Morski povetarac probija se kroz naše jakne. Oblaci su sivi, kao i ruine pored kojih prolazimo. Blok do bloka zgrada proteže se duž obale kilometrima. Kao kad u snu trčiš, a nikako da dođeš do cilja.

Tako sam u januaru 2005. doživela „Kolosa iz Prore“ na ostrvu Rigenu koji je po nalogu Adolfa Hitlera 1930-tih godina sagradio nacistički arhitekta Klemens Kloc.

Cilj je bio da 20.000 ljudi istovremeno može da provede odmor u kompleksu dugačkom skoro pet kilometara i to u organizaciji nacionalsocijalističke organizacije „Snaga kroz odmor“ (KdF). Njen zadatak bilo je normiranje i kontrola slobodnog vremena Nemaca. Svih 10.000 soba trebalo je da ima pogled na more zbog čega je građevina tako dugačka.

Spomenik megalomaniji

Prora je projekat koji svedoči o megalomaniji nacističke vlade. Ali i o njenoj nesposobnosti. Kada je 1939. godine započeo Drugi svetski rat, građevinski radovi su obustavljeni. Kompleks nikada nije otvoren. Nijedan turista KdF-a nikada nije boravio u tzv. „Odmaralištu 20.000“.

Umesto toga, zgrade koje su do tada bile sagrađene, korišćene su u vojne svrhe, kao kasarne – najpre u Hitlerovom Rajhu, a potom u DDR-u. Nakon pada Berlinskog zida i ponovnog ujedinjenja Nemačke, kompleks je dobio status istorijskog spomenika. U njega su se uselili muzeji i umetnički ateljei. Međutim, veći deo najdužeg kompleksa takve vrste na svetu jednostavno je propadao.

Idila na sunčanoj obali

Leto je 2019. godine. Na obali Baltičkog mora je sunčano. Kosa mi je mokra od plivanja. Gledam decu kako se igraju na Prorovoj „zlatnoj plaži“, jednoj od najlepših na Baltičkom moru. Mali dečak spasava meduze tako što ih nosi nazad u more. Jedan zaljubljeni par se opustio u ležaljkama. Porodice puštaju zmajeve.

Spasioci s novih osmatračnica nadgledaju kupače. Prora je od 2018. godine i zvanično postala odmaralište. Šetalište susednog modernog odmarališta Binc produženo je do tog mesta. Turisti sada dolaze i u nekadašnje kupalište KfD.

Blok II tog kompleksa teško uspevam da prepoznam. Sada je obojen u belo, a balkoni su u staklu. U tom delu nalazi se luksuzni hotel.

Ovoga puta na hodam, kompleks obilazim biciklom. Danas tu može da se iznajmi bicikl, a tu su i frizerski salon, jedan butik, nekoliko kafića, restorana i pekara. Tu je i dokumentacioni centar u kojem se može videti Prora iz 2004. godine. Mnoge turiste baš to interesuje.

„Ovde smo došli zbog prelepe lokacije direktno na plaži. A i mesto je dobra povezano vozom. U poređenju sa Bincom, ovde je dosta jeftinije“, kaže bračni par koji je tu sa 13-godišnjim sinom došao iz Rajnland Falca: „Pošto smo već nekoliko puta bili ovde, želimo da saznamo i nešto o istoriji ovog mesta“.

Najduži hostel na svetu

Ostali delovi tog kolosa uglavnom su velika gradilišta. Biće otvoreni recimo supermarket i lekarska ordinacija. U jednom od blokova radi se na sanaciji stanova, među kojima su i stanovi za seniore.

Prora, njegova prošlost, arhitektura i obnova spomenika – što je povereno privatnim investitorima – sve je to i dalje kontroverzno. Neki posetioci smatraju da je kompleks depresivan. Drugi su srećni što nije srušen. I tu počinje diskusija. Kontroverzni kompleks tema je mnogih razgovora, turisti gotovo svuda o tome razmenjuju mišljenja.

Kolos je postao mesto susreta. Još uvek je to impresivan spomenik, ali sada je i atraktivna destinacija za odmor, otvorena za sve koji žele da vreme provedu na jednoj od najlepših plaža u Nemačkoj. Za mene – jedinstvena mešavina.

Čitajte nas i preko DW-aplikacije za Android