Nemačka fudbalska reprezentacija krenula je u „misiju odbrane titule“, kako to ovdašnji mediji rado zovu. Ali „u prtljagu su i brige“. Prema ocenama većine, forma tima još nije najbolja, ali kadar je i dalje – svetski.
Oglas
Branioci titule će biti suočeni sa zahtevima koji su, kako je to rekao savezni selektor Joahim Lev, ni manje ni više nego „nadljudski“. Lev inače ima teoretsku šansu da postane drugi selektor u istoriji koji je dva puta bio šampion sveta – prvi kome je to pošlo za rukom je Italijan Vitorio Poco i to na Šampionatima 1934. i 1938. godine.
Nemački selektor je pred ulazak u avion za Moskvu naglasio da su „Francuska, Španija, Brazil i Argentina zaigrali bolje nego pre“, a ni utakmica protiv Meksika, prva na programu u grupnom delu takmičenja, sigurno neće biti laka – osim ako su meksički fudbaleri i dalje psihički pod pritiskom zbog svoje razuzdane „momačke večeri“ nakon poslednje predmundijalske utakmice protiv Škotske (1:0), kada im je društvo pravilo 30 eskort-dama; od toga je napravljen skandal, ali kazni – nije bilo. Naposletku, kako je to svojevremeno rekao meksički selektor Huan Karlos Osorio, „osećaj pobede pruža uživanje koje jedino može da se uporedi sa ljubavnim činom“.
Neprijatnosti
Što se tiče „pancera“, njihove devojke i supruge, bar na slikama sa društvenih mreža izgledaju zadovoljno. Na tim slikama se mogu videti uglavnom u jednom od dva moguća izdanja: na skupim jahtama (u bikiniju) ili na pivskim žurkama (u „dirndlu“, sa kriglom u ruci).
No, reprezentacija ima jedan problem, a to nije nikakav seks-skandal, već činjenica da su se dva igrača turskog porekla, Mesut Ozil i Ilkaj Gundogan, nedavno u Engleskoj slikala sa predsednikom Turske Redžepom Tajipom Erdoganom, poklonila mu dresove, Gundogan je Erdogana nazvao „moj predsednik“, oko svega se digla velika prašina, Nemački fudbalski savez nastoji da je smiri, ali navijači su na naredne dve (probne) utakmice izviždali Gundogana (Ozil nije igrao), oštri kritičari traže da se pomenuta dvojica isključe iz reprezentacije i „odu na Bosfor kod onog despota da igraju za njegovu reprezentaciju“; sa Ozilom i Gundoganom je, prema informaciji Sport bilda, i kancelarka Angela Merkel imala „poverljive“ i „odvojene“ razgovore; ostaje da se vidi da li će – i kolliko - se sve to odraziti i na igru njih dvojice u Rusiji.
Optimizam
Među igračima vlada optimizam, a najlakonskije ga je izrazio otresiti Tomas Miler koji je pred odlazak u Rusiju, a posle poraza od Austrije i mršave pobede na Saudijskom Arabijom u poslednjim pripremnim utakmicama pred Mundijal, jednostavno izjavio: „Kakve veze imaju ti rezultati, mi smo svetski šampioni i nemamo čega da se bojimo“.
A Toni Kros je, bez lažne skromnosti, kratko i monolitno izrazio ono što je mnogim Nemcima na srcu: „Želimo da pišemo istoriju“... U toj zamisli, osim dobrih protivnika, ako je suditi po izveštavanja nemačkih medija, možda bi mogla da ih omete i činjenica da se Mundijal održava u Rusiji.
Rusija
Posle Zimskih olimpijskih igara u Sočiju, one kritične 2014. godine, čije su raskošno otvaranje nemački komentatori pratili podsmešljivim primedbama, na primer, da se čuje dosta klasične muzike (Čajkovski, Borodin, Glinka, Musorgski, Rimski-Korsakov, Rahmanjinov, Stravinski, Šostakovič itd.) jer „Rusi pop-muziku tako reći ni nemaju“, sada su izveštači nešto manje podsmešljivi i prenose da hoteli i mesta u kojima su smešteni fudbaleri „izgledaju sivo i neugledno, ali šta je – tu je“, ne vredi ni kukati kada već zbog „ruske agresivne politike u Ukrajini i Siriji“ nisu bojkotovali Mundijal, i to je tako formulisao i Joahim Lev rekavši: „kuknjava ne važi“, Ukrajina i Sirija se ne spominju previše, već je težište kritičnog duha na opasnosti od ozloglašenih „ruskih huligana“ i „rasizma“.
