga

Liga je poseban slučaj. Ranije se zvala Liga Sever i prvobitno je bila regionalna stranka bogatog italijanskog severa. Dugo se zalagala za njegovo odvajanje od italijanske države. Liga je tradicionalno bila stranka naklonjena EU, ona je u Uniji videla okvir za jak evropski region. Danas se ona jednostavno zove Liga, proširila je uticaj na čitavu Italiju i manji je koalicioni partner u aktuelnoj populističkoj vladi u Rimu.

Šef Lige Mateo Salvini, u međuvremenu ne propušta nijednu priliku da se usprotivi navodnom mešanju Evropske komisije, kao recimo po pitanju budžetske politike. Salvini je ranije čak zahtevao i ukidanje evra – ali je po tom pitanju već odavno postao prilagodljiv.

Ironično je to da se Salvini, oštri kritičar EU, čak nametao kao kandidat za predsednika Komisije, a to u slučaju ako bi savez desničarskih stranaka nakon izbora za Evropski parlament bio druga ili čak najjača poslanička frakcija u parlamentu. „Prijatelji iz mnogih evropskih zemalja mole me da to uradim. Videćemo, razmisliću“, rekao je prilično umišljeno Salvini u novembru prošle godine.

Čitajte nas i preko DW-aplikacije za Android