Uspeh radikalno-desnih kandidata na izborima u Rumuniji, kao i brz uspon „TikTok-trijumfatora Đeorđeskua“ povod je da list Rajniše post objavi analizu u kojoj se taj fenomen posmatra šire i regionalno, odnosno u kontekstu „uspona ekstremista na jugoistoku Evrope“.

Autor članka, dopisnik iz Beograda Tomas Rozer, ocenjuje: „Desno-radikalna ideologija sve je uticajnija, pa čak i u etabliranim strankama, nezavisno od njihovog profila“.

„Posledice jugoslovenskih ratova“

„Bez obzira da li se radi o velikosrpskim ili velikoalbanskim, proruskim ili moldavsko-skeptičnim stavovima, bez obzira da li se nose kravate ili čizme, u regionu koji gubi korene, u regionu koji potresaju beskonačna transformacija, emigracija i posledice jugoslovenskih ratova, nacionalističke poruke sve više nailaze na plodno tlo“, piše Rajniše post.

Nemački list ipak doduše navodi da slika u regionu nije jedinstvena, kao i da su kontakti i saradnja među nacionalistima iz posvađanih susedskih zemalja, od Bugarske i Severne Makedonije, pa do Srbije i Hrvatske – ograničeni. Ono što im je zajedničko jeste „veličanje domaćih ratnih zločinaca, autoritarna sklonost jakim figurama, demonizovanje migranata, čežnja za revizijom nacionalnih granica, odbacivanje ideje braka za sve i prava na abortus, distanciranje od navodne zapadnjačke dekadencije i glorifikovanje autokratski obeleženog istoka.“

„Nacionalistički lovci na duše i glasove“ sve češće streme ka polugama vlasti, piše Rajniše post, a kao primer navodi Mađarsku, gde su „desno-populistički premijer Viktor Orban i njegova stranka Fides odavno iz ozbiljne igre izbacili desno-ekstremnu konkurenciju“ (stranku Jobik).

„U susednoj Srbiji od 2012. je na vlasti nacional-populistička SNS svemogućeg predsednika Aleksandra Vučića. Neonacističke garde poput ’Narodnih patrola’, ali i grupe huligana koje su tesno povezane s tajnim službama i narko-klanovima, služe beogradskim vlastodršcima s jedne strane kao vanparlamentarne batinaške trupe, a s druge – vlast pomoću takve ekstremističke konkurencije može da se profiliše kao ’umerena snaga’“, navodi se u članku.

„Glorifikovanje ustaškog režima“

I dok je ruski uticaj, kako piše nemački list, upadljivo jak u desno-ekstremnim krugovima u Bugarskoj, Srbiji, Crnoj Gori ili Severnoj Makedoniji, on gotovo da ne igra nikakvu ulogu među velikoalbanskim nacionalistima ili kod krajnjih desničara u Hrvatskoj, koji su često, kako piše u analizi, religiozno obeleženi: „Neke ultra-nacionalističke stranke u Hrvatskoj, poput Domovinskog pokreta koji u međuvremenu sede i u vladi, potiču iz miljea desnog krila konzervativnog HDZ-a.“

Vladajuća stranka u Hrvatskoj ne može nikako da se označi kao desno-populistička ili desno-ekstremna, smatra autor članka. Ali dodaje: „Napori HDZ-a oko toga da u svoje redove ’inkorporira’ i desni spektar, odnosno da ga tako eliminiše, nisu baš uspešni. Glorifikovanje fašističkog, ustaškog režima odavno je mutiralo u sastavni deo nacionalnog političkog folklora, a ne samo na fudbalskim utakmicama i rok-koncertima. Desno-klerikalni pokreti bore se protiv ravnopravnosti žena, prava na abortus i istopolnih brakova. Istovremeno su sve češći rasistički motivisani napadi na radne migrante iz Azije“, zaključuje Rajniše post.