Kadar
Da rezimiramo: Nemačka, najbolji svetski tim na listi FIFA, spada u favorite Mundijala; od poslednjih 28 igara na Svetskim prvenstvima izgubila je samo pet, od 2002. naovamo je uvek stizala bar do polufinala. Trenutno nije u najboljoj formi, ali zato ima izuzetno jak fudbalski kadar:
Golmani: Manuel Nojer, Kevin Trap, Mark Andre ter Stegen.
Odbrana: Marvin Platenhart, Jonas Hektor, Matijas Ginter, Mats Humel, Niklas Zile, Antonio Ridiger, Žerom Boateng, Džošua Kimih.
Vezni red i napad: Sami Kedira, Julijan Draksler, Toni Kros, Timo Verner, Mesut Ozil, Marko Rojs, Tomas Miler, Leon Gorecka, Sebastijan Rudi, Julijan Brant, Ilkaj Gundogan, Mario Gomez.
Od nemačkog „Čuda u Bernu“, preko Maradonine „Božije ruke, do Zidanovog „Udarca glavom 2006“. Istorija Svetskih prvenstava u fudbalu puna je nezaboravnih trenutaka. Ovako ih vidi argentinski karikaturista Hermán Aksel.
Foto: Aczel / Edel Books
Montevideo, Bog te video!
Prvo Svetsko fudbalsko prvenstvo održano je u Urugvaju 1930. godine. Većina učesnika bila je iz severne, centralne i južne Amerike, a iz Evrope su stigle samo četiri ekipe – među njima i jugoslovenska. U finalnoj utakmici pobedio je domaćin u susretu protiv večitog rivala – Argentine. Rezultat: 4:2.
Foto: Aczel/Edel Books
Čudo u Bernu
Prvo Svetsko fudbalsko prvenstvo posle Drugog svetskog rata održano je 1954. godine u Švajcarskoj. Najjača ekipa bila je reprezentacija Mađarske. U prvom kolu je „mađarska Laka konjica“ savladala Nemačku sa 8:3. Ali Nemci su im se u finalu odužili (3:2) i prvi put postali Svetski prvaci. Fric Valter (levo) i legendarni trener Sep Herberger na ramenima navijača.
Foto: Aczel/Edel Books
Samo jednom
Engleska – „majka fudbala“ – samo je jednom u istoriji Svetskih prvenstva bila prvak i to na domaćem terenu 1966. godine. U finalu je savladala Nemačku rezultatom 4:2. I danas je sporan gol koji je Engleska postigla u 101. minutu produžetka utakmice. Bobi Mur (na slici s peharom) i njegovi saigrači doneli su Engleskoj prvu i za sada jedinu titulu prvaka sveta.
Foto: Aczel/Edel Books
Brazilska samba
Brazil je 1970. godine po treći put postao svetski prvak. Kralj fudbala – Pele (na slici) i njegovi saigrači bili su čarobnjaci na terenu u Meksiku. U finalu su savladali Italiju rezultatom 4:1. Na šest utakmica Svetskog prvenstva Pele je postigao 19 golova. Prvi put su te godine sve utakmice na televiziji prenošene u boji.
Foto: Aczel/Edel Books
Bombarder nacije
Na Svetskom prvenstvu koje je 1974. prvi put održano u Nemačkoj, bilo je nekoliko premijera: „Kajzer-Franc“ Bekenbauer protiv „kralja totalnog fudbala“ Krojfa, Zapad protiv Istoka ili – novi pehar. U finalu se domaćin sastao s Krojfovom Holandijom i – Nemačka je slavila rezultatom 2:1. Pobednički gol postigao je „bombarder nacije“ Gerd Miler (u sredini).
