Posle Drugog svetskog rata, početno osoblje Saveznog državnog tužilaštva Nemačke sastojalo se od pet osoba: jednog Glavnog državnog tužioca, dva Savezna tužioca i dva saradnika. Trojica su bili članovi NSDAP (Nacionalsocijalističke radničke partije Nemačke), a druga dvojica su bili Državni tužioci u nacističkom pravosuđu.

Ti podaci potiču iz istraživačkog projekta koji je krajem 2017. naručio Generalni savezni tužilac Nemačke Peter Frank i koji su sada delom objavljeni. Kompletni rezultati sudije trebalo bi da budu predstavljeni do kraja ove godine, a završni izveštaj naučnika, verovatno za godinu dana, sredinom 2020.

Pravnici se oslanjaju na važeće zakone – pa bili i oni nacistički

Tokom čitavog perioda koje se istražuje – od 1950. do 1974. godine – a prema trenutnom stanju istraživanja, oko polovine članova višeg osoblja bili su bivši članovi NSDAP. „To naravno formalno opterećuje“ tu vrhovnu instituciju nemačkog pravosuđa, rekao je Kristof Zaferling na marginama simpozijuma u Saveznom sudu (BGH) govoreći o Saveznom državnom tužilaštvu i nacističkoj eri. On je međutim takođe rekao i da „to ne znači da je svako članstvo u partiji veliko opterećenje. Treba pažljivo pogledati svaku biografiju“.

Generalni savezni tužilac Peter Frank naglasio je važnost ovog projekta, posebno u današnje vreme. Da bi se shvatilo zašto su se ljudi ponašali na određeni način, neophodno je sagledati razvoj zakona o zaštiti države. „Pravnici – uključujući i užasne pravnike – obično se oslanjaju na važeće zakonodavstvo“, rekao je Frank.

Okoreli nacista na čelu pravosuđa posleratne Nemačke

Posebnu ulogu imao je Volfgang Frenkel koji je od 1951. godine bio Savezni tužilac i nekoliko meseci tokom 1962. Generalni savezni tužilac, iako je tokom nacionalsocijalizma u mnogo slučajeva bio odgovoran za pretvaranje zatvorskih kazni u smrtne kazne.

Tužilaštvo u nacističkoj državi, kao prethodnik Saveznog tužilaštva, imalo je mogućnost da podnese tužbu za poništenje pravosnažnih presuda. Frank kaže da je to bio „moćan instrument nacističkog pravosuđa“, čime su presude pooštravane u smislu nacističke ideologije.

Frenkel je često koristio taj instrument da bi podneo zahtev za strožiju kaznu ili smrtnu kaznu. U drugim slučajevima, on je odbijao molbe osuđenih da u njihovu korist podnese žalbu za ništavost presude.

Frank je izrazio nadu da će istraživanje pružiti i uvid u to kako se Frenkel ponašao u svojstvu Saveznog tužioca, pre nego što je imenovan za šefa te institucije: „Može se pretpostaviti da se nenametljivo uklopio u sistem krivičnog prava za zaštitu Savezne Republike Nemačke“.

Sličan projekat – slični rezultati

Na čelu interdisciplinarne radne grupe su stručnjak za pravo Kristof Zaferling i istoričar Fridrih Kisling. Ti naučnici procenjuju dosijea osoblja, spise predmeta i istorijska veštačenja.

Istraživanje se nadovezuje na sličan projekat Saveznog ministarstva pravde (Die Akte Rosenburg), koji je završen 2016. godine. Tokom projekta se ispostavilo se da su u posleratnom periodu više od polovine rukovodilaca u tom nemačkom ministarstvu bili bivši članovi NSDAP, odnosno bivši nacisti. Svaki peti je bio bivši član specijalnih jedinica SA, a njih 16 odsto su radili u nacističkom ministarstvu pravde. Tokom ovog projekta je ispitano 170 osoba za period od 1949/50 do 1973. godine.

dr/dpa

Čitajte nas i preko DW-aplikacije za Android