1. Idi na sadržaj
  2. Pređi na glavni meni
  3. Idi na ostale ponude DW
Društvo

Nacistički pozdravi i „zabrinuti građani“

Sofi Rormajer, Drezden (dpa)12. oktobar 2015.

Domovi za izbeglice u plamenu, raste broj pristalica ksenofobne Pegide u Drezdenu, demonstranti formiraju „živi zid“. Čini se da baš na istoku Nemačke raste neprijateljstvo prema strancima. Je li to tačno?

Deutschland, Dresden | Prozess gegen die Neonazi-Kameradschaft Sturm 34
Foto: STAR-MEDIA/imago stock&people

„Kako ovaj izgleda?“, zgražava se jedna devojka u centru Drezdena. „Taj u meni izaziva strah.“ Ispred nje hoda muškarac kratko ošišane kose s crnom zastavom. U desnom gornjem uglu zastave belim slovima, napisano starim nemačkim pismom, stoji: Sächsische Schweiz (Saksonska Švajcarska). On ide na protestno okupljanje antiislamskog pokreta Pegide koje se održava svakog ponedeljka. Prošle sedmice okupilo se približno 9.000 ljudi – opet više nego nedelju dana ranije.

Neonacisti koje je moguće prepoznati na prvi pogled čine manjinu, no njih bez komentara u svom krugu prihvataju ostali demonstranti, takozvani zabrinuti građani. Svi okupljeni pod akronimom Pegida koji znači Patriotski Evropljani protiv islamizacije Zapada.

Na demonstracijama Pegide govori jedan od ideologa nove nemačke desnice publicista Gec Kubiček. On poziva na građansku neposlušnost, traži od ljudi da formiraju živi zid na granici kako bi zaustavili izbeglice. Istovremeno upozorava da treba ostati „miran“. Idući govornik pretećim glasom priziva scenario građanskog rata, i to ispred crkve Device Marije, simbola mira i pomirenja.

Napadi na istoku Nemačke

„Mi ne želimo azilantske svinje“, viču pojedinci iz Pegidine kolone i dovikuju „lenji ološ“ malobrojnim protivdemonstrantima s pištaljkama. Raspoloženje je na marševima u Drezdenu sve agresivnije. Iz kolone se upućuju pretnje migrantima, novinarima ili protivnicima Pegide, a događaju se i fizički obračuni.

Talas izbeglica oživeo je demonstracije PegideFoto: picture-alliance/dpa/A. Burgi

U noći s utorka na sredu u Drezdenu su leteli molotovljevi kokteli na dom za izbeglice u izgradnji. To nije prvi napad na nedovršene objekte za smeštaj izbeglica u Saksoniji. Ove godine u proseku svakog dana se desi po jedan napad – pre svega na istoku Nemačke.

Premijer istočne savezne pokrajine Saksonije Stanislav Tilih želi bez prethodnog upozorenja da protera iz zemlje sve tražioce azila čiji je zahtjev odbijen, pokrajinski ministar unutrašnjih poslova Markus Ulbig smatra da je kod prihvata izbjeglica dostignuta „gornja granica mogućeg“. I savezni ministar unutrašnjih poslova Tomas de Mezijer, čija je izborna jedinica u Saksoniji, žali se na nezahvalne izbeglice. Nakon euforične dobrodošlice, sada ton postaje sve oštriji. I kod političara i kod građana.

Raste zabrinutost

U ispitivanju javnog mnijenja koje redovno sprovodi nemačka javna televizija ARD prošle sedmice je 51 odsto ispitanika reklo da oseća strah zbog dolaska tako velikog broja izbeglica. Tri sedmice ranije to je mišljenje zastupalo njih 38 odsto.

Pa ipak, politikolog Hans Forlender upozorava da se ne može govoriti o jasnoj tendenciji na istoku Nemačke. On objašnjava da su ankete samo odraz trenutnog stanja, ali ne i dokaz dugoročnog stvaranja većine na jednoj ili drugoj strani. „Društvo se deli“, kaže Forlender, „no ne treba smatrati većinom one koji bacaju kamenje i podmeću požare.“ Odgovore ispitanika ARD-ove ankete on ne vidi kao jasan pokazatelj neprijateljstva prema strancima: „To može biti i strah da je briga o izbeglicama loša ili da će ojačati krajnja desnica.“

Drezden – grad podela

06:12

This browser does not support the video element.

I dalje velik broj dobrovoljaca

Istovremeno, humanitarne organizacije koje su aktivne u Saksoniji izveštavaju da je broj dobrovoljaca konstantan, kao i spremnost stanovništva na pružanje materijalne pomoći.

Pozitivan stav prema izbeglicama pokazuje i ARD-ovo ispitivanje javnog mnjenja. Čak 58 odsto ispitanika veruje da su izbeglice dobrodošle na tržištu rada. Blizu polovine (47 odsto) izbjeglice vidi kao dobit za nemačko društvo. Oko 39 odsto ispitanika zabrinuto je da bi veliki broj pridošlica mogao da ugrozi njihov standard.

Na Pegidinim marševima učestvuju upravo takvi ljudi, ali i pojedinci koji dižu desnu ruku na nacistički pozdrav, kao što se moglo videti i prošlog ponedeljka. Inače, crna zastava, koja je kod devojke s početka ovog teksta izazvala nelagodu, omiljena je baš kod ekstremne desnice.