Foto: Aczel/Edel Books
Božija ruka
Svetsko prvenstvo 1986. u Meksiku ostaće zapamćeno kao šou argentinske fudbalske zvezde Dijega Maradone. Zahvaljujući njegovoj genijalnosti i njegovom lukavstvu, Argentina je po drugi put postaja prvak sveta. Sam Maradona postigao je lep, ali sporan gol. U susretu protiv Engleske je uz pomoć ruke loptu ubacio u mrežu. Maradona je kasnije izjavio da je to bila „Božija ruka“.
Foto: Aczel/Edel Books
Pljuvanje
Godine 1990. Nemačka je u Italiji slavila treću titulu svetskog prvaka. „Panceri“ su u finalu pobedili Argentinu 1:0. Prvenstvo je ostalo zapamćeno po nesportskom ponašanju Holanđanina Franka Rijkarda (desno) koji je pljunuo Rudi Fellera u osmini finala. Obojica su isključena iz igre. Nemačka je pobedila 2:1 i ujedno se revanširala za poraz na Evropskom prvenstvu 1988. godine.
Foto: Aczel/Edel Books
Zidanov udarac glavom
Godine 2006. slavila je Italija, koja je, nakon izvođenja jedanaesteraca, kao domaćin u finalu savladala Francusku. Neslavan trenutak prvenstva bio je kada je kapiten francuske reprezentacije Zinedin Zidan glavom udario Italijana Marka Materacija. Isključen je sa utakmice i to je označilo kraj njegove uspešne fudbalske karijere.
Foto: Aczel/Edel Books
Napokon titula
Na Svetskom fudbalskom prvenstvu u Južnoafričkoj Republici dominirala je Španija sa svojom „tiki-taka“ igrom. Španci su u finalu savladali Holandiju rezultatom 1:0. Pobednički gol je postigao Andres Inijesta (broj šest na slici). Nemačka je u borbi za treće mesto savladala Urugvaj rezultatom 3:2.
Foto: Aczel/Edel Books
Kralj driblinga
Na Svetskom prvenstvu 2014. godine Argentinu je predvodio Lionel Mesi. Njegovi majstorski driblinzi doveli su Argentinu do finala gde ju je sačekala Nemačka koja je prethodno savladala domaćina, Brazil, rezultatom 7:1.
Foto: Aczel / Edel Books
Ekipa sa četiri titule
Finalni susret na Svetskom prvenstvu 2014. godine održan je pred 75.000 gledalaca na stadionu Marakana u Rio de Žaneiru. Nemačka je pobedila Argentinu rezultatom 1:0 i tako postala prva evropska reprezentacija koja je osvojila titulu na američkom kontinentu. Na slici su igrači nemačke reprezentacije koji su nastupili u finalu.
Foto: Aczel / Edel Books
Sporni domaćin 2018.
Domaćin Svetskog prvenstva 2018. godine je Rusija. Nakon što su Svetsku fudbalsku federaciju FIFA potresli skandali s korupcijom i dopingom, dodela organizacije Prvenstva Rusiji izazvala je žestoke reakcije. Prvenstvo će biti otvoreno 14. juna susretom Rusija – Saudijska Arabija. Finalna utakmica igra se 15. jula na stadionu Lužnjiki u Moskvi.
Foto: Aczel / Edel Books
Stripom kroz Svetsko prvenstvo
Izdavačka kuća „Edel Books“ je povodom Svetskog prvenstva pustila u prodaju ilustrovanu istoriju Svetskih fudbalskih prvenstava pod naslovom „World Cup 1930-2018“. Nezaboravni trenuci kroz 84-godišnju istoriju predstavljeni su s dosta humora. Na naslovnoj strani su svetske fudbalske zvezde 2018. godine kao što su Ronaldo, Nejer, Mesi i Nejmar.
Foto: Aczel / Edel Books
Karikaturista
Argentinski umetnik Herman Aksel (Germán Aczel) karijeru je počeo u rodnom Buenos Ajresu u kojem je, pored ostalog, radio i za sportski časopis „El Grafiko“. Sa 26 godina doselio se u Nemačku i danas živi u Minhenu. Trenutno radi za renomirani engleski fudbalski magazin „FourFourTwo“.